XXIX FAF: STARI HRAST

U Glavnom programu ovogodišnjeg FAF-a našao se i koprodukcijski film o budućnosti poslednjeg preostalog paba pod nazivom “Stari hrast”, lociranom u selu na severoistoku Engleske, koje ljudi napuštaju zbog zatvaranja rudnika

Kuće u okolini su jeftine i dostupne, što ovo selo čini idealnom lokacijom za sirijske izbeglice.. A tu je grupa engleskih dokoličara i ozlojeđеnih probisveta.

Lokalno stanovništvo je u besparici i očajanju kao što vlada u mladim istočnoevropskim demokratijama. A to je plodno tlo za mržnju, netrpljivost jednom rečju restauraciju fašizma.

Dobroćudni gazda paba koji sa sobom vuče gorak životni kofer upoznaje mladu Sirijku koja vlada engleskim i voli da fotografišе.

Da li će moći da uspostave zajednički jezik? Da li je mogući živeti sa kulturnim i sociološkim razlikama?

Interesantno je da gubitnicima koji umišljaju da žive i dalje u nekakvoj imperiji, ne trpe strance na svom tlu, a nema mesta gde njihova cokula nije sejala strah, smrt i pljačkala. Od Sirije, preko Indije i Pakistana do Avganistana.

Egoistična čeljad koja je prva pobegla od ode radosti, da su svi ljudi braća. Bar nekad. Možda u budućnosti.

Teško. Stoga je ovaj film opasna bajka, koja anestezira od surovosti današnjosti i krivice za svetska žarišta.

Stari hrast film je o gubitku, strahu i poteškoćama pronalaženja nade, kroz odbacivanje otuđenosti i međusobnu empatiju. Danas je to teška iluzija.

Film je dobitnik nagrade publike na XXX Festivalu evropskog filma Palić. Deluje lepo i nerealno. Nažalost.

XXIX FAF: Ne оčekujte previše od kraja sveta

 

Jedan od vodećih režisera današnjice, Rumun, Rude Žude u optimističko-apokaliptičnom roud omnibus filmu "Ne оčekujte previše od kraja sveta", na XXIX FAF-u u selekciji "Hrabri Balkan" izvrće ruglu transeksualnu verziji ogoljenog današnjeg kapitalizma bez ikakvih kočnice, već samo sa dodavanjem gasa u jednom krajnje šarmantnom političko nekorektnom filmu, koji pleni svojom iskrenošću.

Svojevrsnu surovu istočnoevropsku verziju Amelije Pulen, gradi kombinujući crno bele scene svakodnevnice sa superkolor kadrovima filma iz 1981. godine, na istim lokacijama u Bukureštu.

Priča o filmu i ekonomiji u dva dela: pretrpana poslom i nedovoljno plaćena, Angela se vozi Bukureštom kako bi snimila kasting za video o bezbednosti na radu naručen od strane multinacionalne kompanije. Posećuje ljude koji su doživeli povrede na radu i postali invalidi. 

Usput tu je Angelin alter ego koji snima kritičke i vulgarne klipove i postavlja ih na Tik Tok. 

Kada jedan od ispitanika otkrije da je do njegove nesreće došlo zbog nemara kompanije, izbija skandal.

Bespoštedna kritika defekata i tabua sadašnjice. Ѕve to propraćeno je odličnоm muzikom, pikantnim citatima promišljeno, ne štedeći nikog i ništa, sa totalnom usesređenоšću i posvećenošću.

Film koji je prepun teških tema današnjeg vremena, ali vas paradoksalno ispunu toplinom i optimizmom. Pozitivnom energijom. A to može samo istinski majstor. Bravo!

Imali smo zadovoljstvo i čast da porazgovaramo sa glavnim akterima ovog filma Ilinkom Monoloke i Ovidijuem Piršan koji je naturščik.

#faf

XXIX FAF : JADNA STVORENJA

Jedan dan dva sjajna filma. Koja vam nude onoliko koliko umete i znate da uzmete. Filmofilski švedski sto, koji oplemenjuje, postavljajući ključna pitanja. Između filmova polumaraton u gradu i prve snežne pahulje.

Još јedan veliki režiser Jorgos Lantimos koji je u i u ranijim radovima eksperimentisao sa mestom i preplitanjem ljudi i životinja. U ovoj sjajnoj naučno fantastičnoj drami ide korak dalje i u bajkovitom čudesnom svetu smešta svog Frankeštajna. Preciznije, svoju hiruršku tvorevinu simboličnog imena Bela.

Žеnu neispisanog mozga lišenog isustva odrastanja i lišenu poimanja ljudske licemernosti, pokvarenosti pa samim tim slobodno biće otvoreno za istraživanje. U entelehiji koja spodobe u ljudskim ljušturama razoružava i zavodi, ali i plaši jer ne podleže njhovim kanonima.

Pratimo progres koji postiže mlada žena, Bela Bakster, koju je kontraverzni naučnik dr. Godvin Bakster vratio u život. 

U 2 1/2 satnom filmu Ema Ston nas kao glavni lik maestralno vodi putevima slobode svedočeći da se nevin i iskren može biti i u najbludnijim uslovima. Telo svašta trpi dok je srce čisto i mozak nezagađen.

Za nju je svet jedno veliko igralište koje treba ispitati, postaviti pravilne zaključke i dijagnoze, bez predrasuda vremena i socijalnih konvencija, beskompromisno, lako, nepokolebljivo i smelo, sa jedinim načelom pravde i srećе koje samo potpuno oslobođеnje donosi.

