XXIII Međunarodni festival „Dani orgulja – Dies organorum“: DOMINIK ZUSTEK

 

27.06.2023., 20:00

• Katedrala Blažene Djevice Marije

Share:

U utorak, 27. juna u 20 časova publici će se predstaviti priznati i nagrađivani nemački kompozitor i orguljaš Dominik Zustek. Gostovao je na festivalima savremene orguljaške muzike, svirao brojna premijerna izvođenja, a njegovi koncerti improvizacije koje redovno održava u Kelnu privlače posebnu pažnju publike. S obzirom na njegovu posvećenost savremenoj muzici, na festivalu će izvesti svoj petostavačni ciklus Orguljski lavirint koji je nastao 2020. godine. 

Gostovanje Dominika Zusteka u Beogradu rezultat je dugogodišnje saradnje ovog kompozitora/orguljaša i srpskog kompozitora i programera Andreja Andrića čije će delo Knjiga korala Zustek takođe izvesti. Svoje prvo prestavljanje beogradskoj publici upotpuniće izvođenjem dve kompozicije Džona Patrika Tomasa.

Gostovanje orguljaša je podržao Gete-institut u Beogradu

Program:

Dominik Zustek (1977)
Orguljski lavirint
I Galerija ogledala

Andreja Andrić (1973)
Koral I iz Knjige korala

Dominik Zustek
Orguljski lavirint
II Govornik

Andreja Andrić
Koral II iz Knjige korala

Dominik Zustek
Orguljski lavirint
III Trkač

Andreja Andrić
Koral III iz Knjige korala

Džon Patrik Tomas (1941)
Elegija br. 4

Dominik Zustek
Orguljski lavirint
IV Crna rupa

Džon Patrik Tomas
Mahpela

Dominik Zustek
Orguljski lavirint
V Beskonačnost

Dominik Zustek (Dominik Susteck, Bohum, Nemačka, 1977) je studirao na Folkvang Visokoj školi u Esenu, Visokoj školi za muziku i ples u Kelnu i Visokoj muzičkoj školi u Zarbrikenu sa naglaskom na duhovnoj muzici, muzičkoj teoriji i i kompoziciji; završio je koncertni ispit iz orgulja. Na Studijskom seminaru u Vupertalu položio je drugi državni ispit iz muzike. Tokom studija crkvene muzike je bio lektor za teoriju muzike i orgulje u Biskupskoj školi duhovne muzike u Esenu, što je koristio za širenje i uključivanje savremene muzike u crkvenu delatnost. Takođe je bio predavač na Univerzitetu Folkvang u Esenu, Visokoj školi Robert Šuman u Diseldorfu i na Visokoj školi Franc List u Vajmaru. Bio je gostujući predavač na Visokoj školi za muziku i igru u Kelnu, Visokoj školi za sakralnu muziku u Drezdenu, kao i u Kelnskoj nadbiskupiji, Esenskoj eparhiji i Eparhiji u Majncu. Od posebnog značaja za njega je rad sa mladima, sa kojima je radio na projektima posvećenim kompozicijama Đerđa Ligetija, Kurta Švitersa, Džona Kejdža i Terija Rajlija, između ostalih.

Bio je naslednik Petera Baresa, kao kompozitor i orguljaš (2007–2021) u Umetničkoj Stanici Svetog Petra u Kelnu, gde su njegovi koncerti improvizacije privukli posebnu pažnju. Zustek je svirao brojna premijerna izvođenja dela kompozitora uključujući Pitera Baresa, Erika Jansona, Johanesa S. Sistermansa, Stefana Frolejksa i Pitera Kezegija. Njegove koncerte su prenosile brojne nemačke radio mreže (među njima Deutschlandfunk, VDR [Zapadnonemački radio] i Saarland Radio). Zustek je direktor međunarodnog festivala orgel-miksturen i gostovao je na festivalima savremene orguljaške muzike u Berlinu i Frankfurtu. Kao kompozitor i orguljaš je nagrađen nizom nagrada, a među njima su prva nagrada na kompozitorskom takmičenju Aeolian Trio, Nagrada Klaus Martin Zigler u Kaselu, prva nagrada za kompoziciju na takmičenju Orgulje plus, na Visokoj školi za muziku u Majncu, Nagrada za savremenu duhovnu muziku Schwäbisch Gmünd, Nagrada nemačke diskografske kritike, i Nemačko muzičko takmičenje iz kompozicije.

