Između dve vatre

Enklava je srpsko-nemačka koprodukcija iz 2014. godine, koju potpisuje Goran Radovanović na osnovu  sopstvenog scenarija. U filmu nastupaju Filip Subarić, Denis Murić, Nebojsa Glogovac, Anica Dobra, Miodrag Krivokapić, Goran Radaković, Meto Jovanovski Cun Lajci, Nenad Jezdić , Rastko Janković

To su tek oni suvoparni podaci koje mehanički izbacite kad god govorite o nekom filmu.  A kada se govori o nekoj tragediji od stradanja u palestinskim logorima, do masakra u Africi i pokolja francuskih satiričara ili čak neke porodične tragedije u vašem gradu sve se to negde daleko događa i pošto nije lično ne dopire toliko snažno do vas. Ili dopire, ali ne tako potresno kao kad ima ime i prezime. Ili se izgubi negde u žurbi svakodnevnog života.

Prišao samo ovom filmu bez predrasuda. Pokušao sam... Bez početnog stava koliko je to moguće jer pripadam zemlji i narodu koji su bez razloga koji izvire u pravu, bombardovani, kojima  su bez ikakvog valjanog argumenta oteli deo teritorije i čiji pripadnici na tom delu žive u medijskom mraku, u nepravdi, trpeći patnje i poniženja, u stanju koje se može svakako nazvati, ali životom nikako.

"The winner takes it all

The loser standing small

Beside the victory

That's her destiny"

Međuetnički sukob se ne može trajno rešiti pobedom jedne etničke grupe kao što se u ovom slučaju desilo. A ona druga strana, ponižena, bez osnovnih ljudskih, građanskih i nacionalnih prava ili životari na marginama opustašenog i okupiranog dela Srbije ili se iseljava u centralnu Srbiju. Niko za njima ne lije suze. Ne pominju se u izveštajima svetskih dušebrižnika. Jer, njihova patnja je neželjena, ona se ne može naplatiti, a tek ne može opravdati. Zato i ne postoji zvanično.

Jer, ko će njih da bombarduje, zato što su nas bombardovali?

Oko čega se plete drama nevesela i poražavajuća za svet XXI veka? Nenad, desetogodišnji dečak iz srpske enklave na Kosovu i Metohiji, u školi gde je jedini đak, u surovom okruženju koje nema razumevanja za njegovo detinjstvo, u sumornoj kuću gde obitavaju samo tri muške generacije; on, otac koji lek traži u alkoholu i deda koji umire provodi svoje dečačke dane. I teče taj sumorni život, poput robijaškog, na koji su osuđeni svi pripadnici jednog naroda bez suđenja i mogućnosti pomilovanja. U bezakonju, teroru, u kome nema pravila i gde kafkijanski apsurd nalazi svoju ovozemaljsku materijalizaciju. U sistemu gde perspektivu ima samo onaj koji bez ostatka pređe na drugu stranu i prihvati svu njihovu istinu, odričući se svega svog. Gde je licemerje toliko utemeljeno, da ga ne treba skrivati. Gde nema saosećanja i gde nema srama.

A kada se iščupa iz tog pakla, Nenad će shvatiti da je samo promenio ambalažu, promenio sredinu, a da je mržnja i dalje ostala oko  njega. Jer, čovek se plaši onog što ne razume, onog što ne shvata...

Film je sniman na lokacijama  u Srbiji, van teritorije Autonomne pokrajne Kosovo i Metohija. Neke scene su snimane u okolini Valjeva, a  neke u blizini Negotina, u čuvenim Rajačkim Pimnicama. I meni, koji znam, skoro svaki kamen tog vinskog kompleksa, jezivo je delovao taj antagonizam između prelepe arhitekture i surovosti ljudske nazovi duše, plitke i neosetljive za tuđe patnje. Ograničene u svojoj gluposti. Nesposobne da promisli i oprosti.

Teško je posle ovih sumornih tema, vratiti se tehničkim detaljima. Smatram da je jutarnji termin od devet časova bio rizični poduhvat ovogodišnjih organizatora FEST-a. No, u taj termin smestili su vrlo zanimljiva ostvarenja. Sva krivica za slabiju posetu idu na teret pubike, a moj savet je da se ovaj termin svakako zadrži. Filmofili koji imaju obaveza popodne, čak u dva termina - 9 i 11 h mogu pogledati dobre filmove. Bravo!

Deo iz filma možete pogledati ovde