KulturniK/KултурниK-Medijski portal posvećen umetnosti,kulturi i kulturim dešavanjima.
Namerno drugačiji kulturni bedeker.
Vaš pouzdani kulturni orjentir. Ne lutajte, izaberite!
Mi ne menjamo vesti, vesti menjaju nas!
Nova knjiga Ljudmile
Ulicke Zaista kuga nedavno je objavljena u izdanju Arhipelaga u proznoj ediciji
Zlatno runo. Knjigu je s ruskog jezika prevela Neda Nikolić Bobić.
U svojoj novoj
proznoj knjizi Zaista kuga velika ruska književnica pripoveda o pojavi kuge u
Sovjetskom Savezu početkom 1940. godine. Pojavljujući se odjednom, kuga će
najpre iznenaditi same lekare kojima je potrebno neko vreme da je prepoznaju,
pa će lekari u prvi mah biti i najčešći prenosioci, jer nisu znali da su u
dodiru s kugom.
Kada je prepoznata pojava bolesti za koju se mislilo da je
iskorenjena, pokreće se mehanizam zdravstvenih i državnih vlasti, zasedaju
partijski komiteti, sprovode se istrage. Uporedo s tim, kontrolišu se
informacije kako javnost ne bi saznala za opasnost koja se pojavila i s kojom i
ne znajući živi.
„Dok kuga besni, preteći da se proširi, vlasti pokušavaju da zataškaju
stvari, suzbiju informacije, a da ljude iz oblasti pogošene kugom zatvore u
karantine. Poznata kao autorka velikih romana, u koje staju čitave istorijske i
društvene epohe, generacije jedne porodice i naraštaji jednog društva, Ljudmila
Ulicka se u knjizi Zaista kuga usredsredila na jedan događaj i kroz sudbinu nekoliko
upečatljivih junaka oblikuje snažnu priču o jednom vremenu, jednom društvu i
jednoj ideologiji. Uzbudljiva slika tog događaja nije samo slika jedne epohe,
već u mnogo čemu podseća i na odjeke i događaje, ponašanje država i vlada u
vezi sa aktuelnom pandemijom virusa korone“, kaže Gojko Božović, glavni urednik Arhipelaga,
povodom srpskog izdanja knjige Zaista kuga.
Nastanak ove knjige, koja je po žanru između novele i
kratkog romana, prati čitava jedna lična i književna istorija Ljudmile Ulicke.
Kada je izbačena iz moskovskog naučnog instituta za biologiju, zbog
prekucavanja zabranjenih knjiga svojih kolega pisaca na službenoj mašini,
Ulicka je odlučila da upiše studije dramaturgije. Uslov je bio da napiše
scenario. Ulicka je napisala scenario pod naslovom Kuga i odnela ga svom
budućem profesoru koji joj je, posle čitanja, kazao da ona sve ume i da on nema
čemu da je nauči. Tako je taj scenario o pojavi kuge u Sovjetskom Savezu u
predvečerje rata ostao među papirima u književnoj arhivi Ljudmile Ulicke.
Četrdeset dve godine kasnije, sređujući svoje papire u prvim
nedeljama pandemije koronavirusa, Ljudmila Ulicka je naišla na scenario Kuga,
pročitala ga i, kako kaže, ostala zapanjena kako se u različitim vremenima
slično reaguje na pojave i događaje. Videći da je neočekivano „dobio novu
aktuelnost“, Ulicka je scenario pretvorila u kratak roman Zaista kuga koji je
za godinu dana objavljen na desetak evropskih jezika.Ulicka je jedan od najprevođenijih i najčitanijih
savremenih evropskih pisaca. Dobitnica je veklikih književnih nagrada u Rusiji
i u inostzranstvu. Arhipelag već godinama objavljuje knjige Ljudmile Ulicke na
srpskom jeziku. Pre kratkog romana Zaista kuga, objavljeni su knjiga priča O
telu duše, autobiografska knjiga Sveto smeće, roman Zeleni šator.
НЕЗАОБИЛАЗНА
ТЕАТАРСKА АТРАKЦИЈА – ФЕСТИВАЛ РУТА ГРУПА ТРИГЛАВ
Београдско
драмско позориште биће од 1. до 6. децембра, по четврти пут домаћин,
сада већ традиционалног сусрета Регионалне уније театара РУТА ГРУПА ТРИГЛАВ.
Фестивал отвара „Божанствена
комедија” у режији Франка Kасторфа – БДП-а, а најновије продукције извешћеДрамски театар из Скопља, МГЛ из Љубљане,
Kазалиште Ulysses, Градско позориште из Подгорице, и сарајевски Kамерни театар
55.
Регионална унија
театара основана је, на иницијативу Београдског драмског позоришта, октобра
2019. године – протоколом о сарадњи између поменутих 6 позоришта са намером да
се кроз мрежу сусрета, размене представа, уметника и идеја, те колаборацију са
европским фондовима за културу развија и унапреди театарска пракса. Циклуси
гостовања најбољих продукција трају годину дана, а домаћини су наизменично
чланице Уније. Фестивал је ревијалног карактера и један од циљева је
континуирано присуство истих театара током једне године пред публиком у читавом
регион.
Пре годину дана,
РУТА је потписала ексклузивни спонзорски уговор са ГРУПОМ ТРИГЛАВ, чиме је
омогућена несметана сарадња и организација сусрета. “Фестивал који повезује
позоришне институције држава у којима је Триглав присутан, један је од наших
највећих пројеката на подручју сарадње у култури. Kао поносни партнер
фестивала, верујемо да подржавамо квалитет позоришних представа, те да ће
одабрани програм задовољити и најзахтевније гледаоце. Уверени смо да ће
Београдско драмско позориште допринети да Београд дише пуним плућима, уз
културу и уметност”, речи су Драгана Марковића, председника ИО Триглав
осигурање а.д.о.