Andreja Andrić (1973) je srpski kompozitor i programer koji živi u Orhusu u Danskoj. On istražuje zajedničke tačke matematičkih procesa, intuicije i slučajnosti, i koristi kompjutersko programiranje kao ključno sredstvo umetničkog izražavanja. Sa primarnim interesovanjem za kompoziciju i izvođenje za svoj mrežni ansambl laptopa/pametnih telefona, aktivan je i kao kompozitor vokalne i instrumentalne muzike i stvaralac u oblasti video i višemedijske umetnosti. Njegova dela su izvođena na festivalima kao što su ICIM (International Computer Music Conference) 2022 u Limeriku, Irska, Svetski dani muzike 2019 u Talinu, Estonija, i Festival Futura u Krestu, Francuska (2018). Finalista Međunarodnog takmičenja kompozitora Franko Evanđelisti u Rimu 2021, dobitnik prve nagrade festivala SONOM , Monterej, Meksiko 2017. godine i dobitnik druge nagrade istog festivala 2014. godine. Doktorirao je muzičku informatiku na Državnom univerzitetu u Milanu, Italija.

Džon Patrik Tomas je rođen u Denveru, Kolorado, 1941. godine. Studije muzike započeo je kao član Američkog hora dečaka u Prinstonu, Nju Džersi. Sa 16 godina postao je student kompozicije kod Darijusa Mijoa i Čarlsa Džonsa na muzičkoj školi Aspen u Koloradu, a kasnije je studirao kod Endrjua Imbrija i Simora Šifrina na Kalifornijskom univerzitetu u Berkliju. Godine 1971. započeo je koncertnu i opersku karijeru kao kontratenor sa posebnim interesovanjem za novu muziku, što ga je dovelo u kontakt sa kompozitorima kao što su Dejvid Del Tredići, Majkl Finisi, Lukas Fos, Maurisio Kagel, Elizabet Lutiens i Kšištof Penderecki. Takođe je bio jedan od osnivača ansambla The Five Centuries Ensemble, koji je bio pionir u postavljanju rane i savremene muzike zajedno u koncertnim programima. Tomas je predavao na Državnom univerzitetu Njujorka u Bafalu, Visokoj školi za umetnost Folkvang u Esenu, Školi za scenu i Školi za pozorišnu umetnost u Hamburgu. Nekoliko godina je bio vokalni trener za hamburšku produkciju mjuzikla Mačke. Trenutno deli svoje vreme između privatne nastave glasa, prevodilačkih projekata i komponovanja.

PETI FESTIVAL FRANCUSKOG FILMA

 

Francuski filmovi pod vedrim nebom u Beogradu i širom Srbije

 

Festival francuskog filma biće održan od 14. do 18. juna na nekoliko lokacija u Beogradu, Novom Sadu i Nišu.

 

Na ovogodišnjem petom, jubilarnom izdanju publika će imati priliku da pogleda najnovija ostvarenja iz Francuske, od kojih više njih pripadaju ovogodišnjoj selekciji Kanskog festivala, jednog od najznačajnijih filmskih susreta u svetu.

 

Stanislas Pjere, direktor Francuskog instituta u Srbiji i savetnik za saradnju i kulturu pri Ambasadi Francuske je povodom novog izdanja ove manifestacije rekao:

 

„Festival, čiji su osnivači Francuski institut u Srbiji i distributerska kuća MegaCom Film za cilj ima da na jednom mestu, izvan velikih festivala, beograđanima pruži priliku da pogledaju najbolje što Francuska ima da ponudi u oblasti filma, kao i gostovanja renomiranih francuskih glumaca i reditelja. Festival je za kratko vreme uspeo da se nametne kao značajna filmska manifestacija i od prošle godine smo postali kulturna manifestacija od značaja opštine Stari Grad, na šta smo veoma ponosni“.

 

Projekcije će biti održane na obalama reka Sava i Dunav (Kosančićevom vencu, Silosima i na platou između dve kule na Ušću). Francuski filmovi gledaće se i u bioskopskim salama u Nišu i Novom Sadu (u bioskopu Vilingrad i u Kulturnom centru Novog Sada). Prikazivanjem filmova na Kosančićevom vencu ujedno će biti otvorena i manifestacija Starogradsko leto u organizaciji opštine Stari grad. 

