Zašto volim omnibuse?

Na marginama festivala, daleko od lažnog glamura, u neopravdano polupraznoj  velikoj Sali Doma sindikata, prikazan je simpatičan omnibus pod imenom  „Kvintet“.  Pošto učestvuje u takmičarskom programu, držim mu fige. Pored toga što ima par vrlo sažetih, ali suštinskih pričica, ovaj film kratkog formata (svega 74 minuta), pao mi je poput neophodnog leka posle smornog „Sen Lorana“.


Režiju potpisuju Sanela Salketić, Ariel Shaban, Roberto Kuchilo, Eli Lama i Mauro Muler, a glume Demet Gul, Ozer Arslan, Armin Omerovic, Mishel Dirks, Salvatore Li Kozi, Pjer Lukat, Dejvid Berton, Marjam Zare, Jelena Stupljanin, Francisko Bareiro.

Kvintet je omnibus sačinjen od kratkih igranih filmova pet perspektivnih reditelja iz različitih zemalja, okupljenih oko Berlinala, koji tragaju za sopstvenim identitetom u modernom svetu. Pet segmenata odigrava se u pet različitih delova sveta, u gradovima koji se bili sinonimi za podele, ali i gradovima koji imaju neki (svako svoj) oreol magičnosti. Ceo film kao kičma, drži, multikulturni Berlin, grad u kome su se autori filma prvi put sreli.

Po okončanoj projekciji gosti koji su radili na ovom projektu poklonili su se publici i malo sa njom proćaskali. Baš ono zbog čega i posećujem ovakve festivale. Bravo i samo tako!

ovde možete pogledati delić iz filma 

Prođe još jedan FEST-2015

Sinoć je svečano zatvoren 43. FEST projekcijom ruskog filma Bataljon.

Pre projekcije dodeljene su zvanične nagrade.

Sedmočlani međunarodni žiri u sastavu Neda Arnerić, Srđan Dragojević, Maja Miloš, Đuzepe Pićoni, Liu Đie, Debora Kara Unger i Elen Kuras odlučivao je o nagradama Glavnog takmičarskog programa. Neda Arnerić je rekla da je izbor bio jako težak jer je svih 15 filmova u programu bilo sjajno, ali da oko glavne nagrade nije bilo mnogo diskutovanja.

Glavnu nagradu, Beogradskog pobednika za najbolji film u glavnom takmičarskom programu dobio je film Vuk (Theeb) reditelja Nadži Abu Novara. Nagradu je uručio Slobodan Šijan Igoru Stankoviću, predstavniku distributera ovog dilma- Megacom Filma, koji je rekao da će mu biti zadovoljstvo da nagradu pošalje Abu Novaru. Novčani deo nagrade iznosi 10 000 evra, a u obrazloženju stoji sledeće: “U impresivnoj selekciji svetskog filma, svaki od njih se izdvojio, ali jedan se istakao i odjeknuo mnogo jače među nama: prečišćena, moćna priča o odrastanju koja nas vraća velikim klasicima filma u vizuelno očaravajućem i emotivnom filmu.”

Za ostale kategorije ovog programa predviđene su diplome :

Nagrada žirija dodeljena je ruskom filmu Budala.

Za najbolju režiju nagrađen je nemački reditelj Tim Kruger za film Savet ptica. Njemu je nagradu uručio Srdan Golubović, a Kruger je rekao da je ovo velika čast jer mu je to prva nagrada i posvetio je svojoj ekipi koja ga je realizovala.

Nagradu za najbolju žensku ulogu uručila je Debora Kara Unger koja je rekla sledeće: “U ovoj kategoriji bilo je nemoguće odvojiti dve glavne uloge, pošto su se međusobno dopunjavale i nadahnjivale. Nagradu za najbolju glumicu podelile su glavne akterke filma Melani Loran „Diši“ – Žozefin Žapi i Lu de Laž.” U njihovo ime nagradu je primio Jugoslav Pantelić.

Glumica Aleksandra Janković uručila je nagradu za najbolju mušku ulogu Emiru Hadžihafizbegoviću. On se publici obratio govorom i podsetio se dana koje je proveo u Beogradu.