На овогодишњим
сусретима у Београдском драмском позоришту, уз Дантеову „Божанствену комедију”,
биће изведене и представе: “My name is Goran Stefanovski” у режији Бранислава
Мићуновића, Драмског театра, Скопље (2.12), „Јунакиње”
редитеља Александра Поповског, у извођењу МГЛ из Љубљане (3.12), „Трамвај звани жеља”
Тенеси Вилијемса, у режији Ленке Удовички, копродукција БДП, Kазалиште Ulysses
и Белеф фестивал (4.12), „Без
портфеља” Стевана Kопривице, у режији Бранислава Мићуновића, Градског позоришта
из Подгорице (5.12) и „Умри
мушки” Алда Николаја, редитеља Адмира Гламочака, Kамерног театра 55 из Сарајева
(6.12).
Pred nama je festival savremenog nemačkog filma GoetheFEST,
koji jedanaesti put zaredom organizuju Goethe-Institut i Kulturni centar
Beograda, ovog puta uz podršku ambasade SR Nemačke.
Pogledajte sedam filmova pod sloganom „Ljubav je
nezaustavljiva“.
Direktor Goethe-Instituta BeogradFrank Bauman kaže: „Filmovi
su uvek važni i pomoću njih lakše podnosimo događaje koji unose promene u naš
život ili nam omogućuju da na sat ili dva pobegnemo od stvarnosti. Upravo u
ovim teškim vremenima filmovi mogu da budu važniji nego ikad, jer otvaraju
prostore za drugačije životne realnosti i osvetljavaju i kritične teme. Mogu da
daju glas onim ljudima čije prisustvo u našim društvima često ni ne
primećujemo. To je politička dimenzija koja u našem ovogodišnjem progamu možda
najjasnije dolazi do izražaja u remek-delu Andreasa Drezena „Rabije Kurnaz
protiv Džordža Buša“.
Međutim, filmovi su i poezija. Bioskop je izraz naših snova,
rekao je Stiven Spilberg. I to je zaista tako, što ćete i sâmi moći da doživite
narednih dana. Lojalnost i izdaja, ljubav i smrt, snovi, prijateljstvo,
domovina. Prošlost i budućnost: ovih sedam filmova, čija je selektorka kao i
ranijih godina Sunčica Šido pokazuju šta pokreće ljude u celoj Nemačkoj.
Estetski, ponekad i kritički, a uvek zanimljivo: 11.
GoetheFEST 2022 pripoveda priče o ljudima i daje im glas. Doživite ovde u
Srbiji fascinaciju i snagu filmova iz Nemačke.“
NDR je još uvek mlada, ali Tomas Braš nikako ne uspeva da se
prilagodi. Njegov otac Horst iskreno želi da učestvuje u izgradnji nove nemačke
države. Međutim, Tomas, najstariji sin, radije bi da postane pisac. On je sanjar,
fanatik i pobunjenik. Njegov prvi pozorišni komad se zabranjuje i isključuju ga
sa filmske akademije.
Kada su 1968. godine sovjetski tenkovi prošli praškim
ulicama, Braš protestuje, zajedno sa tadašnjom devojkom Sandom i drugim
studentima, učestvujući u akciji deljenja letaka – i nailazi na zid. Rođeni
otac ga cinkari i Tomas Braš dospeva u zatvor. Nakon uslovnog otpusta, Braš
radi u fabrici i piše o ljubavi, pobuni i smrti. Međutim, u NDR ne znaju šta da
rade sa ljudima poput njega. Znajući da nema nikakvih izgleda da će ga bilo ko
čuti, Tomas i žena koju voli napuštaju domovinu i odlaze na Zapad.
Vrelo leto u berlinskoj četvrti Krojcberg! Nora, prateći
svoju stariju sestru Jule, obilazi kvart Kotbuser Tor, odlazi na otvoreni bazen,
penje se na krovove kuća, odlazi na žurke, uvek u ulozi tihog posmatrača. Ona
je leptir u pripravnosti, u košuljici, više nije gusenica – kao ona koju Nora
drži u nekoj kutiji – ali još uvek nije izašla iz svoje čaure.
Kada na časovima fizičkog primeti da je dobila svoju prvu
menstruaciju i u panici beži u toalet, sreće svog anđela spasioca u liku malo
starije i prevejanije Romi. Romi nije samo pragmatična, jer joj spira krv sa
pantalona i nudi joj džoint protiv grčeva, nego u Nori budi potpuno novi emotivni
svet, što ona saopštava i svojoj rigidnoj nastavnici seksualnog vaspitanja
kojoj priznaje da su joj devojčice zapravo lepše od dečaka. Bezmalo
dokumentarističkim kadrovima, preciznim jezikom svakodnevice i dobrim
zapažanjima prikazanih životnih realnosti i pitanja koja se postavljaju u
određenoj dobi, rediteljka Leoni Kripendorf pripoveda u isti mah jednu
nežno-romantičnu priču o sazrevanju i priču o kaming autu; a na kraju, leptir
će poleteti.
Nemačka 2020
R: Leoni Kripendorf
95 min.
