„Бескрајна прича“у Малом позоришту „ДУШКО РАДОВИЋ“

 

У петак 24. новембра у 20 сати у Малом позоришту „ДУШКО РАДОВИЋ“ очекује нас премијера представе за децу „Бескрајна прича“ по роману Михаела Ендеа у режији Ане Томовић, док су прве репризе заказане за суботу 25. новембра у 17 и недељу 26. новембра у 12 сати.

Бескрајна прича је најпопуларнији  роман за децу и младе чувеног немачког писца Михаела Ендеа. Писан је као роман за децу, али је убрзо по објављивању, 1979. године, прерастао у роман за све генерације и постигао сензационалан успех широм света. Овај роман спада међу најнеобичнија дела написана у жанру фантастике. Преведен је на 39 језика. Године 1984. чувени немачки редитељ Волфганг Петерсен снимио је по овом роману истоимени филм. 

Бастијан Балтазар Букс је десетогодишњи дечак који живи сам са оцем, јер му је мајка недавно умрла. Његов отац нема скоро никакав контакт са њим јер се и сам бори са тугом. Бастијан је усамљен и препуштен сам себи. У школи наилази само на малтретирање због свог изгледа и свог интересовања за књиге. Једнога дана, бежећи од школских другова који су се окомили на њега, он се скрива у локалној књижари, где га неодољиво привуче једна необична стара књига чији наслов гласи Бескрајна прича.

 Док је џангризави власник књижаре телефонирао, Бастијан краде забрањену књигу и бежи из књижаре. Не сме да оде кући и зато одлучује да се сакрије на школски таван. На страницама књиге он открива тајанствени свет земље Фантазије која лагано пропада.

Детиња Царица умире од непознате болести док њена земља Фантазија нестаје   -  Велико Ништавило је све више нагриза и делови ње сваког дана нестају. Нико не зна шта је лек за њену необичну болест. То мора да открије јунак Атреј, дечак коме је поверен Аурин – медаљон Детиње Царице који ће га штитити на његовом путовању у потрази за излечењем. 

Пролазећи кроз многа тешка искушења док Ништавило све више напредује, Атреј не успева да донесе лек за Царицу јер је лек за њену болест – ново име, које само Људско дете ван граница Фантазије може да јој да. Бастијан не може да верује да се позиви са страница књиге односе на њега – он се осећа тако мали, слаб и недостојан да било коме помогне. Што Бастијан више оклева, то је Детиња Царица угроженија. Када коначно скупи храброст и изговори њено ново име, Бастијан улази у свет Фантазије која се захваљујући њему изнова рађа из једног зрна песка. 

Када се Бастијан након нестанка од једног дана коначно врати кући – за њега и његовог оца почиње ново поглавље у животу – више никада неће дозволити да изгубе један другог.

Чаробна бића Фантазије

Ево малог речника неких од бића које ћете видети у свету Фантазије:

Кентаур

Каирон, изасланик Детиње Царице који долази да Атреја пошаље у Велики Поход, припада роду кентаура. Кентаури су мистична бића из древне грчке митологије, која имају тело коња и горњи део тела човека. Према легендама, они су живели у шумама и брдима, познати по својој брзини и снази. Кентаури су често приказивани као мудри учитељи или храбри ратници. Једна од најпознатијих прича о кентаурима је о Херону, који је био познат по својој мудрости и био учитељ многих хероја у грчким митовима.

Змај

Фалкор је посебна врста змаја – змај срећковић! Али змајеви су моћна и чаробна бића која се појављују у различитим облицима у митовима и легендама широм света. У западној митологији, змајеви су често приказивани као велики, крилати гмизавци који бљују ватру. У кинеској традицији, змајеви су чешће приказивани као симболи среће и мудрости, са дугим змијским телима и без крила. Свака култура има своју јединствену причу о змајевима, али они увек представљају моћ и тајанственост.

Гном

Гномикови, научни пар који помаже Атреју, презиме су добили по Гномовима – малим, чаробним бићима која потичу из европских фолклорних традиција, посебно из скандинавских и немачких предања. Живе под земљом или у шумама, чувајући благо или природу. Гномови су познати по својој мудрости, мајсторству у занатима и способности да комуницирају са животињама. Иако углавном избегавају људе, верује се да помажу природи и животињама на разне начине.

Вукодлак

Вукодлаци су застрашујућа бића из митова и легенди која могу да се трансформишу из човека у вука. Према народним веровањима, човек постаје вукодлак када га уједе други вукодлак, или под утицајем чаролије. У фолклору су приказани као снажна бића која живе између два света, света људи и природе – као што Гморк, зли вукодлак из приче, живи између света Фантазије и света људи.

---

 

 Mихаел Енде / Дејвид С. Крејг: „БЕСКРАЈНА ПРИЧА“

 

Режија и адаптација: Ана  Томовић

Драматург: Ђорђе Косић

Превод: Марија Стојaновић

Костим и маске: Момирка Баиловић

Сценографија:Теодора Кнежевић, Марта Доган

Музика и дизајн звука: Аца Пејчић

Видео рад: Иван Балетић, Марко Ковачевић

Сценски покрет: Дамјан Кецојевић

Асистент костимографа: Александрa Вучковић

                                     

ИГРАЈУ:

Бастијан РЕЉА ЈАНКОВИЋ

Атреј МЛАДЕН ЛЕРО

Бастијанов отац/Гморк ДАМЈАН  КЕЦОЈЕВИЋ

Књижар/Артакс/Играмулино дете МИЛОШ  АНЂЕЛКОВИЋ

Старешина/Ерибо/Енџивук/Играмулино дете/Биће мрака НИКОЛА  КЕРКЕЗ

Каирон/Фалкор МЛАДЕН ВУКОВИЋ

Играмул/Трол/Маја/Насилник 1 ЈЕЛЕНА ЋУРУВИЈА ЂУРИЦА

Морла Стародревна/Ургл/Насилник 3/Дете Сасафранијанац/Биће мрака ДУБРАВКА КОВЈАНИЋ

Детиња Царица/Ујулала/Насилник 2/Играмулино дете МАЈА ЈОВАНОВИЋ СПАСОЈЕВИЋ / ИВАНА  АЏИЋ

Домар/Љубичасти Биво/Дете Сасафранијанац/Биће мрака ГОРАН БАЛАНЧЕВИЋ

Одрасли Сасафранијанац МАРТА ЂУРИЦА / МАЈА ЈОВАНОВИЋ СПАСОЈЕВИЋ / ИВАНА  АЏИЋ

Реч редитељке  Ане Томовић:

Изузетно су снажне емоције у „Бескрајној причи“. У центру приче је Бастијан – дечак који доживљава велику емоционалну кризу због губитка мајке. Поред тога, он нема скоро никакав контакт са оцем, а не уклапа се ни у школи, где је изложен вршњачком насиљу. Бастијанов емотивни свет је пред крахом.

Читајући „Бескрајну причу“, он се поистовећује са јунаком Атрејем, његове муке да спаси Детињу царицу доживљава као своје, и то му буди наду да је свет Фантазије, а самим тим и његов свет – могуће спасити од Ништавила.

Ова прича представља борбу за танану дечију душу – ону која се не сме препустити великој Тузи, и која оставља наду да је могуће променити тешке околности и изборити се са надмоћнијим непријатељем.

Бастијанова вера спасава свет Фантазије. Оснажен и промењен, он се враћа у свет Реалности у коме ће такође наставити да се бори на свом путу сазревања.

„Бескрајна прича“ је снажно обележила моје детињство и радујем се да је откријем новим генерацијама!