Премијера представе „Није човек ко не умре” у Звездара театру

Премијера представе „Није човек ко не умре” Велимира Стојановића, у режији његовог сина Горчина Стојановића у Звездара театру одржаће се 8. марта. Писац комада пише из властитог искуства. Прва рука текста настала је 1974. а први пут је играна 1978. године у Сарајеву ca Зијахом Соколовићем. Постоји ТВ снимак који је режирао Емир Кустурица.

"Где се види да је 'мали' талентован" рече Горчин.

Комад „Није човек ко не умре” је својеврсна бекетовско-камијевска ода животу из 1984. године. Никад није игран у Београду нити Загребу.

Представа прича о једном нормалном болничком дану два дијабетичара.

„Писац је текст почео писати на лажну вест да је пронађен лек против дијабетеса. У том тренутку и сам већ четири године дијабетичар, је на извесатан начин своја болничка искустава пребацио у комад, не слутећи да ће те две, три болнице у којим је био, бити само један низ - за 18 година је био у њих 16.

Ова врcта комада је она у ком се ликови конституишу кроз језик који говоре. Комад је писан јекавицом и екавицом. Вратио сам га на екавицу осим у случају лика Рефика Селмана, јер је важно да он буде горштачки другачији од друге двојице, да кажем грађана. Та врста сусрета светова у болници је узбудљива. У болници се срећу људи који се иначе не би срели или би се срели и мимоишли, а овде се срећу јер су принуђени да буду заједно, али у томе налазе и једну заумну лепоту унутар једног ужаса који се зове болница и где се смрти дешавају. Али као што каже писац – „и очајање је вид безизлаза који садржи небројене шансе“, објашњава редитељ Горчин Стојановић.

„Јако сам захвалан Душку Ковачевићу и овим људима овде. Чекао сам 34 професионалне године да радим овај комад, за који се нисам осмелио да кажем да хоћу. И колико год потискивао емоционални багаж који ово носи, он је свакако ту. Згодна околност је што је писац био неко ко је волео много игру у позоришту и сматрао да је она основ театра. Спокојан сам и миран, јер су ови људи управо направили игру и надам се да им нисам сметао више од онога што уобичајено чиним“, додао је Стојановић.

„Напољу влада азијски грип”, једна од првих реченица у комаду.

"Само у болници, војсци и затвору човек је упућен на људе с којима би се иначе само мимоишао. Тај 'судар светова' је бескрајно узбудљив. Kао што писац каже– ,и очајање је вид безизлаза који садржи небројене шансе´", приметио је редитељ Горчин.

Војин Ћетковић o раду на овом комаду каже:

"Када сам добио позив од Горчина, који је рекао да је комад његовог оца, одмах сам рекао да пристајем. Јер што сам старији схватам да све то што буде лично и болно на начин да се сусретнемо са личним сновима, демонима, сећањима, онда то буде и добро у позоришту."

Бојан Жировић у улози другог болесника, Душка, истиче да је срећан што учествује у овом пројекту. „Радујем се и једва чекам да видим како ће ова тема и прича да комуницира са људима који дођу да је гледају“, каже Жировић.

У улози дежурног лекара је глумац Павле Пекић.

„Важно је да из овог личног, које смо поменули, постаје нешто опште. Након што нас је гледало неколико људи имам утисак да ово више није само наш лични доживљај, већ доживљај који пребацује рампу. Мислим да ће публика имати поред комичних елемената и јаких емоција и катарзичне тренутке, а могу да кажем да је нама у неком контексту било и терапеутско искуство. Надам се да ће бити и публици“, изјавио је Пекић.

Александар Ђурица, који игра Рефика Селмана, истиче да је комад тематски оно са чим се сваки човек пре или касније сусреће.

„Можда је ово један од показатеља како се с тим носити, како бити усправан и ведар иако околности нису баш најидеалније. Али цела екипа је идеална, разне ствари смо прошли заједно, учествовали у разним пројектима и хармонија са којом смо радили нема цену. Без обзира на крајњи резултат, ово је један терапеутски рад, посебно што је у питању место као што је Звездара театар у ком ми је ово четврти комад“, каже Ђурица.

Једини женски лик је лик дежурне сестре, коју тумачи Анђелика Симић.

„Такође сам у тренутку Горчиновог позива, када је саопштио да је текст његовог оца, имала реакцију да и ако не могу – могу! Морам да напоменем да по комаду дежурна сестра, чији лик тумачим, нема име, али смо је ми назвали сестра Емина, што је име Горчинове маме. Као што немамо ни име дежурног доктора ког игра Павле, али смо га назвали доктор Стојановић, што је презиме редитеља и писца и то је била додатна лепота рада на овом комаду“, рекла је Анђелика.

Аутор сценографије за 91. комад Звездара театра „Није човек ко не умре“ је Горчин Стојановић, костимограф је Лана Цвијановић, а стручни сарадник доктор Саша Киковић.

Улоге тумаче: Војин Ћетковић, Бојан Жировић, Павле Пекић, Александар Ђурица и Анђелика Симић.

Репризе су заказне за 14, 15, 18. и 27. март.