JOK
Petak, 09.12. | 21:00 časova
U filmu „Jok“, u 15 scena života jednog para, ne radi se,
prema reditelju Diteru Brigemanu, ni o čemu, osim o onome što čini život sa ili
bez dece, u ili van odnosa. Nije u pitanju šta je tema već na koji je način
obrađena i to je ono radikalno novo u ovom filmu.
Jok - Foto Alex Sass, FlareFilm
Tokom perioda od sedam godina film prati svoje protagoniste,
kako u veselim tako i u teškim trenucima, kada su srećni i kada su u krizi, ne
gubeći fokus i protkan životnim mudrostima. Pri tome je ovaj film uvek otvoren
za nadrealno, što omogućuje da se stanje duša njegovih protagonista dodatno
prikazuje kroz kongenijalne scene.
Brigeman je opet tu sa, kao i obično, veoma originalnim
idejama, izraženim pre svega kroz sjajne replike. Ana Brigeman je takođe tu,
ispred kamere, ali i iza, kao ko-scenaristkinja. Cajtgajst miljea urbanih,
obrazovanih, liberalnih levičara ponovo u epizodama. A opet sve novo i sveže.
Nemačka 2021
R: Ditrih Brigemann
119 min.
SVI PRIČAJU O VREMENU
Subota, 10.12. | 19:00 časova
„Svi pričaju o vremenu“, nova i sveža nemačka feministička
tragikomedija, debitantski je film i diplomski rad Anike Pinske na Nemačkoj
akademiji za film i televiziju u Berlinu. Precizna i pametna društvena drama o
identitetu, poreklu i domu formirana je oko žena različitih generacija,
obrazovanja i stilova života. Glavna protagonistkinja, na kraju svojih
tridesetih odlazi sa svojom petnaestogodišnjom ćerkom na proslavu 60-og
rođendana svoje majke. Jedna od tema odnosi se na put ka ostvarenju u
dominantno ženskim profesijama i borbu za priznanje u svetu punom sujete. U
fokusu je odnos između glavne protagonistkinje filma spram druge ženske
pozicije – njene autoritativne mentorke.
One se međusobno, naravno svaka sa svoje pozicije,
propituju, kritikuju, podržavaju i unapređuju. Anika Pinske je bila
asistentkinja režije Maren Ade na filmu „Toni Erdman“, a pred vama je komedija
u smislu igre reči, viceva, sitnih laži i samoobmana koja ispituje nemačke
stavove u različitim miljeima. Film o nemačkim diskursima istorije današnjice
sa svim mogućim konfliktima od Istoka do Zapada, grada i sela, akademske elite
i seoskog miljea.
Ova tiha drama Ane Pinsken izbliza se bavi osećajem
bliskosti i udaljenosti, slobodom i prinudom, provincijom i gradom. Suptilno
poigravanje brojnim međutonovima omogućava odlično odabranim glumcima, koji
suvereno vladaju dijalektom, da prenesu atmosferu kako univerzitetskog miljea u
Berlinu tako i porodičnog slavlja na selu.
Nemačka 2022
R: Anika Pinske
89 min.
RABIJE KURNAZ PROTIV
DŽORŽA BUŠA
Subota, 10.12. | 21:00 časova
U filmu „Rabije Kurnaz protiv Džordža Buša“ reditelj Andreas
Drezen i scenaristkinja Lajla Štiler uspevaju da stvore politički triler i
topao portret jedne temperamentne žene. Još jedan film iz takmičarskog programa
Berlinala. Istinita priča o pravu i arbitrarnosti – jer borba majke za sina
koga, zbog sumnje na terorizam, muče u Gvantanamu, jeste borba za demokratiju i
protokol njenog neuspeha
Kad su ga uhapsili, njen sin je imao 19 godina. Film počinje
njegovim pismom njoj. U konstelaciji neverovatno različitih ličnosti, advokata
(Aleksander Šer) koji je precizan i strukturiran i domaćice turskog porekla u
Nemačkoj (Meltem Kaptan) uzbudljivo je posmatrati na koji način se zbližavaju i
kako postaju prijatelji udruženi u borbi za trijumf ljudskosti.
I na kraju se dešava ono što niko nije više smatrao mogućim
Nemačka, Francuska 2022
R: Andreas Drezen
118 min.
AEIOU – BRZA ABECEDA
LJUBAVI
Nedelja, 11.12. | 19:00 časova
„AEIOU“, novi film rediteljke Nikolet Krebic sa porukom da
je ljubav kao sila prirode nezaustavljiva, još jedan je iz takmičarskog
programa Berlinala. Krebic je svojevremeno iznenadila publiku filmom „Divljina“
na Sandensu 2016. Tada u filmu romansa između devojke i vuka, ovog puta
ljubavna priča između šezdesetogodišnje Ane (Sofi Rojs) i momka od 17 godina
(Milan Harms). Da, ne možemo da ne pomislimo na Harold i Mod. Veoma slojevit
film, u naznakama, u lekcijama o životu i ljubavi. U centru je ženska požuda
protiv društvenih normi. Objekat je muškarac.
No, u ovom filmu ništa nije izvesno, kao sa slovom A kojim
sve počinje: život, bol, spoznaja i ljubav. I dalje se može razvijati u
beskonačno mnogo pravaca, jer A je oduvek bilo tu. Ona njemu kuva supu, on
krade za nju brendiranu tašnu. Dobiće je, međutim, samo ako baci staru. Klopka
pozicije moći jasna je od samog početka. Na kraju ostaje pitanje – da li je ovo
odnos oslobođen svih normi, čak i emotivnih
Ispred jednog od najpopularnijih mesta za izlazak u Zapadnom
Berlinu opljačkana je jedna glumica. Neki mladić ju je gurnuo, istrgao joj
tašnu i pobegao. Žena pada na kolena i posmatra napadača koji beži. Nešto
kasnije se ponovo sreću. Ana i Adrijan. Tom prilikom je ona njegova učiteljica
koja treba da ga nauči da govori.