 

Festival svake godine bira kuma ili kumu koji svojim reputacijom podržavaju festival. Kum ovogodišnjeg izdanja je reditelj Srdan Golubović, nagrađivani autor čiji filmovi su ostvareni u koprodukciji sa Francuskom.

 

 

Filmovi Karlosa Saure u Jugoslovenskoj kinoteci

Četiri kultna španska filma biće prikazana od 30. maja do 1. juna u Jugoslovenskoj kinoteci, u nastavku petnaestog izdanja Španskog metra.

Nakon uspešno održanih programa „Savremeni film“ i „Ženski ugao“, jubilarni 15. Španski metar seli se iz Dvorane Kulturnog centra Beograda u Jugoslovensku kinoteku! I ove godine, kako već tradicija nalaže, posetioci Kinoteke biće u prilici da pogledaju ciklus „Počasna nagrada Goja“, a ove godine on će biti u znaku čuvenog reditelja Karlosa Saure (1932 – 2023).

Jedan od najpoznatijih španskih filmskih stvaralaca u svetu, Saura je ovogodišnji dobitnik Počasne nagrade Goja koju dodeljuje španska Akademija umetnosti i filmskih nauka. Više od šest decenija trajala je uzbudljiva Saurina karijera, kojom je dao sasvim novo lice tradicionalnoj španskoj kulturi, uz to hrabro govoreći o diktaturi i političkim promenama u Španiji tokom XX veka.

Prema rečima predsednika španske Akademije umetnosti i filmskih nauka Fernanda Mendesa-Lajta, prestižno priznanje dodeljeno je Sauri „za dugoročan i svojevrstan kreativni doprinos istoriji španskog filma od pedesetih godina prošlog veka, pa sve do danas“, kao i za ,, stvaranje istorije modernog španskog filma“. U svojevrsnoj filmskoj završnici, čuveni reditelj preminuo je dan uoči ovogodišnje svečane ceremonije dodele nagrada Goja, a ceo svet odao je dirljivu počast ovom gorostasu sedme umetnosti.

U okviru Španskog metra publika Jugoslovenske kinoteke imaće priliku da pogleda četiri ostvarenja ovog reditelja.

Film „Lov“ (1965) je, uprkos velikim problemima sa vladajućom cenzurom u Španiji u tom periodu, prikazan u Berlinu gde je Saura osvojio Srebrnog medveda za najboljeg reditelja. 

Ovim ostvarenjem reditelj je uspeo da skrene pažnju na pobednike i gubitnike u Španskom građanskom ratu kroz zanimljiv prikaz raspada frankističkog patrijarhata. Ulaz na projekciju ovog filma 30. maja u 19 časova biće besplatan za sve posetioce, dok se ne popune mesta.

„Goja u Bordou“ (1999) jedan je od brojnih biografskih filmova koji su naglašavali genijalnost španskog slikara, a biće prikazan 31. maja u 19 časova. Saura je koristio interpretativne korene Paka Rabala kako bi predstavio poslednje godine slikara, prognanog i gluvog, a kroz ovo ostvarenje prikazuje i svoje razumevanje prošlosti jedne zemlje pogođene ratom i političkim previranjima.

Ciklus se nastavlja filmom „Iberija“ (2005) u kojem kamera aragonskog reditelja prati najistaknutije igrače, koreografe, muzičare i pevače flamenka tokom proba i izvedbi komada „Iberija“, maestralnog Isaka Albenisa. Ovaj dokumentarni film na programu je 1. juna u 19 časova.

Adaptacijom Lorkine „Krvave svadbe“ (1981) Saura započinje triologiju svojevrsnih mjuzikala kojom redefiniše dramsku tradicija u španskoj kulturi. Ovo Saurino ostvarenje, koje je na programu 1. juna u 21 čas, spojilo je dvoje izvanrednih španski plesača: Antonija Gadesa i Kristinu Ojos.  

Među brojnim priznanjima koja je osvojio tokom karijere, Karlos Saura dobitnik je i Zlatnog pečata Jugoslovenske kinoteke, najvišeg priznanja koje ova institucija dodeljuje za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti. Zlatni pečat uručen mu je 2017. godine, kada je u okviru 45. FEST-a prikazan njegov film „Saurina hota“.