Sergej Trifunović uručio je nagradu za najbolji scenario Nadži Abu Novaru i Baselu Ganduru za film Vuk koju je umesto njih primio Igor Stanković, distributer filma.

Elen Kuras je za početak dodelila specijalno priznanje za fotografiju filmu Savet ptica. “Želimo da dodelimo posebno priznanje reditelju zbog veličanstveno dočarane priče u njegovom debitantskom ostvarenju i izuzetne artikulacije svoje vizije. Čestitamo!” Nagradu je primila producentkinja filma, Viktorija Štople.

Glumica Nina Janković uručila je nagradu za najboljeg debitanta Janu Demanžu za film ’71 koju je umesto njega primio direktor British Councila, Toni O’Brajen.

Rikardo Fernandez, ambasador Argentine, primio je nagradu za najbolji film po oceni publike - Divlje priče, u ime reditelja Damiana Šifrona. Nagradu je uručila Dragana Aleksić ispred kompanije Idea koja je organizuovala glasanje.

Žiri nacionalnog programa Srpski film radio je u sastavu Miljenko Jergović, Predrag Antonijević, Oleg Novković, Torsten Nojman i Anamaria Marinka. U selekciji je bilo 12 filmova, a Jergović je rekao da je žiri imao zanimljiv i uzbudljiv posao. Dodao je da je polovina filmova debitantska, a takođe oko polovina urađena skoro bez budžeta, i da je osećao poštovanje prema ljudima koji su u skoro nemogućim uslovima snimili svoje filmove.

Beogradskog pobednika za najbolji film u nacionalnoj selekciji i nagradu od 5000 evra, Dragan Bjelogrlić uručio je Vuku Ršumoviću za film Ničije dete.  “U filmu "Nicije dete" jednostavnost je dala prici snagu, brilijantni glumci su joj dali iskonsku emociju. Vuk Ršumovic je i njih i nas vucijim tragom do ljudskog čopora doveo da u njemu ponovo vukove u sebi prepoznamo. Dobili smo film koji cemo pamtiti,” navodi se u obrazloženju. Ršumović se zahvalio svima, a posebno svojoj supruzi Ani Tomović, i rekao da mu je drago da je film osvojio beogradsku publiku.

Nagradu žirija i 4000 evra Miljenko Jergović uručio je za film Isceljenje Ivana Jovića. “Isceljenje" je priča o velikoj temi svih naših života na Balkanu, priča o procesu praštanja, o vremenu koje je potrebno da bi se oprostilo i o bremenu odgovornosti za tuđa nedela, koje svako od nas na svojim leđima nosi. Ispričan jednostavnim i svedenim filmskim jezikom, kroz nemu i glasnu komunikaciju dvojice odraslih i jednog deteta, ovaj film ispunjava svoj visoko postavljeni duhovni i etički cilj: oni koji su ga gledali iz bioskopa će izaći kao drugačiji ljudi,” glasilo je obrazloženje nagrade. Jović se zahvalio ljudima koji su mu pomogli da ostvari ono što je želeo, svojoj ekipi, supruzi i drugima bez kojih ovog filma ne bi bilo.

Dušan Milić nagrađen je za režiju filma Travelator i poneo je nagradu od 3000 evra. Nagradu mu je uručio Torsten Nojman uz sledeće obrazloženje: “Reditelj brilijantno pretvara naizgled jednostavnu priču u hrabar i očaravajuć film koji vodi publiku zajedno sa glavnim junakom na put koji oscilira između teške realnosti srpskog izbegličkog kampa i hiper-realnosti snolikog Las Vegasa. Filmska sredstva su korišćena vrlo vično: montaža, kamera, mizanscen i upotreba vremena se spajaju u jednu jedinstvenu viziju koja plete realnost sa najmračnijim oblastima života.” Milić je rekao da se on u nekoj meri školovao gledajući filmove na FEST-u i da mu je čast da bude nagrađen.