Adrijan je siroče i smatra se komplikovanim slučajem. Ana je
glumica koja, međutim, već odavno više ne glumi. Oboje su negde na marginama
života, jedan korak izvan društva. Ana drži časove Adrijanu u svom stanu.
Vlasnik njenog stana je Mihel kome pripada cela zgrada. On je njen najveći
obožavalac..
Časovi se ubrzo pretvaraju u večere, šetnje i zajednički
popušene cigarete. Jednog dana pokušavaju da se odupru čitavom svetu. Uzajamno
se bodreći, bez prebijene pare, napuštaju grad. Njihov cilj je Francuska,
more...
Nemačka, Francuska 2022
R: Nikolet Krebic
105 min.
DEVOJKE IZ RUŠEVINA –
PRIČA ŠARLOTE ŠUMAN
Nedelja, 11.12. | 21:00 časova
Još jedan debitantski film, ostvarenje Olivera Kraha
„Devojke iz ruševina: Priča Šarlote Šuman“, teži tome da posleratne godine u
Nemačkoj sadržinski i formalno ispriča u novom ključu. Narativ se vezuje za
emancipaciju žena i seksualnu revoluciju. Film se trudi da razbije konvencije
naracije i viđenog. I u ovom filmu centralna tema je ženska požuda.
Devojke iz ruševina - Priča Klare Šuman - foto Artkeim, UCM.ONE GmbH_
Nemačka 1946: pet devojaka od bivše filmske dive ne uče samo
kako da postanu provokativne zavodnice, nego pre svega kako funkcioniše
seksualni odnos moći između muškarca i žene. One dekonstruišu svoje biografije,
što podrazumeva i određene rodne uloge, a nakon toga se vaspitavaju u duhu
radikalne emancipacije. Vizuelni izraz Olivera Krahta je neobuzdan i
plakativan, katkad prožet realnim narativom o ljubavi i čežnjom za uspehom.
Fantastični glumci uspeli su u potpunosti da iznesu svoje uloge u ovom kamernom
komadu.
Kroz kolaž od osam takođe kolažnih epizoda, koje se
razlikuju i u narativu i u slici, posmatramo i promišljamo jedan istorijski
period savremenim pogledom. Savremeno osnaživanje žena u patrijarhalnom društvu
još jedna je od centralnih tema u filmu koji je premijerno prikazan na Filmskim
danima u Hofu gde je odmah osvojio, pored nagrade za najbolji kostim i
scenografiju, posebno priznanje žirija za novi nemački bioskopski film.
Knjiga autopoetičkih eseja, zapisa i pesama Vaska Pope Kalem
objavljena je nedavno u izdanju Arhipelaga u novoj ediciji ove izdavačke kuće
Autopoetike.
Povodom 100 godina od rođenja Vaska Pope Arhipelag je
objavio prvo samostalno izdanje knjige autopoetičkih tekstova Vaska Pope Kalem.
Popa je ovu knjigu pisao tridesetak godina, između 1953. i 1981. godine, ali je
nije objavio za života. Prema fascikli u koju je Popa slagao ove svoje
tekstove, Borislav Radović je objavio Kalem u okviru Popinih Sabranih pesama
(1997).
Arhipelagovo izdanje Kalema sadrži i još jedan rani Popin
autopoetički tekst, posvećen Domentijanovom pesništvu, kao i četiri Popine
pesme nastale sedamdesetih i osamdesetih godina.
„Popina autopoetika ne čini tajnu poezije odgonetnutom, niti njenu
ponornost iznosi na svetlo kritičkog govora, već na još jedan način poziva
čitaoca da se, sa znanjima koja je stekao i sa strašću koja mu je data, suoči
sa zapretanim smislom pesničkog govora. Govor autopoetike produžava govor
poezije. Nekada je ta veza kod Pope toliko naglašena da je ove dve vrste govora
gotovo nemoguće razlikovati. U knjizi Kalem koji je pisao skoro trideset godina
pesnički i autopoetički tekstovi stoje jedni uz druge, smenjuju se i
produžavaju, a da čitalac među njima, po osnovnom postupku i tipu govora,
najčešće ne opaža dublje razlike. Međutim, Popini zapisi o pesništvu, a to važi
čak i za njegove zapise o slikarstvu, neosporno jesu autopoetičkog karaktera.
Oni svedoče o poeziji, makar to činili na „taman i zagonetan način“, kao što to
čini i sama poezija, a temama koje pokreću prevashodno kazuju o poeziji pisca
autopoetike. Dok čitamo autopoetička tekstove Vaska Pope, mi pratimo kako se
pred nama razvijaju osnovna pitanja pesničkog stvaranja, osnovna pitanja
nastanka pesničke slike, osnovna pitanja smisla pesme u svetu u kome smisao
nije uvek osiguran, a kamoli dostupan“,kaže Gojko Božović, priređivač Popine knjige
Kalem.
Naglašavajući Popinu istrajnu zainteresovanost za poeziju
kao naročito antropološko umeće, Božović kaže:
„Decenijama pisani, pesnikovi zapisi o poeziji uporno se vraćaju
osnovnim pitanjima poezije, verujući da poezije, kao naročitog oblika govora i
naročite antropološke potrebe, i nema upravo bez takvih pitanja. U središtu tih
pitanja jeste odnos pesnika i sveta koji mu je dat i u kome je objavljen, odnos
pesme i života, odnos pesme i „živih reči“ bez koji poezija nije ni zamisliva.