Ulaznice po ceni od 200 dinara mogu se kupiti na blagajni Jugoslovenske kinoteke u Uzun Mirkovoj ulici. Sve detalje o programu moguće je pronaći na zvaničnom sajtu festivala.

Ovogodišnji Španski metar organizuje Institut Servantes u Beogradu, uz veliku pomoć Ambasade Španije u Beogradu, kao i ambasada Argentine, Čilea, Meksika i Perua.

Nakon Beograda, festival se seli u Novi Sad, gde će od 5. do 8. juna publika Kulturnog centra Novi Sad moći da pogleda izbor ostvarenja iz ciklusa „Savremeni film“.

SVEČANO OTVOREN XV ŠPANSKI METAR

 

Jubilarno izdanje Španskog metra, festivala filma na španskom jeziku, svečano je otvoreno večeras projekcijom filma „Volonterka“ u Dvorani Kulturnog centra Beograda.

„Hvala vam što ste još jednom sa nama na Španskom metru“, kazao je tokom otvaranja festivala Đuzep Marija de Sagara Anhel, direktor Instituta Servantes u Beogradu, koji stoji iza ove filmske smotre.

„Ove godine slavimo petnaesto izdanje festivala i čak tri stotine filmova koje smo za sve to vreme prikazali srpskoj publici.“

On je iskoristio priliku da provede publiku kroz program festivala koji ove godine čine tri programske celine: Savremeni film, Ženski ugao i Počasna nagrada Goja.

Obraćajući se prepunoj dvorani, ambasador Španije u Beogradu Raul Bartolome Molina pozvao je publiku da poseti i Jugoslovensku kinoteku, gde će u okviru ciklusa Počasna nagrada Goja biti prikazani odabrani filmovi slavnog reditelja Karlosa Saure.

„Saura je, uz Luisa Bunjuela i Pedra Almodovara, zasigurno jedan od stubova španske kinematografije“, dodao je on, podsetivši da je uz mnoga druga priznanja Saura takođe primio i Zlatni pečat Jugoslovenske kinoteke.

Publiku su pozdravili i direktor Kulturnog centra Beograda Aleksandar Ilić, kao i urednik filmskog programa Ivan Aranđelović. Oni su izrazili zadovoljstvo što je još jedan Španski metar uspešno otvoren u ovoj „kući dobrog filma“, kako mnogi nazivaju Dvoranu Kulturnog centra Beograda.

Glavni festivalski program, koji donosi devet ostvarenja novije produkcije iz Španije, Argentine, Čilea, Meksika i Perua, otvorila je srpska premijera filma „Volonterka“ Neli Regere. Publika je uživala u još jednoj izvanrednoj ulozi koju je u ovom filmu ostvarila čuvena španska glumica Karmen Maći.

Već narednog dana, 25. maja u 19 časova u DKC-u biće prikazan i peruanski film „Hulijusov svet“ Rosane Dijas Koste. U pitanju je izvanredna adaptacija romana čuvenog pisca Alfreda Brisa Ećenikea, dobitnika najvišeg nacionalnog priznanja za književnost. Od 21 čas na programu je meksička komedija „Ukradeni identitet“ u kojem grupa mladih filmskih stvaralaca, da bi privukli pažnju na svoj prvi film, odlučuje da kao autora potpiše čuvenog meksičkog reditelja koji se penzionisao nekoliko godina ranije.

Do kraja festivala publika će, između ostalog, moći da pogleda i zanimljivo argentinsko ostvarenje „Izgubljeno vreme“ (26. maj). U pitanju je priča o akademiku koji se vraća u svoj rodni grad kako bi se susreo sa srednjoškolskim profesorom kog je oduvek smatrao uzorom. 

Španski avanturistički film „Vrh“ (28. maj) prati mladog alpinistu koji pokušava da osvoji vrhove najopasnije planine na svetu, dok čileanska priča „Zavrti se“ (29. maj) prati nekoliko junaka koji se sticajem neobičnih okolnosti zatiču u kulturnom centru, gde za njih poseban zadatak priprema jedna vidovnjakinja.

