51. FEST: Zločini budućnosti

Svako od nas biće umetničko delo!

Novi Kronenbergov film vodi nas u bolju budućnost, ispisujući svojevrsni Najnoviji zavet.

Skoro hiperpornografski, zaviruje u zoni dalje od golog u zonu internog ogoljenija. Idemo dublje u čovekovu anatomiju.

Kao što sam vam danas pominjao mutacije moljaca, i ljudska vrsta se prilagođava sintetičkom okruženju, sledeći tehničke inovacije. Telo im prolazi kroz čitav niz transformacija. Bol, kao opomena je oslabljen, a infekcije poklekle pred nadmoćnijim autoimugenim agresorom.

Dizajniraju se novi anatomski ležajevi i stolice hranilice, sve u scenografiji anarhiѕtičke verzije orvelovske i blejdranerovske estetike. Nešto poput svete misije Inkvizicije uz pristanak pacijenta. Na um se, deluje, ovde manje mislilo, kao i u realnom svetu. Otvara se, režе skalpelom telo, a ne proširuju vidici uma, naprotiv.

Svet je pun ekcentrika i egzibicionista, te tako Kapris, poznata umetnica performansa, nekadašnji traumahirurg, sa svojim parterom Tenserom Solom, javno pokazuje metamorfozu ljudskih organa. Nešto kao što je Milić od Mačve radio sa svim onim balvanima.

Ništa novo, reći ćete, davno smo upoznali Frankejnštajna. Uostalom šta je sve to spram silikonskih sisa i napućenih usnama ispunjenih masnоćom sa dupeta? Ali ovo je eklektan primer trasiranja žanrovskog filma na šine kulta.

Tako, kao novu vernicu imamo istražiteljku iz Nacionalnog registra organa, Timlin, koja opsesivno prati kretanje umetničkog para.

Pratimo dalji tok ljudske evolucije, da vidimo kuda to koračamo?

No, i meni je lekarka na ultrazvuku konstatovala masne promene i poslala na strogu dijetu, pa od toga ne pravim nikakav performans.

Ili bih ipak trebao?

Kanadski reditelj Dejvid Kronenberg rođen je 1943. u Torontu. Za film se zainteresovao dok je studirao i producirao je dva kratka filma. Njegovi prvi kratki filmovi bili su Stereo (1969) i Zločini budućnosti (1970). Drhtanje (1975) je njegov celovečernji igrani debi. Režirao je Leglo (1979), zatim Kontrolore (1981). Sledeći Kronenbergov film, Videodrom (1983) Endi Vorhol opisao je kao “Paklenu pomorandžu osamdesetih”. Godine 1996. osvojio je Gran pri žirija u Kanu za film Sudar. Nastavio je da svoje filmove predstavlja u zvaničnoj konkurenciji kanskog festivala: Spajder (2002), Istorija nasilja (2005)… Zločini budućnosti (2022).