Film je dobitnik Zlatnog lava u Veneciji.

Boro Drašković dobitnik nagrade za životno delo „Pogled u svet: Vojislav Vučinić“ XXIX Festivala autorskog filma

 

Počasna projekcija restaurisane verzije Nostalgije, remek-dela Andreja Tarkovskog

 

Boro Drašković ovogodišnji je dobitnik nagrade Pogled u svet: Vojislav Vučinić koju Festival autorskog filma (FAF) dodeljuje za celokupan doprinos filmskoj umetnosti.

Prizori iz filma Horoskop postali su jedan od ikoničkih znakova jugoslovenskog crnog talasa, dok ukupan Draškovićev opus predstavlja fascinantan umetnički uvid u fenomen nasilja – koji naše društvo još uvek ne uspeva da shvati, niti da na njega nađe odgovor.

Plakat XXIX FAF-a, rešenje vizuelne umetnice Dragane Krtinić, inspirisan je filmom Horoskop.

Dragana Krtinić, autorka vizuelnog rešenja ovogodišnjeg Festivala autorskog filma je o inspiraciji rekla: 

“Plakat 29. FAF-a je inspirisan filmom Horoskop i naizgled bezbrižnim susretom Dragana Nikolića i kornjače, koji su zapravo crtežom smešteni na šine nadolazećeg voza. U drugoj izabranoj sceni na koju se plakat referiše momci odbrojavaju koliko dana je preostalo da jedan od njih zavede devojku, a ovaj prizor prizvan je suptilnom simbolikom - kroz prekrižene brojeve. Lik devojke postaje samo igra, a igra postaje okrutna. Kontrasti pomenutih situacija i alarmantna boja upozoravaju na nasilje i na drske načine na koje ono postaje naša realnost, te na našu nespremnost na njega”.

Povodom 40 godina od nastanka, festival će u terminu Počasne projekcije prikazati restaurisanu verziju Nostalgije u 4K rezoluciji, remek-dela Andreja Tarkovskog. Film je snimljen u Italiji, u produkciji televizije RAI od koje su dobijena i ekskluzivna prava za ovo prikazivanje.

S obzirom na to da Jugoslovenska kinoteka ne poseduje kopiju ovog filma, to će ujedno biti prva filmska projekcija Nostalgije u Beogradu nakon FEST-a 1984. Sumirajući svoj rad na Nostalgiji, Andrej Tarkovski je zapisao: 

“Svi moji filmovi, na jedan ili drugi način, govore o tome da ljudi nisu usamljeni i napušteni u kosmosu, već da su bezbrojnim nitima povezani sa prošlošću i budućnošću; da svaki čovek, živeći svoj život, dodaje jednu nit koja ga povezuje sa celim svetom, zapravo sa celokupnom povešću čovečanstva.”

XXIX Festival autorskog filma biće održan od 24. novembra do 1. decembra u Beogradu. Festival će u petak, 24. novembra u 19 časova u mts Dvorani otvoriti ostvarenje „Lost Country“ autora Vladimira Perišića. Glavna lokacija festivala biće mts Dvorana, dok će projekcije filmova biti održane i u Dvorani Kulturnog centra Beograda, Domu omladine Beograda, Jugoslovenskoj kinoteci i bioskopu Cine Grand BIG Rakovica.

Sve informacije o festivalu biće objavljivane na sajtu www.faf.rs.

Film „Lost Country” Vladimira Perišića otvara XXIX Festival autorskog filma

XXIX Festival autorskog filma biće održan od 24. novembra do 1. decembra. Festival će u petak, 24. novembra u 19 časova u mts Dvorani svečano otvoriti film “Lost Country” autora Vladimira Perišića.

Povodom srpske premijere filma održana je konferencija za medije na kojoj su se obratili Vladimir Perišić, autor ostvarenja, kao i mladi glumci filma Jovan Ginić, Ana Simeunović, Miodrag Jovanović, Lazar Kocić.

Vladimir Perišić, autor filma je o svom novom ostvarenju rekao: 

,,Ovaj film sam radio sa puno ljubavi, pre svega zbog mladih ljudi koji su danas tu sa mnom, kojima se zahvaljujem i ako nekom dugujem ovaj film dugujem ga njima. Uspeli smo da napravimo jednu tačnu sliku jedne mladosti koja nije vidljiva u ovom društvu. Nadam se da su oni u toj slici prepoznaju. Film sam snimao na Vračaru, u kvartu u kojem sam odrastao, u školi u koju sam išao, u Vojvodini gde sam odrastao. Na neki način na koji sam birao kako snimam, jedini kriterijum je bio da osećam da ih stvarno volim i da želim da snimam to. Nadam se da ta ljubav ima zaraznu, emocionalnu energiju koja se prenosi na gledaoce”.

,,Proveo sam dosta vremena sa ovim mladim ljudima, redovno smo se viđali više od šest meseci. Snimao sam ih svojom malom kamerom kao neka vrsta slikara koji pravi skice dok ih upoznaje. Zatim ponovo pišem scenario na osnovu toga što sam video od njih, slušam kako govore, preuzimam njihove izraze i ponovo pišem dijaloge. Za mene je film ono što dolazi pre scenarija. U procesu snimanja glumcima redom sam im objašnjavao šta se dešava u sceni koju snimamo tog dana i relativno ih ostavljao slobodnim da sami reaguju ili kažu kako bi reagovali u određenim situacijama koje snimamo. Moji likovi su likovi mladih adolescenata koji još nisu formirani, a uhvaćeni su u neku scenu političke intrige, te kako film napreduje lik shvata političku situaciju u kojoj je uhvaćen, u kojoj se njegova svest budi i sazreva,” zaključio je Perišić.