Te žive reči pesnik u istoimenom zapisu naziva „lepim rečima“. One nastaju kada
svakodnevne reči i rečenice nisu ni nužne, ni dovoljne da bi se čovek izrazio i
da bi predstavio prosvetljujući trenutak svoje neponovljive situacije. Tada se
čovek odriče svakodnevnosti reči i mora da postane tvorac reči sposoban da
njima izrazi svu složenost vlastitog života i sveta. U sposobnosti tog
preobražaja oblikuje se uslov pesništva. Umesto običnosti govora, pesnik poseže
za „nesvakodnevnim rečima“ dovoljno sposobnim da budu izvor smisla i utemeljenje
govora. Poezija, veruje Popa, nije svakodnevna, ali govori i o svakodnevnom i o
večnom. U tome se sadrži jedan od ključnih poetičkih zahteva koji se tiho i u
toj tihosti odlučno izgovara u raznolikim zapisima iz Kalema.“
Popina knjiga Kalem prvo je izdanje u novoj Arhipelagovoj
ediciji Autopoetike u kojoj će biti objavljivani autopoetički tekstovi velikih
modernih pisaca različitih žanrova, od poezije do proze, od književnosti do
istoriografije, od filozofije do sociologije.
Na programu VI Festivala muzičkog
filma-PARALELNE VIZIJE u utorak uveče bila su dva filma koja iz različitih vizura osvetljavaju
jedan značajan događaj iz istorije savremene muzike.
U pitanju su Lenonov
poslednji vikend i Poglavlje 27, a oba obrađuju okolnosti ubistva čuvenog Bitlsa, Džona Lenona u
Njujorku 1980. godine.
Lenonov
poslednji vikend
„Naše društvo vode poremećeni ljudi za poremećene ciljeve. Čini mi se
da nas vode manijaci za manijakalne ciljeve i čini mi se da me mogu skloniti
pod izgovorom mog ludila jer to govorim. A to je upravo ono što je u vezi s tim
najluđe.“
Ovaj dokumentarni film u nekih sat vremenarekonstruiše poslednju nedelju života
poznatog Bitlsa.
Džon Lenon i Joko Ono
nisu davali izjave za medije punih pet godina. Godine 1980. Džon Lenon se vraća
na muzičku scenu sa albumom pod nazivom „Double Fantasy“. Samo nekoliko nedelja
nakon što je album izašao, Mark Dejvid Čepmen, poremećeni fan, ubija Džonaispalivši četiri hica ispred zgrade u
Njujorku gde je stanovao slavni muzičar. Prethodno dobio je potpisanu kopiju
albuma od strane Lenona i bio je euforičan posle susreta sa nekadašnjim članom
Bitlsa. No, docnije mu se raspoloženje promenilo.
Ovaj dokumentarac skoro predstavlja Lenonovu ispovest datu u
u emisiji Endija Piblsa na stanici Radio 1, BBC-a. U njemu on govori o raspadu
Bitlsa, njegovom odnosu sa Polom Makartnijem, njegovim bitkama sa zavisnošću,
o političkim pitanjima u SAD i Velikoj Britaniji, porodici i čežnji za
Liverpulom.
Spominje i rad sa Filom Spektorom i Dejvidom Bouvijem i o
tome kako je producirao mnoge svoje solo albume, koji su uključivali odlične
pesme kao što su Imagine i Give Peace A Chance. Lenonov poslednji vikend
osvetljava ono što je trebalo da bude njegov poslednji intervju sa obiljem
arhivskih snimaka, fotografija i razgovora sa ljudima koji su ga poznavali.
Očigledno okrepljen i radujući se stvaranju više muzike, Lennonovaiskrenost i razotkrivanje velova tajni čine
ovaj film još snažnijim, znajući da je brutalno upucan i ubijen samo 48 sati
kasnije.
Lennon's Last Weekend
Uloge:
Malcolm Gerrie, Paul Gambaccini, Earl Slick, Klaus Voormann,
Alan White, Hunter Davies, David Pusey (Narator), John Lennon (arhivski snimci),
Yoko Ono (arhivski snimci), Andy Peebles (arhivski snimci)
Poglavlje 27
–Život je ono što nam se dešava, dok pravimo planove za život
„Znam da ću napraviti nešto velio, samo ne znam da li dobro ili loše“
Mark Čapman
Nazvan po poglavlju iz Biblije (On je onaj što će doći za mnom,
koji bješe preda mnom; kome ja nisam dostojan da odrešim remene na obući
njegovoj), ovaj igrani biografski film istražuje ubistvo Džona Lenona
iz ugla njegovog ubice. To je svojevrsni psihološki profil zločinca. Jednog
nesređenog, razvaljenog čoveka koji u takvom duševnom stanju odluči da oduzme
život. Lenonov ubica nosio je Selindžerovu knjigu „Lovac u žitu" kada je
počinio zločin. Govoreći o tome, izjavio je da se poistovetio sa glavnim likom
koji je bio „izolovan" i „usamljen". po izvršenom zločinu
mirno je sačekao dolazak policije.