Selekcija „Ženski ugao. Imaginarijum nespokoja“ doneće sedam filmova, među kojima su i tri originalna kratkometražna ostvarenja „Crveno zlato“, „Krljušt“ i „Gluva“ na programu 27. maja. Publiku je uveliko zaintrigirao i dokumentarac „Mami“ (29. maj) koji donosi priču o donji Olgi i njenoj neobičnoj svakodnevici u kabareu „Plava brada“ u Meksiko Sitiju.

Nakon toga, u Jugoslovenskoj kinoteci od 30. maja do 1. juna biće prikazan program Karlos Saura: Počasna nagrada Goja. Ovaj program otvoriće kultni film „Lov“ koji je Sauri u Berlinu doneo Srebrnog medveda za režiju. Kao znak zahvalnosti publici Španskog metra, sa posebnom željom da Sauri oda posebnu počast, ova projekcija biće besplatna za sve posetioce.

Sve informacije o celokupnom programu i rasporedu projekcij dostupne su na zvaničnom sajtu festivala spanskimetar.rs.

Ulaznice su u prodaji i mogu se naći na blagajni DKC-a po ceni od 300 RSD, dok ulaznice za projekcije u Jugoslovenskoj kinoteci mogu da se kupe na blagajni te ustanove po ceni od 200 RSD.

Ovogodišnji Španski metar organizovan je uz veliku pomoć Ambasade Španije u Beogradu, kao i ambasada Argentine, Čilea, Meksika i Perua.

Nakon Beograda, Španski metar seli se u Novi Sad, gde će od 5. do 8. juna publika Kulturnog centra Novi Sad moći da pogleda izbor ostvarenja iz ciklusa „Savremeni film“.

Fotografije: Danica Trajković / Institut Servantes u Beogradu

 

XV ŠPANSKI METAR: FILMOVI ZA SMEH, EMOCIJE I RAZMIŠLJANJE

 

Ovogodišnji Španski metar donosi čak dvadeset filmskih ostvarenja među kojima se nalaze neki od najzanimljivijih filmova snimljenih na španskom jeziku poslednjih godina!  Jubilarno, petnaesto po redu izdanje Španskog metra u organizaciji Instituta Servantes u Beogradu biće održano od 24. maja do 1. juna. Dvadeset odabranih filmova biće prikazano u Dvorani Kulturnog centra Beograda i Jugoslovenskoj kinoteci.

 

Kroz tri programske celine – Savremeni film, Ženski ugao i Počasna nagrada Goja – publici će biti predstavljena filmska ostvarenja koja donose ono najbolje od hispanskih kinematografija, mame po koji osmeh, uzburkavaju emociju i podstiču na razmišljanje koje traje dugo nakon napuštanja bioskopske sale.

 

Festival 24. maja u 19 časova u DKC-u otvara dirljiva filmska priča „Volonterka“ rediteljke Neli Regere, u kojem jednu od svojih najboljih uloga ostvaruje španska filmska i televizijska zvezda Karmen Maći. Umorna od života penzionerke i od poređenja sa svojim drugaricama koje već imaju unuke, glavna junakinja Marisa odlučuje da se prijavi za volonterski angažman u izbegličkom kampu u Grčkoj. Međutim, tamo otkriva svet koji nije mogla ni da zamisli, a koji će je naterati da preispituje svoje izbore, ali i brojne vrednosti koje deli sa svojim nekadašnjim društvom.

 

U okviru programa Savremeni film 25. maja u 19 časova u DKC-u biće prikazan i peruanski film „Hulijusov svet“ Rosane Dijas Koste. U pitanju je izvanredna adaptacija romana čuvenog pisca Alfreda Brisa Ećenikea, dobitnika najvišeg nacionalnog priznanja za književnost. Zbog toga ni ne čudi što je ova priča o klasnim razlikama i nepravdama tokom odrastanja samo tokom prvog vikenda prikazivanja film širom Perua privukla više od 11.000 posetilaca!

 

Psihološki triler „Kuća među kaktusima“ Karlote Gonsales Adrio na programu je 26. maja u 21 čas. Neobična filmska priča gradi se oko porodice koju su Emilio i Rosa zasnovali na usamljenom mestu na Kanarskim ostrvima. Mirnu svakodnevnicu bračnog para sa pet ćerki uzdrmaće iznenadna poseta slučajnog prolaznika, što če na svetlost dana izneti strašnu, davno zakopanu tajnu.

