Tit Andronik u JDP-a

 

"Tit Andronik“ je, kako se veruje, Šekspirova prva tragedija, a nesumnjivo najbrutalnija od svih koje je napisao. Bavi se pitanjima pravde, mržnje, osvete i nemilosrdne borbe za vlast. Iako je tokom XVII veka, kada je nastala, naišla na ogromno odobravanje i neverovatan uspeh, tragedija kasnije nailazi na oštru osudu kritike te biva dugo zanemarena, da bi sredinom XX veka ponovo doživela popularnost koja od tada neprekidno raste. Osim što se sve češće postavlja na scene širom sveta, drama „Tit Andronik“ je nekoliko puta ekranizovana, a i poslužila je kao inspiracija čitavom nizu dela iz oblasti književnosti i popularne kulture.

Reditelj Andraš Urban, kome je ovo prva saradnja sa Jugoslovenskim dramskim pozorištem, u svom čitanju ove krvave tragedija provlači Šekspirove teme kroz kontekst sadanjeg trenutka, postavljajući pitanja da li smo kao ljudi od tada do danas napredovali ili smo i dalje skloniji da posegnemo za osvetom nego za pravdom.

 

 

Zakon „oko za oko“ kao da je sastavni deo čoveka. Svaki sistem i svaki čovek samo proizvodi po ko zna koju parafrazu na istu temu. Ne veruješ državi, ne veruješ zajednici, ne veruješ drugoj osobi. Svi su te već jednom izdali. Ne veruješ u pravednost, ne veruješ u pravdu. Osveta nije priča za svetlo dana, osveta je mrak. Mrzimo. Mržnja se opravdava, mržnja se razume. Mržnja se podgrejava, drži se u pripremi. Stacionira se u čovekovoj podsvesti, proključa baš tada kada zatreba. Mržnja uvek odigra svoju istorijsku i društvenu političku ulogu. Točak za trčanje. Beskonačni krug. 

Nije istina da je mržnja i ljubav nešto slično, nije istina da je ljubav i mržnja isto. Mržnja je mržnja, ljubav je ljubav. Svet je surov, društvo je surovo, čovek je surov. Stvarnost je surova. Pozorište je surovo. No, surovo pozorište je ipak samo pozorište. Topla sala, udobna sedišta, odličan tekst, bravurozni glumci. Prijatan događaj. Zabava. Utočište. Ali bez obzira koliko nam se to čini istinitom, dobro znamo da pozorište nije samo zabava. Pozorište nije „samo“ pozorište. Pozorište je pozorište i ništa drugo. Put spoznaje. Sebe samih. Čoveka. Da. Pozorište menja svet. Pa šta?!

P. S. Čitam „Reč reditelja“ i sa skromnom radošću konstatujem da nisam ni napisao reč politika. Pročitam ponovo. Ipak jesam.“, kaže Andraš Urban

Premijera, ponedeljak 26. decembar 2022. godine

Scena „Ljuba Tadić”

 

 

ANDRAŠ URBAN diplomirao je režiju 2000. na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Studirao je u klasi prof. Vlatka Gilića, a posle petogodišnje pauze, nastavio u klasi prof. Bore Draškovića. Upravnik Pozorišta „Deže Kostolanji” u Subotici od 2006. Osnovao je prvi ansambl ove kuće, izborio se za pozorišnu salu, pokrenuo program gostovanja po Vojvodini „Dezireov tramvaj“ i internacionalni / regionalni pozorišni festival Desiré Central Station. Kao sedamnaestogodišnjak formirao je pozorišnu i književnu radionicu, a potom trupu AIOWA. Nastupao je kao autor, reditelj i glumac. Sa predstavama Hamlet i Vojcek u subotičkom Narodnom pozorištu gostovao na 26. Bitefu 1992. Postavio je preko 70 profesionalnih predstava, u nezavisnim produkcijama i etabliranim pozorišnim kućama u Subotici, Novom Sadu, Somboru, Beogradu, Nišu, Prištini, Segedinu, Ljubljani, Mariboru, Parmi, Rijeci, Zagrebu, Bitolju, na Cetinju, u Podgorici, Sarajevu, Klužu, Temišvaru, Berlinu, Varni, Budimpešti. Urban je autor kratkih filmova Niko i neko, Staklo, Kao da nas i nema. 

Napisao je knjigu pripovedaka Partizan iz zore. Njegove predstave gostovale su i nagrađivane na festivalima: BITEF, MESS, POST, Sterijino pozorje, Festival profesionalnih pozorišta Vojvodine, Festival profesionalnih pozorišta Srbije „Joakim Vujić", FIAT, SZASZ, THEALTER, MOT, Infant. Dobitnik je nagrada: „Bojan Stupica“ 2017, „Joakim Vujić“ 2012, „Mari Jasai“ („Jászai Mari“), Nagrade za paralelnu kulturu, Nagrade za umetnost vojvođanskih Mađara, Nagrade „Pro Urbe“ grada Subotice, Nagrade „Pro Urbe“ grada Senta, Nagrade „Šandor Heveši“ („Hevesi Sándor“), Sterijinih nagrada za režiju i najbolje predstavu (2016, 2021)…

 

TIT ANDRONIK

Vilijam Šekspir

 

Prevod: Živojin Simić i Sima Pandurović

 

 

Režija i scenografija:                     Andraš Urban

Dramaturg i pomoćnik reditelja: Vedrana Božinović

Kostimografija:                                               Lina Leković

Kompozitor:                                                     Irena Popović

Scenski govor:                                Ljiljana Mrkić Popović

Dizajn svetla:                                   Dejan Draganov

 

Igraju:

               

Tit Andronik                                      GORAN ŠUŠLJIK

Tamora                                               ANĐELIKA SIMIĆ

Lavinija                                JOVANA BELOVIĆ

Aron                                                     VELJKO STEVANOVIĆ

Saturnin                                              JOAKIM TASIĆ

Marko Andronik                              LAZAR ĐUKIĆ

Lucije                                                   LUKA SEVIĆ

Basijan, Dadilja                 DRAGAN SEKULIĆ

Demetrije                                          PETAR PETROVIĆ

Hiron                                                    LUKA ANTONIJEVIĆ

Martije, Mutije, Klovn MLADEN LERO

Kvint                                                    MILAN BOBIĆ

Muzičarka                                          IRENA POPOVIĆ

                                              

                                              

Organizator:                      Vladimir Perišić

Inspicijent:                                        Dušan Milosavljević

Sufler:                                  Dragana Anđelković

 

Asistent reditelja:                           Simo Đukić

Asistent scenografa:      Ivanja Krnjić

Asistent kostimografa:                 Mia Đurović

Asistenta kompozitora:                Nikola Dragović

Majstor svetla:                                Siniša Čupić

Realizator zvuka:                             Vladimir Becin