Ovogodišnji FEST otvorilo je bledunjavo francusko-belgijsko ostvarenje „ Sen Loran“.
https://www.youtube.com/watch?v=vhkSXbmm-uQ
Film govori o jednom od najpoznatijih francuskih šnajdera, o njegovom životu, radu i strastima. Radnja se otegla na puna dva i po sata, sa flešbekovima, otezanjima, naknadnim utvrđivanjem gradiva, sa Loranovom agonijom koja je ovolikim vremenom trajanja filma postala i naša agonija. I time, mi je, bar delimično, postalo jasno ustajanje i bauljanje publike, tokom odjavne špice, u pomračini bioskopske sale. Stoga, gledaoci sa slabijom bešikom, savet, kupujte karte na početku redova!
"Sedela sam za mašinom, šila sam.
Pitali me oficiri čija sam."
Film koji je režirao Bertran Bonelo, a u kome glume Gaspar Ulijel, Žeremi Renije, Luj Garel, Lea Sedu i Amira Kasar na početku nagoveštava zanimljivu radnju. Glavni damski krojač inkognito stiže u jedan pariski hotel spreman da novinarima otvori dušu. Da ispriča priču o svojem učešću u alžirskom ratu, kako je bio ranjen, kako je postao zavisan od narkotika i kako „nije dozvoljavao da ga miluju“. Ali, avaj!
Onda sve odlazi dođavola, ređaju se godine 1967-1976, njegove kreacije i naličje modne piste, život u porocima. Za sjajnu fotografiju zaslužan je Žoze Dee, ali to ponekad prati dosadan film, kao što je ovaj.
Loranova homoseksualnost prikazana je kroz klišee (dominantna majka, traumatična iskustva) i potcrtana scenama koje bi trebale da su šokantne, ali su puki pucanj u prazno.
Najbolje scene u filmu su ona kada se njegov pas predozira i kada velikodušno otpušta trudnu krojačicu.
Film ni na koji način nije zaslužio da otvori FEST.
Šio mi ga Đuro! Idemo dalje!
https://www.youtube.com/watch?v=vhkSXbmm-uQ
Film govori o jednom od najpoznatijih francuskih šnajdera, o njegovom životu, radu i strastima. Radnja se otegla na puna dva i po sata, sa flešbekovima, otezanjima, naknadnim utvrđivanjem gradiva, sa Loranovom agonijom koja je ovolikim vremenom trajanja filma postala i naša agonija. I time, mi je, bar delimično, postalo jasno ustajanje i bauljanje publike, tokom odjavne špice, u pomračini bioskopske sale. Stoga, gledaoci sa slabijom bešikom, savet, kupujte karte na početku redova!
"Sedela sam za mašinom, šila sam.
Pitali me oficiri čija sam."
Film koji je režirao Bertran Bonelo, a u kome glume Gaspar Ulijel, Žeremi Renije, Luj Garel, Lea Sedu i Amira Kasar na početku nagoveštava zanimljivu radnju. Glavni damski krojač inkognito stiže u jedan pariski hotel spreman da novinarima otvori dušu. Da ispriča priču o svojem učešću u alžirskom ratu, kako je bio ranjen, kako je postao zavisan od narkotika i kako „nije dozvoljavao da ga miluju“. Ali, avaj!
Onda sve odlazi dođavola, ređaju se godine 1967-1976, njegove kreacije i naličje modne piste, život u porocima. Za sjajnu fotografiju zaslužan je Žoze Dee, ali to ponekad prati dosadan film, kao što je ovaj.
Loranova homoseksualnost prikazana je kroz klišee (dominantna majka, traumatična iskustva) i potcrtana scenama koje bi trebale da su šokantne, ali su puki pucanj u prazno.
Najbolje scene u filmu su ona kada se njegov pas predozira i kada velikodušno otpušta trudnu krojačicu.
Film ni na koji način nije zaslužio da otvori FEST.
Šio mi ga Đuro! Idemo dalje!
Нема коментара:
Постави коментар