Anamaria Marinka je takođe obrazložila nagradu za najbolju žensku ulogu sledećim rečima: “Kada u gugl pretrazi ukucate rečenicu: „Žene bi trebalo da...“, prvi rezultat glasi: „Žene bi trebalo da budu viđene, a ne da se čuju“. Pogledajte i sami. Zabrinulo nas je to što se žene nisu dovoljno ni čule, ni videle u 12 filmova izabranih u takmičarskom programu za najbolji film. Morali smo balansiramo između kvaliteta i kvantiteta. Odabrali smo da sve ženske glavne uloge uzmemo u obzir na Nagradu za najbolju glumicu, bez obzira na dužinu role. Naša dobitnica smelo je dočarala doba i vreme u kome je ljubav još moguća. Nagradu za najbolju glumicu dobila je šarmantna, spontana i talentovana Sonja Kovačević.”  Nagradu od 2500 evra je u Sonjino ime primio reditelj filma Tmina, Luka Bursać.

U obrazloženju nagrade za najbolju mušku ulogu Anamaria Marinka rekla je sledeće: “Ovaj glumac ima moć da pogledom menja prostor oko sebe. Za njegovo fantastično prisustvo na velikom platnu, glumačku zrelost i sposobnost da izvede nemoguće, nagradu za najboljeg glumca dodelili smo: Denisu Muriću”.Nada Šargin uručila je nagradu od 2500 evra mladom Muriću koji se zahvalio svima i rekao da mu je ova nagrada veoma draga i da je veoma zadovoljan svojom ulogom u filmu Ničije dete.

Mladen Matičević  uručio je nagradu za najbolji scenario i 2000 evra Srđanu Koljeviću za film Branio sam mladu Bosnu. “Prateći verno suđenje Mladoj Bosni i atentatorima na Franju Ferdinanda, služeći se transkriptima, sećanjima i svedočenjima, ne puštajući mašti da prepravlja istorijske činjenice, Srđan Koljević ispričao je priču u slavu jednome naraštaju, advokatskoj profesiji, ali prije svega i iznad svega, priču u slavu istini, kakva god ona bila. Retko viđen postupak dramatizacije istorijskog dokumenta, pri kojem je istorija ostala cela, dok je drama ispoljila svu snagu i ubedljivost velike filmske naracije” navodi se u obrazloženju. Koljević se zahvalio i rekao kako su mnogi od nas odrastali na FEST-u i da je radost dobiti nagradu kada on postane takmičarski festival. Takođe je istakao da mu je drago što je uspeo da artikuliše priču koju je teško ispričati i što je ona došla do srca ljudi i ocene stručnog žirija.

Nagradu za najbolji debi i 1500 evra uručila je Snežana Marić, vd direktora Filmskog centra Srbije Ivanu Ikiću, reditelju filma Varvari. ”Film Varvari je iskreno, sveže i pametno ostvarenje, koje na autentičan način spaja lokalno i univerzalno. Reditelj Ivan Ikić vešto, precizno i raznovrsno vlada elementima modernog filmskog jezika i na uzbudljiv način nam predočava dramu o odrastanju ispunjenu atmosferom osujećenosti, besmisla i nemanja perspektive u surovom okruženju danas” navodi se u obrazloženju.

  Takmičarski program Granice ocenjivao je tročlani žiri koji su činili Nikola Popević, Miroljub Stojanović i Boban Jevtić koji je zamenio Đorđa Kadijevića. Nikola Popević se obratio publici i izrazio žaljenje što Kadijević nije mogao iz zdravstvenih razloga da ispuni svoj zadatak, i poželeo mu brz oporavak, a publika je pozdravila slavnog reditelja velikim aplauzom. Popević je specijalno priznanje dodelio austrijskom filmu Vidim Vidim, a plaketu za najbolji film u programu Granice, kao i nagradu od 3000 evra dodelio je filmu Samuraj. Reditelj Til Klajnert primio je nagradu i zahvalio se svima na sjajnom vremenu koje je proveo u Beogradu.