Jovan Ginić, mladi glumac se prisutnima obratio rečima: 

,,Ovaj film je jedna prelepa stvar koja mi se desila. Ovaj film me je izvukao nekoliko meseci iz škole i zaista je bilo sjajno iskustsvo. Iskreno nisam znao mnogo o vremenu devedesetih.”

“Vlada nam je kroz film objašnjavao šta se sve dešavalo tada, roditelji su mi takođe pričali. Bilo je više scena za koje se cela filmska ekipa potrudila da nam približi,” rekao je mladi glumac Miodrag Jovanović, dok je Ana Simeunović rekla “da mladi ljudi danas nisu uključeni u aktivizam”.

Film „Lost Country“ prikazuje Srbiju 1996. godine, tokom studentskih demonstracija protiv Miloševićevog režima. Radnja prati priču mladog Stefana koji prolazi kroz sopstvenu revoluciju, suočen sa činjenicom da je njegova majka portparolka i saučesnica korumpirane vlasti protiv koje ustaju njegovi prijatelji. Film je premijerno prikazan na ovogodišnjem filmskom festivalu u Kanu na kome je debitant Jovan Ginić dobio nagradu „Otkrovenje“ za najboljeg mladog glumca. Na nedavno završenom Sarajevo Film Festivalu, Ginić je osvojio nagradu „Srce Sarajeva“ za najboljeg glumca. Glavne uloge u filmu tumače Jovan Ginić, Jasna Đuričić, Miodrag Jovanović, Dušan Valentić, Boris Isaković, Lazar Kocić, Ana Simeunović, Marija Škaričić i Pavle Čemerikić.

Nakon prikazivanja na XXIX FAF-u, film će se pojaviti i u domaćim bioskopima od 30. novembra.

Sve informacije o programu Festivala autorskog filma nalaze se na sajtu www.faf.rs.

Foto: Filip Olćan

 

[INTERVJU] Matija Cvek, muzičar: “Ne bih ništa menjao na svom putu”

 

Matija Cvek, jedan od trenutno najaktuelnijih pop pevača u regionu, objavio je novi album “Vile se ovdje igraju”, koji je brzo osvojio publiku. Nove pesme stižu nakon velikog uspeha Cvekovog studijskog prvenca “Izbirljivo i slučajno”, za koji je osvojio sve najvažnije muzičke nagrade u Hrvatskoj. Prvi veliki koncert u Beogradu održaće u organizaciji Doma omladine 25. novembra od 21h u sali Amerikana. 

Ulaznice su u prodaji preko eFinity prodajne mreže i onlajn, po ceni od 2000 RSD.

Veliki skok u Matijinoj profesionalnoj karijeri desio se nakon što je izdao prvi singl, pesmu „Visine“, a danas – pet godina kasnije, uživa veliku popularnost publike, ne samo na koncertnim scenama, već i kroz saradnje sa važnim imenima regionalnog šoubiznisa. Matija Cvek je uvršten u program „100 Artists to Watch“ za 2023.  godinu, prema IMPALE izboru koji predstavlja 100 svetskih izvođača na koje treba obratiti posebnu pažnju. Ova lista, koja nastaje u partnerstvu s YouTubeom, donosi imena iz 30 različitih zemlja i sadrži više od 35 muzičkih žanrova. Cvek je vlasnik već četiri „Porina“ – najveće hrvatske muzičke nagrade, u kategoriji za pop album (prvi album „Izbirljivo i slučajno“), za najbolju mušku interpretaciju (za pesmu „Ptice“), za pesmu godine („Trebaš li me“) i za duet godine („Trebaš li me“, sa Eni Jurišić).Ovog proleća u Srbiji je bio nominovan za radijsku nagradu „Naxi Zvezda“, a pop balada „Zalazak“ velikom brzinom je osvojila srca publike i postala hit leta. Koncert u Domu omladine Beograda biće prilika za premijerno izvođenje novih pesma, ali i najvećih hitova iz dosadašnje karijere.

Kako se osećate pred prvi veliki koncert u Beogradu, ima li treme, uzbuđenja…?

Veoma sam uzbuđen, a pred svaki koncert me drži i mala doza treme. Mislim da je to dobro jer onda dajem celog sebe.

Kako teku pripreme, šta ćemo čuti 25. novembra u Domu omladine Beograda?

Period koji je pred nama je dosta radan, ali smo uspeli da nađemo vremena i odradimo dobre pripreme za koncert u Domu omladine. Publika će po prvi put čuti i nove pesme s albuma „Vile se ovdje igraju“. Nadam se da će se ljudima svideti.

Vaš novi album „Vile se ovdje igraju“ već je osvojio srca publike u čitavom regionu, recite nam nešto više o albumu i saradnicima. Često je drugi album teže izneti, nakon velikog uspeha debi izdanja – da li ste imali bojazan kako će sve ispasti? Kako ste zadovoljni prijemom kod publike, da li ste očekivali da će ga ljudi tako brzo zavoleti?