 

Programsku selekciju Ženski ugao: Imaginarijum nespokoja ove godine čini i dirljiv igrani film Selije Riko „Put u sobu jedne majke“, koji je na programu 27. maja u 19 časova. Nominovan za četiri nagrade Goja, film prati odnos majke i ćerke, njihova unutrašnja razmišljanja, strahove i emocije koje kreću da naviru onog trenutka kada ćerka odlučuje da se odseli od majke. Fantastičnu glumačku podelu čine čuvena španska glumica Lola Duenjas u ulozi majke, dok se u ulozi ćerke pojavljuje jedna od sve poznatijih glumica nove generacije Ana Kastiljo.

 

U okviru ovog ciklusa publici će 26. maja u 17.30 časova biti prikazano i dokumentarno ostvarenje „Filmofilke“ Marije Alvares. Reč je o dirljivom, na trenutke duhovitom filmu koji prati tri penzionerke iz Buenos Ajresa, Madrida i Montevidea. Ono što njih povezuje jeste velika ljubav prema filmu i bezmalo svakodnevni odlazak u bioskop na najrazličitije filmske projekcije.

 

U Jugoslovenskoj kinoteci od 30. maja do 1. juna biće prikazan program Karlos Saura: Počasna nagrada Goja. Čuveni španski reditelj, koji je preminuo ove godine, svojim originalnim filmskim pristupom i interpretacijom španskog folklora obeležio je kinematografiju ove zemlje i nametnuo se kao jedan od najzanimljivijih evropskih filmskih stvaralaca.

 

Ovaj program 30. maja u 19 časova otvoriće kultni film „Lov“ koji je Karlosu Sauri u Berlinu doneo Srebrnog medveda za režiju. Kao znak zahvalnosti publici Španskog metra, sa posebnom željom da Sauri oda posebnu počast, ova projekcija biće besplatna za sve posetioce.

 

Za sam kraj festivala, 1. juna u 21 čas, publika će na velikom platnu moći da pogleda hvaljenu adaptaciju „Krvave svadbe“ Federika Garsije Lorke. Ovim filmskim podvigom Saura je započeo vrlo plodnu fazu u svojoj karijeri koja je protekla u znaku odličnih filmskih mjuzikala.

 

Sve informacije o rasporedu projekcija i programima dostupne su na zvaničnom sajtu festivala spanskimetar.rs. Ulaznice su već u prodaji i mogu se naći na blagajni DKC-a po ceni od 300 RSD, dok ulaznice za projekcije u Jugoslovenskoj kinoteci mogu da se kupe na blagajni te ustanove po ceni od 200 RSD.

 

Ovogodišnji Španski metar organizovan je uz veliku pomoć Ambasade Španije u Beogradu, kao i ambasada Argentine, Čilea, Meksika i Perua.

 

Nakon Beograda, Španski metar seli se u Novi Sad, gde će od 5. do 8. juna publika Kulturnog centra Novi Sad moći da pogleda izbor ostvarenja iz ciklusa „Savremeni film“.

Otvoren program ‘’Budućnost slobode’’ na XVI Beldocsu

 

Tri domaće premijere u Domu omladine Beograda u okviru Srspkog takmičarskog programa

 

Drugog dana  Beldocs festivala počeo je program ’’Budućnost slobode’’, koji je otvorila direktorka festivala Mara Prohaska Marković. Prvi film u okviru ovog programa je ’’20 dana u Mariupolju’’ ukrajinskog reditelja Mstislava Černova (Mstyslav Chernov), dobitnika Pulicerove nagrade za hrabro izveštavanje iz opkoljenog grada Mariupolja.

Pre prikazivanja filma publici su se u Velikoj sali Doma omladine Beograda obratili  ambasadorka Švedske, Anika Ben David i ambasador Ukrajine, Volodimir  Tolkač, kao i urednica programa Aleksandra Vušurović.

 

Program je nastavljen premijerama iz srpskog takmičarskog programa, te su prikazana tri kratkometražna filma: ‘’Lopte’’, koje je režirala Gorana Jovanović, ‘’A istok reka teče’’, u režiji Jelene Radenović  i ‘’Na kraju puta’’, Ivane Todorović.  