Žiri u sastavu Nenad Polimac, Vuk Perović i Vesna Perić dodelio je nagradu Nebojša Đukelić filmu Ničije dete. Nagradu je ispred fondacije Nebojša Đukelić uručio Vladimir Đukelić, a reditelj filma Vuk Ršumović zahvalio se i istakao da mu nagrada posebno znači jer je Nebojšu Đukelića poznavao i cenio. Nagrada iznosi 5000 evra u produkcionim uslugama koje obezbeđuje fondacija. Specijalno priznanje žirija dobio je film Travelator Dušana Milića.

Ovogodišnji FEST imao je dosta raznolik program, pa je svako mogao da nađe svoje favorite. Izvršena je disperzija što po mestima projekcija, što po terminima, opet na korist ljubitelja filmova. Od ove godine FEST je svoja jedra usmerio u smeru takmičarskog festivala sa prestižnom nagradom Pobednikom (Viktorom). Projekcije su bile posećene, gosti ugledni, sasvim dobar rezultat i sasvim dobar pravac.

Sviraj to ponovo Sem

Šarmantan je i načitan, taj mali iskompleksirani Jevrejin.  Moj omiljeni  šeret, Vudi Alen, koji  je eto sa ovim filmom udario pedesetu recku u svojoj uspešnoj karijeri. I iako priča uvek o istom, iako iz sadašnjosti  vešto beži u zlatna vremena Holivuda i neko, naizgled, lepše i otmenije vreme, gde se živelo, varalo i slušao vreli džez nikad nas ne razočara. Dobijete baš to po šta ste i došli!


A oko čega je Vudi ovaj put zakuvao zaplet? Kineski mađioničar Vej Lin Su je najčuveniji mađioničar svog vremena, ali malo njih zna da je to samo lik za pozornicu Stenlija Kroforda, mrzovoljnog i arogantnog Engleza s previsokim mišljenjem o sebi i averzijom prema lažnim spiritualistima.

Pošto ga je prijatelj, Hauvard Burkan, nagovorio, Stenli kreće na misiju na Azurnu obalu, na imanje porodice Katlidž koju sačinjavaju: majka Grejs, sin Brajs i ćerka Karolina. Predstavlja se kao poslovan čovek po imenu Stenli Taplinger, kako bi razotkrio mladu vidovnjakinju, Sofi Bejker, koja je tu odsela sa svojom majkom. Sofi je u vilu Katlidžovih došla na poziv Grejs, koja je ubeđena da Sofi može da joj pomogne da uspostavi kontakt s pokojnim mužem, i kad to učini, da skrene pažnju Brajsa, koji se do ušiju zaljubio u nju.

Sledi niz događaja koji su magični u svakom smislu te reči. A rasplet je naravno u stilu velikog majstora.

Upravo u tome je i najveći uspeh Vudija Alena. Uraditi to toliko puta, biti prepoznatljiv i svoj, a ne dosaditi, ne potrošiti se. Ali zna to taj smušeni neurotik sa velikim srcem i viškom stila. I zato skidam kapu!

ovde možte pogledati delić iz filma

Između dve vatre

Enklava je srpsko-nemačka koprodukcija iz 2014. godine, koju potpisuje Goran Radovanović na osnovu  sopstvenog scenarija. U filmu nastupaju Filip Subarić, Denis Murić, Nebojsa Glogovac, Anica Dobra, Miodrag Krivokapić, Goran Radaković, Meto Jovanovski Cun Lajci, Nenad Jezdić , Rastko Janković

To su tek oni suvoparni podaci koje mehanički izbacite kad god govorite o nekom filmu.  A kada se govori o nekoj tragediji od stradanja u palestinskim logorima, do masakra u Africi i pokolja francuskih satiričara ili čak neke porodične tragedije u vašem gradu sve se to negde daleko događa i pošto nije lično ne dopire toliko snažno do vas. Ili dopire, ali ne tako potresno kao kad ima ime i prezime. Ili se izgubi negde u žurbi svakodnevnog života.

Prišao samo ovom filmu bez predrasuda. Pokušao sam... Bez početnog stava koliko je to moguće jer pripadam zemlji i narodu koji su bez razloga koji izvire u pravu, bombardovani, kojima  su bez ikakvog valjanog argumenta oteli deo teritorije i čiji pripadnici na tom delu žive u medijskom mraku, u nepravdi, trpeći patnje i poniženja, u stanju koje se može svakako nazvati, ali životom nikako.