Ubistvo Džona Lenona
u ovom igranom filmu prikazano je iz ugla ubice Marka Čapmana.Uloga ubice popularnog muzičara uspešno i postepeno
gradi Džared Let koji je zbog ove
uloge morao poprilično da se popuni. Aopet ubica je prazninu svog života hteo da popuni sjajom svog idola, kao što mnogi rade
(obožavajući sportiste, umetnike,
muzičare i glumce, političare..). Javne uspešne ličnosti uopšteno da kažem, preuzimajući
njohove uspehe kao svoje sopstvene. Takva opijenost često ima religiske atribute,
a videvši u njima obične ljude sa porazima i manama, dolazi do razočarenja.
Film prati nekoliko dana koje ubica provodi u Njujorku, pre
nego što će upucati Lenona ispred Dakota zgrada u kojoj jeon živeo sa Joko Ono
i sinom Šonom. To je fikcijski prikaz tri dana koja su prethodila ubistvu,
mešavina činjenica, fikcije, demona, frustracijamai magnovenja, ništavila koje su vladale Čepmenovim
unutrašnjim i spoljnim svetom
Čapman dolazi sa Havaja u Njujork, ne bi li dobio autogram
poznatog Bitlsa. Tu upoznaje njegovu obožavateljku Džud, koja takođe želi 'da
presretne' Lenona. Susreće i fotografa Pola Goreša, kao i Lenonovog sina, Šona
sa dadiljom, čavrlja sa vratarima. Raspravljaju o Polanskom i Rozmarinovoj bebi
(koja je delom snimana u Dakota zgradi), o Satani i pesmi Helter Skelter .
„Kad dođem do dna
Vraćam se na vrh slajda
Gde stanem i okrenem se i odem da se provozam
Dok ne dođem do dna i ponovo te vidim“
Skita po parkovima, prodavnicama ploča, biblioteci, restoranima,
vozi se taksijem, njegovi unutrašnji glasovi vode dijalog, unajmljuje
prijateljicu noći...Iz pasivno depresivnog stanja, opsesivnog sve više prelazi u manijački agresivno.
Upitan brine se o svojoj bezbednosti Lenon je odgovario:
„Mogu da izađem odavde i odem u restoran. Znate li koliko je to sjajno!“
Samo 48 sati kasnije je upucan. Mark Čepmen se posle 40
godina izvinio njegovoj udovici Joko Ono. „Samo želim da ponovim da mi je žao zbog
zločina", rekao je Čepmen članovima odbora za odobravanje uslovne
kazne u zatvoru Vendi u Njujorku.„Ne postoji izgovor. To sam uradio zbog
slave. Mislim da je to najgori zločin koji možete da počinite protiv nekog ko
je nevin", dodao je.
Sud je do sada dvanaesti puta odbacio njegov zahtev za
puštanje na uslovnu slobodu. Sledeći putće se pojaviti pred komisijom (za uslovnu slobodu) u februaru 2024. Film
posredno tematizuje i relativno laku nabavku oružja mentalno labilnim osobama
kao što je Čapman.
Lekari su pokušavali skoro 20 minuta da reanimiraju Lenona u
Hitnoj pomoći, ali u tome nisu uspeli.Tokom ročišta, Čepmen je izjavio da je
ubio Lenona kako bi postao slavan i dodao da je zaslužio smrtnu kaznu za to što
je uradio.
Džon Lenon je kremiran, a njegov pepeo je razbacan u Central
parku, preko puta Dakote, gde se sada nalazi njegov spomenik. Imao je samo 40
godina kada je umro. Danas bi imao82
godine.
Chapter 27
Režija: Brian Grant
Scenario: Brian Grant
Uloge:Jared
Leto (Mark Dejvid Čapman), Mark Lindsay Chapman (Džon Lenon), Mariko Takai
(Joko Ono), Lindsay Lohan (Džud), Ursula Abbott (Džeri), Brian O'Neill (Patrik),
Matthew Humphreys (Frederik), Judah Friedlander (Pol Goreš), Yuuki Hosokawa
(Šon Lenon), Jamie Tirelli (Hose)
Nagrade: Filmski festival u Cirihu: Najbolje glumačko
ostvarenje, Najbolji debi
Bil Vajman rođen je 24. oktobra 1936. u južnom Londonu, kao Vilijam Džordž Perks Mlađi, u radničkoj porodici i problematičnom kraju. Baka mu je usadila ljubav prema lepom i prema kolekcionarstvu. Roditelje opisuje kao bezlične, a otac ga je čak ispisao iz škole i zaposlio u kockarnici, što bi bio san svakog dripca, ali Bil je bio sasvim drugačiju i uvek svoj. Doduše, kasnije, u pabu, kad bi neko napao Stonse, njegov otac mu je stajao u zaštitu.
Svima nam je poznat kao muzičar, autor pesama, producent, filmski producent i fotograf. Svoju prvu bas gitaru pravi od obične, preoblikovavši je i prefarbavši, stavljajući magnete i skidajući pragove, čime je trasirao trend.
Znamo ga kao najmanje eksponirani član grupe Rolingstons, njihov basista od kraja 1962. do 1993. godine. Zamenio ga je Daril Džouns, ali ne kao član benda, već kao član prateće postave. Nikada nije upao u provaliju narkomanije. Ali su svi upali u zamku laburističkih poreza i zapalili u Francusku. Bil se tamo druži sa različitim umetnicima, i primedba za aganžman u bendu je "da nema vremena za ostala interesovanja".
