Vera sanja more i Utama pobednici XVIII Slobodne zone

Utama Alehandra Loajse Grisija i Vera sanja more Kaltrine Krasnići proglašeni su za najbolje angažovane filmove međunarodnog, odnosno regionalnog programa XVIIISlobodne

zone.

Projekcijom finskog ostvarenja Raj za karaoke Einarija Pakanena i svečanom dodelom nagrada u utorak uveče je u Domu omladine zatvoren 18. Filmski festival Slobodna zona.

 
Najbolji angažovani film u Regionalnoj selekciji je Vera sanja more Kaltrine Krasnići, filmski portret sredovečne udovice koja mora da se suoči sa surovom stvarnošću duboko ukorenjenog patrijarhata na ovim prostorima. 

„Vera sanja more je priča dobro poznata svakoj ženi na Balkanu, priča u kojoj se svaka od nas prepoznaje i koja nas podseća da borba za rodnu ravnopravnost još traje. Istovremeno, način na koji je ispričana i mračni tonovi koji je prate, realistično oslikavaju ne samo život žena, već i muškaraca na našem komadiću planete, nemoćnom da konačno odživi svoju prošlost. Film koji udara u glavu, ali bez nokauta”, piše u obrazloženju žirija koje su činile novinarka Tamara Skrozza, rediteljka Milica Tomović i producentkinja i teoretičarka Jelena Mišeljić. 

Nagradu je u ime ekipe primio Škumbin Istrefi Istra, producent ovog ostvarenja snimljenog u koprodukciji Albanije, Severne Makedonije i Kosova*.

„Veoma sam srećan što sam gost festivala sa filmom i naročito zbog toga što smo dobili nagradu. Kultura je most koji ruši sve predrasude i ovo je velik korak neophodan za pomirenje naša dva naroda",  poručio je Istrefi.

Članice žirija su Nagradu Human Rights dodelile filmu Hrvatskog narodnog preporoda Gorana Devića, a Specijalno priznanje dokumentarcu Veće od traume Vedrane Pribačić i Mirte Puhlovski.

„Hvala Slobodnoj zoni što već 18 godina otvara teme koje bi mnogi rado gurnuli pod tepih, ali vi ne date”, poručila je Vedrana. 

 

Najbolji angažovani film u Međunarodnoj selekciji je Utama Alehandra Loajse Grisija, o starijem bračnom paru bolivijskih starosedelaca koji se suočavaju sa surovim uslovima života. 

Članovi žirija - rediteljka Aleksandra Odić, umetnica performansa Nezaket Ekiči i video i filmski umetnik Boško Prostran nagradili su ovaj film „koji nas uvlači u intimne ljudske emocije protagonista, omogućavajući nam da učestvujemo u sukobima koji se dešavaju u udaljenom delu sveta, a utiču na sve nas: promena porodičnih struktura i tradicije, migracije izazvane globalnim klimatskim promenama, oproštaj i suočavanje sa smrću koja se približava”.

Specijalno priznanje u ovoj selekciji dodeljeno je filmu Rabije Kurnaz protiv Džordža Buša Andreasa Drezena.

 

 Najbolji film novouspostavljene linije, Prva dva koraka, je dokumentarac Ljubav, nemačke marke i smrt Džema Kaje, o turskim folkerima u Nemačkoj odlučio je žiri mladih reditelja u sastavu: Siniša Cvetić, Matija Gluščević i Dušan Zorić.

„Svaki put kada ne odem na neki festival, ja dobijem nagradu, tako da sledeći put neću ići u Kan, Berlin, Veneciju i Lokarno. Nažalost, nisam mogao da dođem u Beograd, ali ova nagrada

će mnogo pomoći bioskopskoj distribuciji filma u Srbiji”, rekao je Kaja u svojoj video-poruci zahvalnosti.

Srednjoškolski žiri za najbolji film Selekcije 8+ proglasio je igrano ostvarenje Časna sestra fudbalski trener Roberta Buesa o opatici koja u sirotištu za dečake osniva fudbalski tim, a Selekcije 14+ dokumentarac Nevinost Gaja Davidija o mladim ljudima stradalim tokom služenja obaveznog vojnog roka u Izraelu.

U svom video-obraćanju Davidi je istakao da je naročito srećan jer je dobio nagradu od mladog žirija.

„Ovaj film sam pravio misleći na tinejdžere, prevashodno u Izraelu, ali i širom sveta i veoma sam uzbuđen i srećan što sam dobio nagradu upravo od vas”. 

 

Nagrada publike pripala je dokumentarcu Plesati Pinu Florijana Hancen-Cioba.

Od 9. do 23. novembra publici u celoj Srbiji dostupan je veći deo filmova sa ovogodišnjeg programa, preko platforme KinoKauch.