"The winner takes it all

The loser standing small

Beside the victory

That's her destiny"

Međuetnički sukob se ne može trajno rešiti pobedom jedne etničke grupe kao što se u ovom slučaju desilo. A ona druga strana, ponižena, bez osnovnih ljudskih, građanskih i nacionalnih prava ili životari na marginama opustašenog i okupiranog dela Srbije ili se iseljava u centralnu Srbiju. Niko za njima ne lije suze. Ne pominju se u izveštajima svetskih dušebrižnika. Jer, njihova patnja je neželjena, ona se ne može naplatiti, a tek ne može opravdati. Zato i ne postoji zvanično.

Jer, ko će njih da bombarduje, zato što su nas bombardovali?

Oko čega se plete drama nevesela i poražavajuća za svet XXI veka? Nenad, desetogodišnji dečak iz srpske enklave na Kosovu i Metohiji, u školi gde je jedini đak, u surovom okruženju koje nema razumevanja za njegovo detinjstvo, u sumornoj kuću gde obitavaju samo tri muške generacije; on, otac koji lek traži u alkoholu i deda koji umire provodi svoje dečačke dane. I teče taj sumorni život, poput robijaškog, na koji su osuđeni svi pripadnici jednog naroda bez suđenja i mogućnosti pomilovanja. U bezakonju, teroru, u kome nema pravila i gde kafkijanski apsurd nalazi svoju ovozemaljsku materijalizaciju. U sistemu gde perspektivu ima samo onaj koji bez ostatka pređe na drugu stranu i prihvati svu njihovu istinu, odričući se svega svog. Gde je licemerje toliko utemeljeno, da ga ne treba skrivati. Gde nema saosećanja i gde nema srama.

A kada se iščupa iz tog pakla, Nenad će shvatiti da je samo promenio ambalažu, promenio sredinu, a da je mržnja i dalje ostala oko  njega. Jer, čovek se plaši onog što ne razume, onog što ne shvata...

Film je sniman na lokacijama  u Srbiji, van teritorije Autonomne pokrajne Kosovo i Metohija. Neke scene su snimane u okolini Valjeva, a  neke u blizini Negotina, u čuvenim Rajačkim Pimnicama. I meni, koji znam, skoro svaki kamen tog vinskog kompleksa, jezivo je delovao taj antagonizam između prelepe arhitekture i surovosti ljudske nazovi duše, plitke i neosetljive za tuđe patnje. Ograničene u svojoj gluposti. Nesposobne da promisli i oprosti.

Teško je posle ovih sumornih tema, vratiti se tehničkim detaljima. Smatram da je jutarnji termin od devet časova bio rizični poduhvat ovogodišnjih organizatora FEST-a. No, u taj termin smestili su vrlo zanimljiva ostvarenja. Sva krivica za slabiju posetu idu na teret pubike, a moj savet je da se ovaj termin svakako zadrži. Filmofili koji imaju obaveza popodne, čak u dva termina - 9 i 11 h mogu pogledati dobre filmove. Bravo!

Deo iz filma možete pogledati ovde

S bogom na ti - Razgovori s bogovima (Words With Gods)

Još jedan omnibus na ovogodišnjem FEST-u koji promišlja o o prolaznosti  ljudskog  života i načinima izražavanja vere, viđenih  kroz prizmu  priznatih svetskih reditelja. Kratki filmovi prikazuju kako se u različitim sredinama opšti s bogom, kako se traži put do njega...

Defiliju pored nas svetske religije:  aboridžinska duhovnost, katolicizam, islam, judaizam, šinto religija, budizam, pravoslavlje, umbanda, hinduizam, kao i ateizam.

I dok nam daleke religije deluju strano i nedokučivo, na trenutke egzotično, one koje su nam poznatije više nas dodiruju. Tako katolici obrađuju ispovest i grehe, pravoslavci testiraju svoj asketizam i jačinu vere, muslimane shvataju dvojnu prirodu čoveka (želju ka veri i grešnu prirodu, koja ga u startu udaljava od boga), Jevreji deklamuju delove Staroga zaveta u ratnom okruženju, a ateistima  se javlja bog.