Celo snimanje mi je highlight života. Deset dana provedenih s dragim ljudima, koji sa mnom dele celo ovo putovanje. Borimo se i stvaramo zajedno, zbog njih mi je najviše drago što imamo ovu ploču. Ona je zapis našeg trenutka, svega što smo prošli zajedno svirajući i slušajući. Pesmu “Znat će kralj” smo Švegović, Mihaljević, Pešut i ja snimali u jedan sat ujutro, tri gitare i vokal u jednoj prostoriji tako da nije bilo mogućih popravljanja. Pesmu “Na pola puta” bend je “izdžemovao” i dobio mashup žanrova, pesmu “Zalazak” Dundović i ja smo takođe snimali kao one take u ranim jutarnjim satima.

Vaš uspon krenuo je vrtoglavo i već nakon prvog singla, bilo je jasno da ste veliki talenat. Kako ste zavoleli muziku i da li ste znali da će to biti Vaš životni izbor?

Hvala vam. Muzikom se bavim od malena, oduvek me je zanimala, iako sam igrao i profesionalno fudbal. U srednjoj školi sam već imao bend i tako je polako muzika postala moj životni poziv. Volim svoj put. Volim svaku pređenu prepreku i izazov koji je trebalo savladati. Uživao sam pevajući “kavere” u kafićima, isto kao što danas uživam izvodeći svoje pesme na malo većim koncertima. Srećan sam što me okružuju dobri ljudi puni podrške i vere u mene, tako da apsolutno mogu da kažem da ne bih ništa menjao na svom putu.

Pet godina profesionalne karijere, mnogo nagrada, važnih saradnji, rasprodatih koncerata… je za Vama. Šta izdvajate kao najveći profesionalni uspeh do sada, a šta su želje za dalju karijeru?

Da ne budem lažno skroman, sve do sada mi je najveći uspeh. Predivni i prepuni koncerti, nagrade. Sve to stavljam pod istu kapu kao najlepše što mi se događa. Zahvalan sam i mislim da treba uživati i radovati se dan po dan.

Da li postoje neki autori ili izvođači na srpskoj muzičkoj sceni, sa kojima do sada niste ali biste želelli da sarađujete u budućnosti?

 Sigurno postoje, na našim prostorima je pregršt talentovanih muzičara, tekstopisaca. Sada ne bih nikoga izdvajao.

Šta Matija Cvek sluša privatno, kada ne snima ili ne nastupa?

Možda najviše uživam u muzici autora kao što su Ed Sheeran, Bruno Mars, Stevie Wonder, Dino Dvornik… Volim da poslušam sve novo što izlazi u svetu, ali i kod nas.

Zašto publika ne bi trebalo da propusti vaš predstojeći koncert u Beogradu?

Ne smete propusti ovaj koncert jer ćete se stvarno dobro zabaviti, rasplesati i sigurno ćete poželeti da dođemo ponovno. Možda ćemo imati i gosta iznenađenja. Mi se jako radujemo!

INCIDENT NA GRANICI Kirana Lina u JDP-u

 

Premijera predstave Incident na granici  Kirana Lina u režiji Stefana Gajića biće održana u subotu 25. novembra na sceni Studio JDP u 20:30.

U predstavi igraju Mina Obradović, Dragan Petrović i Vukašin Jovanović. Tekst je sa engleskog prevela Vesna Radovanović. Scenografkinja je Marta Dogan, kostimografkinja Biljana Grgur, kompozitorka Ana Krstajić a scenski govor je oblikovao Đorđe Marković.

KIRAN LIN O DRAMI INCIDENT NA GRANICI

 

Iako sam izvesno vreme proveo u Istočnoj Evropi, gde sam video kako izgleda ponovno iscrtavanje granica, nisam bio inspirisan konkretnim događajem iz realnog sveta. S druge strane, kada sam počeo da istražujem, pa čak i pošto sam napisao ovu dramu, iznenadilo me je do koje mere je problem formiranja novih i prekrajanja starih granica još uvek aktuelan širom sveta.

Likovi iz drame Incident na granici nisu zasnovani na stvarnim osobama, premda je moguće da sam ponešto, nesvesno, uzeo od ljudi koje poznajem. U svakome od njih ima ponešto zbog čega mi je svaki od njih drag, a opet u svakom od ova tri karaktera ima i nečega što ne volim. Budući da veoma cenim odlučnost kao karakternu osobinu, možda mi je najbliža Olivija, jer je u komadu ona najodlučniji lik.

Naspram Olivije su Graničar i Artur, koji imaju pomalo detinji odnos prema neobičnoj situaciji u kojoj su se našli, pa i prema oružju koje im je dospelo u ruke, ili prema ratu koji se evidentno sprema. Problem ležernog odnosa ljudi prema opasnostima koje vode u nasilje više me se tiče kao čoveka nego kao pisca. Pišući, ne bavim se često nasiljem, premda nema sumnje da je ono sve prisutnije u ogromnom delu naše svakodnevice. Nadam se da je moja drama ipak daleko od svakodnevnog života i da se odluke o upotrebi nasilja ili pokretanju rata donose sa mnogo više odgovornosti no što je to slučaj u mom komadu. No, bojim se da to nije uvek slučaj!