 

Film ’’Lopte’’ rediteljke Gorane Jovanović je takođe deo Teen programa. Ovaj film se na nesvakidašnji način bavi ratom u Jugoslaviji devedesetih, njegovim posledicama i izvesnim osećajem da bi samo jedna iskra bila dovoljna da rasplamsa svu mržnju i nasilje. Centrali deo dokumentarca je bez dijaloga, i prati fudbalsku utakmicu koju u ime mira svake godine igraju vojske šest bivših jugoslovenskih republika…

 

’’A istok reka teče’’ je film Jelene Radenović, u kome traga za korenima i tragovima svog porekla ’

’Moji baba i deda sa očeve strane su sa Kosova, iz metohijske doline, tako da smo svakog letnjeg raspusta sestra i ja odlazile kod dedinog brata, koji je ostao da živi u porodičnoj kući. Iz perspektive deteta koje je odrastalo u gradu, sve mi je tada izgledalo magično, veliki zeleni pašnjak, bistra reka, ovce u toru, pilići na slami, krave u zamračenoj štali i mlado ždrebe koje divlje trči...  Kada su sredinom devedesetih izbili sukobi, više nije bilo bezbedno odlaziti tamo. Želela sam da vidim kako to sve izgleda danas, koliko se promenilo i šta je sačuvano od porodične kuće.  Putovanje kroz ove predele dovelo me je do spoznaje da će jedino priroda opstati i nadživeti sve ljudske nedaće i sukobe. Vekovima nazubljeni planinski venac, reka, jezero, šuma to je ono što nas podseća na kratkoročnost ljudskog života i besmisao življenja u konfliktu, mržnji, strahu i strepnji’’ -  izjavila je rediteljka.

 

O svom filmu ’’Na kraju puta’’, rediteljka Ivana Todorović kaže:

’’Ovaj film istražuje teme smrtnosti, saosećanja i dostojanstva koje pripada svim živim bićima, kroz priču Željka i Viki koji su se posvetili pružanju mirnog i dostojanstvenog kraja odbačenim konjima u jedinom azilu za konje u Srbiji.  U ovom tako teškom trenutku po naše društvo,  film daje ljubav i empatiju i zbližava ljude’’

 

U petak 12. maja u 19.30 u Domu omladine Beograda, očekuje nas  još jedna domaća premijera - film’’Prizvan i pozvan’’, koji su režirali Srđa Vučo i Luka Papić.

Radikalni arthaus na XVI Beldocsu – selekcija Meteori

 

U susret  16. po redu izdanju Beldocs festivala, koje će se održati od 10. do 17. maja, predstavljamo jednu od najuzbudljivijih selekcija radikalnih arthaus filmova, dela hibridnih žanrova i dokumentarno-igranih formi. Selekcija Meteori sabira stilski i tehnološki nekonvencionalne radove nastale u ovoj, odnosno protekloj godini. Deset ostvarenja etabliranih autora i reditelja u usponu, pokriva širok spektar tema, preispitujući i, neretko, pomerajući granice izražajnih mogućnosti dokumentarnog filma.

“Ono što spaja svih deset filmova u selekciji je hrabar, radikalni filmski izraz. Ovi autori pomeraju granice i konstantno preispituju ustaljene filmske forme.”, izjavio je umetnički direktor Beldocsa, Marko Grba Sing.

 Alensvort, film jednog od najosobenijih američkih dokumentarista Džejmsa Beninga, premijerno je prikazan na ovogodišnjem Berlinalu i bavi se izgubljenim gradom u Kalifornijskoj centralnoj dolini, koji su za sebe izgradili crni Amerikanci početkom 20. veka. Sa namerom da skrene pažnju na istorijski značaj ovog mesta, Bening, čije je ostvarenje Sjedinjene Američke Države bilo prikazano na prošlogodišnjem izdanju Beldocsa, snima Alensvort tokom čitavih godinu dana, pozicionirajući ga u prikriveni društveno-politički kontekst.

Ardenca, dokumentarno ostvarenje rediteljke Daniele de Feliče, nakon brojnih festivala u Francuskoj, stiže na Beldocs. U pitanju je poetično i puteno svedočanstvo mlade žene o seksualnom oslobođenju i političkom životu u Italiji tokom devedesetih godina. Priča sačinjena od sastanaka, kratkih i opojnih momenata, ocrtava razvojni put žene kroz prizmu žudnje, dok u pozadini Italijani na vlast postavljaju Forca Italiju, a sukobi levice i desnice postaju sve nasilniji.