U ovom filmu ne beži ni od najneugodnijeg događaja u karijeri benda: 6. decembra 1969. godine, na hipodromu Altamont Speedway nedaleko od San Franciska održan je koncert pompozno najavljivan kao “Vudstok zapada”, na kojoj su i Stonsi nastupili. Ono što je trebalo da bude rock ‘n’ roll slavlje za više od 300.000 gledalaca do kraja te večeri pretvorilo se, u čisti horor. Obezbeđenje su činili pripadnici zloglasne motorističke družine “Anđeli pakla”. Činjenica da nije postavljeno dovoljno toaleta, zbog čega su se ljudi naguravali u mali prostor dovelo je do povišenih tenzija i tragedije; gubitka tri života.
Stonse opisuje kao bluzere koje su želeli otklon od roka. Što je vidljvo u zvuku. Ja sam počeo da ih slušаm kada su se navukli na rege. Beše to prvi LP koji sam kupio.
Po odlasku iz Rolingstonsa Vajman je osnovao bend Bill Wyman's Rhythm Kings. Objavio je i knjigu Stone Alone i otvorio restoran Sticky Fingers (otvoren 1989. prepun suvenira vezanih za Stonese, ali ga je i zatvario zbog pandemije), a bavi se i fotografijom i arheologijom. Negde u vreme kada je otvorio restoran upustio se u vezu sa Mandi Smit, kada je njoj bilo 13, a njemu 47 godina. Tek da nas podseti da nijedan član benda ne može da bude posve neporočan. Sada sa 82 kaže:
“Bio sam budala što sam ikada pomislio da bi taj brak mogao da uspe”. Razišli su se posle pet meseci. Zbog ovog skandala ovaj film je povučen sa Festivala dokumentarnog filma u Šefildu. A radi se o jednom od najboljih filmova ovog žanra koji sam pogledao. Kada se završio glasno smo tražili još. Dobre dinamike, radnje koja se smenjuje, sve vreme drži vašu pažnju.
Tu priči nije kraj. Bil Vajmanov 30-godišnji sin iz prvog braka, Stiven 1993. godine se venčao sa majkom Mendi Smit, Petsi, koja je tada imala 46 godina. Taj skandalozni brak je posle godine takođe doživeo krah.
Eto i to ćete videti u jedinstvenom, zavodljivom, do sada neotkrivenom, pogledu iza kulisa na uspone i padove života i karijere Bila Vajmana, bivšeg člana i jednog od osnivača grupe Rolling Stones, renesansnog čoveka rokenrola. Svirao je sa mnogim uticajnim muzičarima, a divio se Rej Čаrlsu. Da ga je odbio, rekavši da nije dostojan
Bil je svakodnevno vodio detaljan dnevnik još od detinjstva. Štreber. Snimio je sate zapisa koje javnost nije imala prilike do sada da vidi, uslikao na hiljade fotografija i sakupio ogromnu arhivu suvenira, svega i svačega. Hrčak.
Ekipa filma „Onaj tihi“ dobila je ekskluzivan pristup kolekciji, uključujući i prva okupljanja mladih članova benda Rolling Stones, zapisana na Super 8 i 16mm traci.
Arhiva otkriva Bilov jedinstven ugao gledanja i daje uvid iz prve ruke u godine rokenrola, kao i njegove podvige s bendom. Ipak, nagon za sakupljanjem takođe opisuje čoveka koji još uvek pokušava da prihvati svoj život i pronađe red u haosu, što dokazuje da su se njegove pustolovine zaista dešavale.
Vajmana je bio glasu da je ženskaroš. Od 1993. godine je u trećem braku, s glumicom Suzanom Akostom. Sa njom ima sina i tri ćerke.
U okviru programskog luka Druga? Evropa od 23. novembra do 12. decembra u novosadskom Distriktu (bivša Kineska četvrt, objekat Radionica) biće održana izložba pod nazivom #Značenje doma_2022 koja preispituje značenje doma kroz interdisciplinarni pristup.
Učesnici u projektu
Ljiljana Maletin Vojvodić, Dragan Vojvodić, Stevan Kojić, Anthony Cervino & Shannon Egan (Ejecta Projects, SAD), Nils Ramhøj (Švedska), Izabella Eck & Nima Sarabi (Tartu 2024), Virtual.Unit – creative VR lab (Maja Budžarov, Predrag Šiđanin, Luka Tilinger), Dejan Ilić, Takafumi Kanou (Japan), Chihiro ITO (Japan), Kohta Nagasawa (Japan), Maja Babić i Sara Milačić.
Meaning of Home (Farsickness/Homesickness/Homlessness) predstavlja dugogodišnji, interdisciplinarni, kolaborativni projekat (istraživanje, ankete, tekstualni i audio-vizuelni radovi, performans) nevladine organizacije iz Novog Sada KEC ART BOX, koji su multimedijalni umetnik Dragan Vojvodić i književnica Ljiljana Maletin Vojvodić realizovali tokom svojih rezidencijalnih i istraživačkih projekata u saradnji sa umetnicima i lokalnim stanovništvom u gradovima prestonicama kulture (Plzen 2015 i Tartu 2024), internacionalnim rezidencijalnim centrima (Typa museum, Konstepidemin, Nelimarkka museum, Gunnar Gunnarshús), udruženjima umetnika ili nevladinim organizacijama (EU-Japan Fest, Tokio) u Finskoj, Estoniji, Islandu, Češkoj, Švedskoj, Japanu, kao i sa psihološkinjom Majom Babić (Gerontološki centar Novi Sad).