 

(Iz intervjua sa Kiranom Linom, april 2015)

 

IZ REDITELJSKE BELEŠKE

 

Dok bežimo od stvarnosti i ignorišemo probleme jer nas se oni „direktno ne tiču“, dok pristajemo na zatupljenost i odsustvo kriterijuma i znanja, dok ostajemo ubeđeni u tačnost vlastitih mišljenja i gledišta, bez provere da li su ona tačna ili su pogrešna, dok ne budemo spremni da čujemo i tuđa mišljenja, apsurd neće biti pobeđen, i dalje će nas činiti otuđenima, ješće nas i ubijati kao patke (like a sitting duck).

Danas smo prisiljeni da živimo u sistemu koji se protivi svemu što je sveto, normalno, humano, pa povlačimo granicu kroz park i rušimo ga upravo zato što više ništa nije sveto, a rat o kojemu pričamo je rat protiv čoveka i čovečnosti.

 

Kiran Lin (Kieran Lynn, Liverpul, Velika Britanija), dramski pisac, dramaturg i reditelj, školovao se za glumca na Kraljevskoj škotskoj akademiji za muziku i dramu. Pohađao je niz značajnih programa i rezidencija za dramske pisce (Royal Court-a, mentorskog programa Studija dramskih pisaca u Škotskoj, rezidencijalnog kursa BBC-a Sparks i 24-časovnih predstava Old Vic-a, jednogodišnji program u teatru Hampstead).

Njegovi komadi, uključujući Incident na granici, izvođeni su u mnogim teatrima Velike Britanije i širom sveta. Sa uspehom su izvedene Kiranove drame The Recurring Rise and Fall (Hampstead Theatre), An Advert for the Army (Oran Mor, Glazgov), A Volunteer from the Audience (Everyman Theatre, Liverpool) i Pushing Up Poppies (Hill Street Theatre, Edinburgh i Theatre 503), The Last Great Dictator (Oran Mor, Glazgov), The Bicycle Thieves - po istoimenom filmu Vitoria de Sike (Create Festival, London), a za dramu Bunnies (Bike Shed Theatre), Kiran je dobio Nagradu „Peter Brook Empty Space“ (The Empty Space Peter Brook Award). Dela Kirana Lina objavljuje izdavačka kuća „Oberon Books”.

Premijera Incidenta na granici na sceni Studio Jugoslovenskog dramskog pozorišta, prvo je izvođenje neke od drama Kirana Lina u Srbiji.

 

Stefan Gajić je diplomirao pozorišnu i radio režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu u klasi profesora Dušana Petrovića i profesorke Ane Tomović, a zatim upisao master studije iz iste oblasti.

Redovne akademske studije obogaćuje angažmanom na različitim projektima u Jugoslovenskom dramskom pozorištu kao asistent reditelja na predstavama Kralj Betajnove i Selestina u režiji Milana Neškovića, i Kako je poludeo gospodin R u režiji Boba Jelčića.

Na završnoj godini studija režira komad Sada nije juli Đorđa Kosića u Gradskom pozorištu „Semberija“, u Bjeljini.

Diplomsku predstavu, Usamljeni zapad Martina Mekdone, režira u Narodnom pozorištu Sombor.

U pozorištu „Bora Stanković“ u Vranju režirao je Avanture Sedrika Ridla po motivima literarne fantastike za decu u dramatizaciji Bojana Tasića. U Beogradskom dramskom pozorištu je na scenu postavio dramu Gorana Starčevića U se, na se i poda se. Incident na granici je njegova prva režija u Jugoslovenkom dramskom pozorištu.

Kiran Lin

INCIDENT NA GRANICI

(An Incident at the Border)

Prevela: Vesna Radovanović

 

 

Režija i adaptacija: Stefan Gajić                                           

                        

Scenografkinja: Marta Dogan            

Kostimografkinja: Biljana Grgur   

Kompozitorka: Ana Krstajić            

Scenski govor: Đorđe Marković      

Dizajn svetla: Jovan Stankić

 

Igraju:

 

• Olivija.........................Mina Obradović
• Artur...........................Dragan Petrović                                   
• Graničar....................Vukašin Jovanović  

 

Radio spikerka: Marta Dogan

Tekst pesme Odlazim: Stefan Gajić

                       

Muzičari (audio snimak): Dušan Svilar (vokal), Dragan Gagi Hajnrih (gitare), Peđa Milutinović (bubnjevi), Petar Krstajić (bas)

           

Inspicijentkinja: Daša Velimirović

Organizatorka: Ana Matić

             

Majstor svetla: Aleksandar Simić

Majstor tona: Nikola Mijušković

 

Asistentkinja scenografkinje i kostimografkinje: Teodora Knežević

 

JAVNI ČAS ROKENROLA U MTS DVORANI

 

ATOMSKO SKLONIŠTE I PRIJATELJI PEVALI U ČAST SERĐA BLAŽIĆA

Zvuči bizarno ali večeras je mts Dvorana prvi put domaćin legendarnoj rok grupi Atomsko Sklonište, koja će nastupiti zajedno sa prijateljima.

Ovaj brižljivo pripremani, ekskluzivni koncert posvećen je prerano preminulom pevaču Serđi Blažiću koji je kao frontmen označio veoma značajan period razvoja ove grupe.

Sinoć je u mts Dvorani održan javni čas rokenrola. Lider Atmoskog skloništa Bruno Langer, Bora Đorđević, Tifa, Braća Jelić, Đule, Jurica Pađen, Pero Galić i Đorđe David udruženim rokenrol snagama su publici Beograda priredili koncert za pamćenje, pevajući u čast prvom pevaču legendarnog sastava - Serđu Blažiću. Neće lako izbledeti slike spektakla koji se odigrao u prestonici, a kojim su pogođena sva čula rokenrolera koji su pristigli iz svih krajeva Srbije i regiona, uključujući i najmlađe ljubitelje rokenrola.
 