Beleške iz eremocena predstavljaju audio-vizuelnu razglednicu koju rediteljka Vjera Čakanjova šalje u nastupajući svet. Nakon Berlinala, ovaj praktičan i duboko ličan rad, Beldocs-ovoj publici nudi prozor u svet gde tehnološka rešenja koja je čovek osmislio zarad sopstvenog opstanka imaju nenadano negativne posledice. Kroz fiktivni razgovor sa viruelnim klonom i eksperimentisanje sa filmskom slikom, rediteljka zamišlja budućnost i sve što ona sa sobom nosi.

Cvetovi ljudskog tela, film rediteljke Helene Vitman, premijerno prikazan na Filmskom festivalu u Lokarnu, prati Idu – vlasnicu broda sa posadom sačinjenom od petorice muškaraca. Idinu pažnju u Marselju privlači tajanstveni maskulini svet francuske legije stranaca, čije tragove odlučuje da sledi preko Mediterana. U ovom ostvarenju intenzivne čulnosti granice se zamućuju, dok život na moru stvara poseban vid međusobnog razumevanja.

Gde je ova ulica? Ili Bez pre i posle, rediteljskog dvojca Žoao Rui Gera da Mata i Žoao Rodrigez, svojevrsni je omaž filmu Paula Rošea – Zelene godine (1963). Prateći snimajuće lokacije Zelenih godina Da Mata i Rodrigez otkopavaju geološke, urbanističke i socijalne slojeve Lisabona – u procesu koji biva prekinut pandemijom. Gde je ova ulica? Ili Bez pre i posle razigrano je poput savremene džez improvizacija filmske muzike napisane 1963.

Himna izjebanih, američkog nezavisnog filmskog stvaraoca Travisa Vilkersona, nadovezuje se na teme istorije i politike SAD-a koje reditelj pokreće u većini svojih radova. Himna izjebanih nadovezuje se na ostvarenje Istaknuti leteći krst (2001) i priseća se lika i dela Vilijema Vilkersona, veterana Vijetnamskog rata, tada mladog pilota čija su odlikovanja poslužila za prikrivanje greške američke vojske. Ovaj, možda najnemilosrdniji i najličniji od svih Vilkersonovih filmova, istražuje vezu naracije, nasilja, sećanja i struktura moći.

Morate da dođete da vidite, španskog reditelja Jonasa Trube, prikazana na festivalu u Karlovim Varima, melanholična je i duhovita meditacija o prijateljstvu, umetnosti i savremenom svetu. Dva para u svojim tridesetim diskutuju o potrebama života između Madrida i susednih sela, dok nostalgični prizori i metafilmski elementi od filma tvore nežnu pastoralu.

Nestabilni predmet 2, nagrađivano ostvarenje Danijela Ajzenberga, ilustruje masovnu proizvodnju kroz tri primera: pravljenje protetičkih ruku u radionici u Nemačkoj, delatnost tradicionalne radionice za pravljenje rukavica u Mijou na jugu Francuske i aktivnosti fabrike džinsa u Istanbulu. Tri radna mesta, viđena iz istog ugla i tematizovana na isti način, kroz vezu ruke i mašine, rada i materijala – pažljivo se i dugotrajno posmatraju sa željom da se prodre u prirodu manuelnog rada, odnosno sve promene kojima on danas podleže.

Poslednje stvari, eksperimentalno ostvarenje američke multimedijalne umetnice i rediteljke Debore Stratman, prikazano na Sandensu i Berlinalu, publici Beldocs-a nudi viziju evolucije i izumiranja iz perspektive kamenja i različitih budućih drugih. Okrećući pogled ka Zemlji od pre milijardu godina, ovaj film kroz obilje citata i stručnih osvrta, predstavlja biosferu kao mesto evolucionih mogućnosti, gde ljudi nestaju, ali život istrajava.

Priča o Filipinskom nasilju nezavisnog filmskog autora i kritičara Lava Dijaza bavi se dobom opresivne vladavine filipinskog predsednika Ferdinanda Markosa tokom druge polovine 20. veka. Prateći Servanda Monzona VI, koji nakon dedine smrti nasleđuje poslove moćnog klana i postaje novi feudalni gospodar, da bi potom kapitulirao pod Markosovim režimom, film preispituje istoriju nasilja unutar jedne zemlje i posledične transgeneracijske traume.