Странице

уторак, 27. фебруар 2024.

52 FEST- ZONA INTERESA


„Svaka želja koju bi iskazali moja žena ili deca bila im je ispunjena“,
napisao je porodični patrijarh Rudolf Hes u svojoj autobiografiji i pojasnio: „Bašta moje žene bila je raj cveća.“



Na ovogodišnjem FEST-u prikazan je i film Zona interesa o malograđanskom životu porodice Hes koju je samo zid delio od zloglasnog koncenracionog logora Aušvic. Pater familis bio je sadistički upravnik te genocidne ustanove.



A mi gledamo zašećereni, samozadovolnji život jedne porodice, i samo iz bekgraunda dopiru neki uznemirujući zvuci. Rudolfovo petoro dece igralo se sa kornjačama, mačkama i gušterima u vili blizu poljskog grada Krakov; leti, bi se deca kupala u bazenu u dvorištu ili plivala u obližnjoj reci. Najveća pobuna u ovom filmu je ona koju čini Hedvigina majka koja dolazi u posetu ali i odlazi iznenada bez pozdrava.



Nakon Rudolfove vešanja na prostoru gde je počinio zločine, njegova porodica jedva je sastavljala kraj s krajem. Kao udovica osuđenog ratnog zločinca, Hedvig nije primala penziju ili druga apanaže. Ali nije ni radila, što je otvaralo prostor za špekulacije da preživljava od novca „iz stare nacističke mreže koja se okupila oko nje.“ Najstariji sin komandanta, Klaus, na kraju se preselio u Australiju, dok je njegova ćerka Brigite prvo otišla u Španiju, a zatim u Ameriku. Ostala deca su ostala u Nemačkoj.



Pokušavši da napravi film o ne o onome što vidimo, nego upravo o onom što ne vidimo režiser upada u zamku koju je sam sebi postavio. Da li se prikazivanjem banalnog pojačava efekat užasa i neobjašnjivog zla? Mnogo sam više očekivao od ovog filma ispirisanog istoimenim romanom engleskog pisca Martina Amisa iz 2014. godine u režiji Jonathana Glazera. Nekako mi je sve orkestrirano, namešteno, neautetnično. No, možemo li od Engleza očekivati empatiju.



No, i tajming mi je sporan. Film gledam u trenutku kada bivše žrtve (isprovocirani-što bi se moglo pripisati i Rusima na ukrajinskom frontu) postaju nemilosrdni dželati nad koletelarlnim palestinskim žrtvama u Gazi.



Bio sam u Aušvcu i duboko se potresao. Kao, uostalom i u Jasenovcu. SFSN!

Нема коментара:

Постави коментар