Na dugoisčekivanom koncertu u organizaciji mts Dvorane,  oko Atomaca su se okupili pre svega prijatelji benda, muzički velikani pevajući pesme iz višedecenijskog opusa čuvenog benda, iste večeri na jednoj sceni, a kako je ranije najavljeno iz benda Atomsko sklonište, ovakav koncert neće imati reprizu u skorije vreme u Srbiji.

 
Publika je najpre višeminutnim aplauzom pozdravila muzičare koji su se spremali da izađu na scenu, a zatim se na sceni pojavio onaj koga su najviše očekivali – majstor rokenrola Bruno Langer koji je pozdravio Beograđane u svom prepoznatljivom stilu sa par duhovitih rečenica koje su publiku potpuno digle na noge.

Koncert je počeo pesmom Tajna koju je Bruno Langer izveo sa svojim visprenim bendom, zagrevajući tako publiku za celovečernji spektakl. Na njega se odmah nadovezao Đorđe David koji je izveo U vremenu horoskopa i Dijagnoza. Čipi , frontmen Osvajača je potom izveo umesto prvobitno najavljenog Pere Galić Oni što dolaze za nama  i  Olujni mornar.


Za sladokusce su pesme Extrauterina i Johnny  kako se i očekivalo, izveli odmah posle aplauza, iskusni Atomci, tako svojim rokenrol zvukom prizvali pravi plesni podijum u mst Dvorani, na kom je uz  plesne korake,  publika njihove hitove pevala u jedan glas.

 
Čast da otpevaju pesme koje svakodnevno čujemo na domaćim radio stanicama Pomorac sam majko  i  Vrt, pripala je dunavskim mornarima, braći Jelić koji su ove pesme maestralno izveli. Fanovima istarskog rokenrol benda nije bilo dovoljno pesama Atomaca, pa su se isti uhvatili gitara i samostalno odsvirali Trazila je lice ljubavi, Ljubomora, S kraja stoleća.

  
Mutna rijeka, Umro je najveći mrav, Od ponoći do ponoći  u svom prepoznatljivom maniru izveo je Tifa,  nekadašnji pevač Divljih jagoda i Bjelog dugmeta, dok su se odmah u jednom dahu na njega nadovezali Atomci izvođenjem  Čedna gradska lica i Na palubi jada. Publika je u transu dočekala prve taktove Paklenih vozača, koju je izveo  Bora Djordjević.

 
To nije zasitilo publiku,  pa su spremni Atomci odsvirali Poslednji let Boinga 707
i Rahela, dok je čuveni  Žuti kišobran  izveo Jurica Padjen, lider benda Aerodrom.
 
Koncertna atmosfera je dostigla svoj vrhunac, kada je na scenu izašao lider benda Van Gogh, Zvonimir Đukić Đule koji je otpevao najpre čuveni hit Devojka broj 8,  da bi se na to nadovezao jednom od najprepoznatljivijih pesama u rokenrol istoriji Za ljubav treba imat dušu. Ono što je oduševilo publiku je Đuletova ideja da uoči zajedničkog izvođenja pesme Ne cvikaj generacijo, na scenu izveo sve najmliađe iz publike, koji su dolaskom na koncert rokenrol velikana postali i biće nova pokretačka snaga i nada domaćeg rokenrola. 

Odzvanjao je Dvoranom čuveni hit u sebi svojstvenom izvođenju Đuleta-  lidera kultnog benda, a malo je reći da je publika doživela pravi muzički trans, kada su mu se pridružila i deca.

 
Koncert je završen zajedničkim  istorijskim izvođenjem svih izvođača pesme
„Ne cvikaj generacijo“,  koja će  u sećanjima ostati kao jedinstveni prizor spektakla, kada su regionalni rokeri visokog kalibra održali dobru, tročasovnu, lekciju rokenrola.
 

ДАН НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА У БЕОГРАДУ

 

155. СЕЗОНА (2023/2024)

 

 

 

НАГРАДА „РАША ПЛАОВИЋ"

 

Жири за доделу награде „Раша Плаовић" у саставу:  редитељ Небојша Брадић (председник жирија), књижевник Милош Латиновић, драмске уметнице Вања Ејдус и Елизабета Ђоревска и драматург Ђорђе Косић, на седници одржаној 19. новембра 2023. године, већином гласова донео је одлуку да се  Награда „Раша Плаовић“  коју Народно позориште у Београду додељује за најбоље глумачко остварење на свим београдским позоришним сценама у сезони 2022/2023, додели Ненаду Јездићу за улогу Боре Шнајдера у представи ''Развојни пут Боре Шнајдера'', по тексту Александра Поповића, у адаптацији и режији Егона Савина и продукцији Југословенског драмског позоришта.

 

 Образложење Жирија

„Умешно ујединивши своју глумачку вештину и сценску харизму са специфичним хумором, иронијом и језичким богатством Александра Поповића, Јездић је лик Боре Шнајдера интерпретирао уверљиво, прецизно, размаштано и доследно - једном речју, бравурозно. Својом снажном и истовремено одмереном игром, Јездић је показао свежину не само у контексту своје досадашње глумачке каријере, већ и у простору интерпретације једног од најзначајнијих ликова српске комедиографије. Јездић се тиме прикључује реду следбеника наслеђа Раше Плаовића, глумца изузетне вредности чији је рад имао дубоки утицај на развој позоришта у Србији."