Prema konceptu Giljerma Arijage, u filmu je priče poređao Mario Vargas Ljosa. Devet segmenata predstavlja različite uglove gledanja na ovaj važan fenomen čovečanstva. Muziku je komponovao Piter Gabriel.

odlomak iz filma možete pogledati ovde

Zagreb s pjenom-Zagreb kapućino

Zagreb kapućino  je simpa hrvatska drama u kojoj glume  Nela Kočiš, Mila Elegović, Igor Kovač, i Robert Budak. To je debitantsko ostvarenje hrvatske rediteljice  Vanje Sviličić.

Petra je baš zrihtala dom, ali je u bedu s mužem koji je odlutao. Zato ona stalno nešto posprema. U posjet joj dolazi njezina kompica Kristina iz inozemstva. Očigledno je da su ove koke nekad bili dobri komadi i da su skupa tulumarili. Krisitna  želi pomoći Petri koja izlaz traži u kućevnim poslovima. Pa se tak one otpelaju vani da pokupe nešto za potrošit. No, na mjestima gde su nekoć izlazile nema više škvadre.

Tijekom nekoliko ispijenih šalica cappuccina i jednog noćnog izlaska saznajemo sve o njihovim strahovima, problemima i zavidnoj unutrašnjoj snazi.

Odlomak iz filma možete pogledati ovde

Mala slatka smrt-Slatka tajna orgazma

"Mala smrt", odnosno francuski "La petite mort" jeste idiom i eufemizam za "orgazam". Ovaj termin, generalno, koristi se da bi opisao post-orgazmičko stanje (ne)svesti, u koje neki ljudi zapadnu nakon seksualnog čina!  Režija i glavna uloga: Josh Lawson. Uloge: Bojana Novaković, Damon Herriman, Kate Mulvany, Patrick Brammall, Kate Box, Erin James, TJ Power.

Simpatična australijska komedija koja će nam seksualne osesije prikazati s vedrije strane. Eto i malo smeha na ovogodišnjem FEST-u!. I ovde je reč o omnibusu, o tajnim životima pet parova iz predgrađa Sidneja. Losonov erotski provokativan i ponekad šokantan scenario prepliću priču koja istražuje granice seksualnih fetiša i posledica koje su rezultat priče o njima.  Tako mladi par izgleda prilično zadovoljan svojim seksualnim životom... osim po pitanju malo divljijeg seksa!  Žena otkriva da može da postigne orgazam samo ako svog partnera dovede do suza! Seksualni eksperiment se izmiče kontroli. A tu je i telefonski operater koji prima "prljave" pozive, kao i novi šarmantni komšija.

Koliko smo daleko spremni da idemo da bi postigli totalno zadovoljstvo?

Odlomak iz filma možete pogledati ovde

Kada psi postanu bogovi

Nastavljamo  se nekim filmovima sa FEST-a  koji se nalaze u Glavnom takmičarskom programu. Ovaj put reč je o „Belom bogu“ šarmantnom i brutalnom ostvarenju mađarskog režisera  Kornela Mundruča, o psećoj drami i svojevrsnom hororu za ljude, psećoj revoluciji. Šta bi bilo kada bi se zlostavljeni pobunili:

„Ustajte vi zemaljsko roblje, vi sužnji..“

Film otpočinje slikama puste Budimpešte. Devojčica vozi bicikl avetinskim Eržebetinim mostom. Odjednom se iza nje pojavljuje čitava horda pasa...

Dajući prednost psima s pedigreom, novi propisi nameću visok porez na mešance.No, to je samo loš alibi, u svetu gde je poreklo nad karakterom.  Nesavesni vlasnici odbacuju svoje pse i azili postaju pretrpani. A azili su poput koncentracionih logora. Trinaestogodišnja Lili se očajnički bori da zaštiti svog ljubimca Hagena. No njeni razvedeni roditelji ne prepoznaju njenu vezanost za psa, pa njen otac na kraju odbacuje psa da se sam snalazi na ulici.