 

ДОБИТНИЦИ ГОДИШЊИХ НАГРАДА НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА ПО ОДЛУЦИ  УПРАВНОГ ОДБОРА НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА:

 

  

НАГРАДА НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА ЗА НАЈБОЉУ ПРЕДСТАВУ У ОКВИРУ РЕПЕРТОАРА НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА У СЕЗОНИ 2022/2023.

• додељује се представи OЧЕВИ И ОЦИ у драматизацији Кате Ђермати и режији Вељка Мићуновића

 

НАГРАДА НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА ЗА НАЈБОЉА ИНДИВИДУАЛНА ПРЕМИЈЕРНА УМЕТНИЧКА ОСТВАРЕЊА У ОКВИРУ РЕПЕРТОАРА НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА У СЕЗОНИ 2022/2023:

·         Драгутин Матић, првак Опере за улогу Форда у опери „Фауст“ Ђузепа Вердија

 

·         Ивана Савић Јаћић, солисткиња Балета  за улогу у Балетском триптиху INFINITAS Поема(кореогрф Игор Киров), Птицо не склапај своја крила (кореограф Милош Исаиловић)и Симфонијски триптихон (кореограф Маша Колар)

    ·         Софија Матјушенскаја, солисткиња Балета за улогу Медоре у балету Гусар/le Corsaire (кореограф Брахам Јулдашев)

    ·         Небојша Дугалић, за насловну улогу у представи „Магбет“ В.Шекспира у режији Јагоша Марковића

  ·         Наташа Нинковић, за улогу Леди Магбет представи „Магбет“ В.Шекспира у режији Јагоша Марковића

 

·         Нела Михаиловић, за улогу Јулке у представи „Урнебесна трагедија“ Душана Ковачевића у режији Јагоша Марковића

 

 

НАГРАДА НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА ЗА ИЗУЗЕТНО ЗНАЧАЈАН УКУПАН УМЕТНИЧКИ И РАДНИ ДОПРИНОС:

·         Тома Крижнар, солиста Балета

·         Весна Дубљевић

• ПЛАКЕТА НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА ПО ОДЛУЦИ УПРАВНОГ ОДБОРА НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА ПОВОДОМ ЗНАЧАЈНИХ АКТИВНОСТИ У ЖИВОТУ И РАДУ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА:

·         Предузећу Блажекс из Крагујевца

·         Јагош Марковић, постхумно

ПЕЧАТ ЗА ДОПРИНОС И РАДУ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА:

 

 

-          Никола Ристановски,

-          Татјана Мандић Ригонат,

-          Вања Ејдус

-          Никола Мијаиловић

-          Молина Удовички Фотез

-          Милета Т. Пантелић

-          Ђорђе Павловић

-          Зорица Митев Војиновић

-          Егон Савин

-          Ансамблу представе „Рат и мир“ који су били на историјском гостовању у Санкт Петербургу

-          Народно позориште Републике Српске

-          Бане Видаковић

-          Иван Томашев

-          Милорад Јовановић

ПОХВАЛЕ ПО ОДЛУЦИ УПРАВНОГ ОДБОРА

Јавне Похвале за резултате у раду од изузетног и посебног значаја за успешну активност Народног позоришта у Београду за сезону 2022/2023, добијају:

 

Сектор драме:

-          Комплетан глумачки ансамбл представе „Наш разред“ за изузетну колективну игру

 

     Глумци: Иван Босиљчић, за изузетно успешно ускакање у улогу Пјера Безухова у представи „Рат и мир“ на првом гостовању Народног позоришта у чувеном позоришту Александрински у Санкт Петербургу ; Александар Вучковић улоге у представама „Очеви и оци“, „Урнебесна трагедија“ и „Миленијум у Београду“; Нендим Нези ровић за улоге у представама „Наш разред“ и „Рибарске свађе“; Јован Јовановић  улоге у представама „Магбет“, „Наш разред“ и „Рибарске свађе“; Вучић Перовић улоге у представама „Магбет“, „Наш разред“ и „Рибарске свађе“; Ива Милановић улоге у представама „Очеви и оци“ и „Рибарске свађе“; Драган Секулић, з улоге у представама „Магбет“, „Наш разред“ и „Рибарске свађе“; Петар Стругар,  улоге у представама „Магбет“,  „Наш разред“ и „Лутка са кревета број 21“; Зорана Бећић Ђорђевић, улоге у представама „Миленијум у Београду“ и „Лутка са кревета број 21“; Ивана Шћепановић, улоге у представама „Магбет“ и „Рибарске свађе“

 

-          Марија Марковић Милојев за костимографски рад на представама „Очеви и оци“, „Рибарске свађе“ и „Миленијум у Београду“

-          Борис Лијешевић за улогу кнеза Василија Курагина у представи „Рат и мир“ на првом гостовању Народног позоришта у Београду у чувеном позоришту Александрински у Санктпетерсбургу

-          Невена Глушица, композитор за глумачко ускакање у представу „Успаванка за Алексију Рајчић“

-          Ирена Поповић, за глумачко ускакање у представу „Деца“

-          Иван Мирковић, музичар за предано и високо професионалан рад на преставама Драме

-          Сандра Роквић, инспицијент за посвећен и високо професионалан рад на представама Драме

-          Марија Недељков, за посвећен и високо професиолана рад на представама Драме

-          Наташа Мијатовић, за посвећен и високо професионалан рад у дирекцији Драме

-          Милош Голубовић

-          Добрила Ћирковић за 50 година уметничког рада на сцени Народног позоришта у Београду

 

Сектор опере:

-          Цео ансамбл опере „Манон Леско“ за извођење представе у Букурешту

-          Оркестар Народног позоришта за премијеру опере „Фалстаф“ Ђузепе Вердија

-          Марио Павле дел Монако, за режију опере „Турандот“ Ђакома Пучинија

-          Розарио ла Спина, за улогу Калафа у опери „Турандот“ Ђакома Пучиија

-          Кирил Манолов, за насловну улогу у опери „Фалстаф“ Ђузеппе Вердија

-          Небојша Бабић за насловну улогу у опери „Фалстаф“ Ђузепе Вердија

-          Сања Анастасија, за улогу Азучене у опери „Турандот“ Ђузепе Вердија

-          Алберто Веронези, диригент, за гостовање у опери „Турандот“ Ђакома Пучинија

-          Бојан Суђић, диригент, за гостовање у опери „Турандот“ Ђакома Пучинија

-          Александар Наумовић

-          Предраг Радић

-          Градимир Стојковић

-          Срђан Јараковић, координатор корепетитора у Опери

-          Стеван Каранац, за улогу у представи „Боеми“

 

Сектор балета:

-          Целокупни ансамбл и солисти балетске представе Балетски триптих Infinitas: Поема (кореографија Игор Криов), Птицо, не склањај своја крила (кореографија Милош Исаиловић) и Симфонијски триптихон (кореографија Маша Колар)

 

      Солисти;

Ада Распор,Љиљана Велимиров, Соња Милованов, Тијана Шебез, Наталија Тапић Милена Јанковић ,Олга Олћан, Емануеле Фриго (Emanuele Frigo), Шинићиро Ебе (Shinichiro Ebe) ,Милош Кецман,Бранко Сарић

 

-          Гојко Давидовић

 

Технички сектор:

Јованка Шикл, Снежана Игњатовић, Радисав Момировић, Миодраг Џамбас, Божана Смиљковић, Мирјана Милошевић, Миломир Чолић, Тихомир Савић, Илија Крковић, Драган Радановић, Ненад Станојловић, Далибор Марковић, Милош Петровић, Оливера Павловић, Душан Јанић, Озрен Огњеновић, Горан Исић, Драган Живановић, Боривоје Андријевић, Дејан Остојић, Маја Илић, Јелена Антић, Данијела Шиндрак Повић, Маша Френцић, Горан Живојиновић, Катарина Грчић Николић, Предраг Црнобрња, Драган Булатовић, Сташа Мандић, Горан Тривуновић, Филиман Остојић, Дејан Мемиш

  

У Сектору стручних и општих послова:  .

Јулијана Јанковић,Срђан Гајић, Финансијска служба, Служба за јавне набавке, Група за набавке, Горан Илић, Зденка Милановић, Тијана Андрејић, Александар Бадивук, Велибор Вуксић, Јовица Варагић, Радуновић Драган, Зоран Јоксић, Група за пријем публике – разводнице, Група хигијенског одржавања у целости, Урош Миленковић, Сандра Михалков,

Димитрије Петровић, Светислав Томовић, Биљана Јоксић, Јелена Ивић, Милош Вучић,

Александар Бузуровић, Мина Матовић, Зоран Косановић

 

Сектор музеја:

Микојан Безбрадица, Слободан Стаматов, Марко Ранчић, Савка Маријан Григоровић,

Драгица Гаћеша

 

ЗЛАТНЕ ЗНАЧКЕ за 20 година рада у Народном позоришту­:

Силвија Џуња-Ћирић, Дејан Коларов,Милан Рус, Драгана Недић, Јелена Весковић, Вук Костић, Милош Ђорђевић, Сена Ћоровић, Ана Поповић, Ирина Скориков, Душица Блаженовић, Ана Ђокић Брусић, Мирјана Младеновић, Марија Лазић, Бобан Здравковић, Иван Стаменковић, Катарина Томашевић, Владимир Нанушевски, Игор Илић, Младен Власојевић, Ђорђе Станковић, Биљана Манојловић Пушкар, Софија Пижурица, Татјана Митић,

Наташа Дрецун Филипов, Ирена Фурст Николовски, Миодраг Јевтић, Мирослав Марковски, Викторија Павлица, Гаврило Рабреновић, Валентина Скориков, Маја Живковић, Драган Стевовић, Снежана Кунст, Марија Кнежевић, Петар Гавриловић, Јулијана Јанковић, Белић Бојан, Милан Ковачевић, Милош Вучић, Александар Вучковић, Данијела Шиндрак Повић,Боривоје Андријевић, Озрен Огњеновић.

          

ПОВЕЉЕ - Радници  који су отишли у пензију

Предраг Стојковић, Радмила Влачић, Јадранка Јовановић, Синиша Јовановић Вера Мекић, Александар Маневски, Момчило Русић, Соња Неимаревић, Гордана Томић, Радица Комазец, Синиша Дутина, Милош Обреновић, Војислав Петрушевски, Златко Мирковић.