Hagen i njegova njegova vlasnica  se očajnički traže, dok Lili ne izgubi veru i  podlegne pritiscima. Boreći se da preživi, Hagen shvata da nije baš svaki čovek najbolji prijatelj psa. Pridružuje bandi lutalica, prolazi kroz traumatična iskustva, da bi završio u kafileriji. Naročito su potresne scene priprema pasa za borbe, kao i same borbe.  I prosto  je nedopustivo ne navesti te sjajne pseće glumce, koji pored glavne glumice prosto nose film, daju mu  kučmu.

A kada se pseća čaša žuči prelije, kada pseće strpljenje nestane, psi  će preuzeti  vlast u svoje šape. Njihova osveta će biti nemilosrdna i sistematična. Oko za oko, vilica za zub. Lili se nada da može da zaustavi užasni rat između čoveka i psa, ali ne shvatajući da se i ona na listi za odstrel, da je optužena za izdaju. On što je užasno za ljudsku rasu je da psi deluju poput dobro uvežbane vojske sa potpuno definisanom strategijom.

"i osveta naša  crvena će biti!"

Ovo nije samo priča o međuvrsnoj hijerarhiji, već jedna jednostavna, ali efektna metafora rasnog i klasnog ugnjetavanja, dok se društvo sa margine pomera u stranu za dobrobit malobrojne elite, ali i da bi pokazalo svoju kolektivnu snagu.

Film se završama simboličnom scenom, koja bi trebala da upozori sve nasilnike, sve svetske kvazimoćnike da je opasno igrati se vatrom. Ne uspostavlja se dobro, pretnjama, bombama i nasiljem. Nema jedne istine, nema jednog sudije i jednog dželata.

Protivniku  treba pružiti ruku. Ishod bi mogao da iznenadi. Međutim, svet nije spreman za ove istine. Ali psi znaju... A džukele će uvek ostati džukele...

Sen Loran - Šnajder u carstvu poroka

Ovogodišnji FEST otvorilo je bledunjavo francusko-belgijsko ostvarenje „ Sen Loran“.

https://www.youtube.com/watch?v=vhkSXbmm-uQ

Film  govori o jednom od najpoznatijih francuskih šnajdera, o njegovom životu, radu i strastima.  Radnja se  otegla na puna dva i po sata, sa flešbekovima, otezanjima, naknadnim utvrđivanjem gradiva, sa Loranovom agonijom koja je ovolikim vremenom trajanja filma postala i naša agonija. I time, mi je, bar delimično, postalo jasno ustajanje i bauljanje publike, tokom odjavne špice, u pomračini  bioskopske sale. Stoga, gledaoci sa slabijom bešikom, savet, kupujte karte na početku redova!

"Sedela sam za mašinom, šila sam.

Pitali me oficiri čija sam."

Film koji je režirao Bertran Bonelo, a u kome glume Gaspar Ulijel, Žeremi Renije, Luj Garel, Lea Sedu i Amira Kasar na početku nagoveštava zanimljivu radnju. Glavni damski krojač inkognito stiže u jedan pariski hotel  spreman da novinarima otvori dušu. Da ispriča priču o svojem učešću u alžirskom  ratu, kako je bio ranjen, kako je postao zavisan od narkotika i kako „nije dozvoljavao da ga miluju“. Ali, avaj!

Onda sve odlazi dođavola, ređaju se godine 1967-1976, njegove kreacije i naličje modne piste, život u porocima. Za sjajnu fotografiju zaslužan je  Žoze Dee, ali to ponekad prati dosadan film, kao što je ovaj.

Loranova homoseksualnost prikazana je kroz klišee (dominantna majka,  traumatična iskustva) i potcrtana scenama koje bi trebale da su šokantne, ali su puki pucanj u prazno.

Najbolje scene u filmu su ona kada se njegov pas predozira i kada velikodušno otpušta trudnu krojačicu.

Film ni na koji način nije zaslužio da otvori FEST.

Šio mi ga Đuro! Idemo dalje!