Interdisciplinarna izložba Značenje doma_2022, koja će biti realizovana uz učešće lokalnog stanovništva, kustosa, umetnika i volontera iz Estonije (Izabella Eck, Nima Sarabi, Fondacija Tartu 2024), SAD (Anthony Cervino, Shannon Egan / Ejecta Projects), Švedske (Nils Ramhøj), Japana (japanski umetnici u rezidenciji ART BOX u Novom Sadu) i Srbije (Stevan Kojić, Virtual.Unit – creative VR lab, Dejan Ilić), preispituje fenomen doma u interdisciplinarnom, lokalnom i internacionalnom kontekstu.
Da li su nam dom postali internet socijalne mreže? Da li je u kontekstu globalizacije doživljaj doma izgubio etničku specifičnost? Koliko na sadržinu pojma utiču socijalna marginalizacija, pandemije, prirodne katastrofe, migracije? Na koji način društvo posmatra migrante i migrantkinje i beskućnike i beskućnice? Može li nas umetnost učiniti društveno odgovornijim i senzibilisati naš odnos prema marginalizovanom, drugom i drugačijem? Prema čoveku, ekologiji i prirodi. Što je sa ljudima koji su izgubili svoj dom? Koji žive na ulici?Da li netko razmišlja o njima? Osećamo li empatiju? Da li im možemo pomoći i da li želimo da im pomognemo? Da li nosimo individualnu/kolektivnu odgovornost/krivicu?
Na otvaranju, 23. 11. 2022. u 19 časova, biće predstavljen VR rad Virtual.Unit creative VR lab-a (Maja Budžarov, Predrag Šiđanin, Luka Tilinger) koji propituje temu izložbe u kontekstu klimatskih promena kroz virtuelnu realnost što će posetioci moći doživeti pomoću VR headset-a.
Aktivnosti tokom izložbe
Tokom trajanja projekta, 5. 12. 2022. biće organizovano stručno vođenje kroz izložbu, a na portalu Art Box (www.artboxportal.com) biće objavljena istraživanja Izabelle Eck, volonterke iz Tartua − EPK 2024, psihološkinje Maje Babić iz Gerontološkog centra „Novi Sad”, esej kustoskinje Šenon Igan (SAD), kao i intervju sa saradnicom u projektu, mladom Novosađankom Sarom Milačić, „dobrim tvorom”, koja već godinama pomaže našim socijalno najugroženijim sugrađanima.
Kako razumeti novi umetničku praksu (srpsko-engleski ilustrovani vodič kroz novosadsku novu umetničku praksu za mlade
Kreativno-edukativni centarArt Boxće tokom trajanja izložbe „#Značenje doma_2022, kroz izložbu ilustracija učenika Škole za dizajn „Bogdan Šuput” iz Novog Sada, predstaviti i publikaciju Kako razumeti novi umetničku praksu (srpsko-engleski ilustrovani vodič kroz novosadsku novu umetničku praksu za mlade. U pitanju je svojevrsna srpsko-engleska mapa za kretanje kroz novosadsku novu umetničku praksu namenjena mladima – ilustrovana konceptualna slagalica, čiji sadržaj akcenat stavlja na najvažnije koncepte, ideje, pojmove, autore i skreće pažnju na alternativne umetničke izraze kao što je performans, umetničke akcije, izlaganja i intervencije u vangalerijskim prostorima, i sl.Autorke tekstova su Ljiljana Maletin Vojvodić i Dragana V. Todoreskov a autori ilustracija učenici Škole za dizajn „Bogdan Šuput” koja je bila partner ovog projekta.
Projekat #Značenje doma_2022. kao i publikacija Kako razumeti novi umetničku praksu realizovani su pod pokroviteljstvom Fondacije Novi Sad EPK 2022.
Veliki jubilej 100 godina Duška Radovića biće obeležen u utorak, 29. novembra u 18 časova u Malom pozorištu „Duško Radović“.
U okviru programa kojim će se obeležiti datum rođenja našeg velikana pisane reči učestvovaće Zorica Hadžić, Matija Bećković, Olja Bećković, Boris Miljković, Miloš Radović i Branislava Milunov. Specijalni gosti večeri biće Bisera Veletanlić i Vasil Hadžimanov.
Povodom obeležavanja jubileja, stogodišnjice rođenja Duška Radovića, kompanija Mascom, koja već dugi niz godina izdaje njegova dela i štiti prava na njima, pripremila je obimnu monografiju 100 godina Duška Radovića posvećenu velikanu naše pisane reči koja će ovom prilikom biti predstavljena u pozorištu koje nosi njegovo ime.
Duško Radović je najomiljeniji, najčitaniji i najcitiraniji pisac i predstavlja jedinstven fenomen naše kulture. Radović je bio autentičan i inovativan medijski stvaralac, društveni kritičar, analitičar i neprevaziđeni poznavalac našeg mentaliteta. Monografija 100 godina Duška Radovića nastala je sa željom izdavača za ponovnim uspostavljanjem sistema vrednosti kojima se u svom životu i stvaralaštvu vodio Duško Radović.
Boris Miljković, koji se zajedno sa Slavimirom Stojanovićem Futrom pobrinuo za nesvakidašnji izgled monografije,o radu na ovom kapitalnom izdanju izjavio je:
„Pre svega, moram da kažem da mi je slobodan pad kroz ovaj ozbiljan kosmički prostor omogućila Zorica Hadžić, bez nje naprosto ne bi bio moguć. No, ovaj skok takođe ne bi bio moguć bez padobrana u čijoj je izradi učestvovala cela porodica Radović, sve sa mojim drugom iz klupe, a njihovim sinom. Kako god to izgledalo nekom drugom, za mene je put u središte buduće knjige, pa tako i u središte mnogih života, bio spektakularan, kao skok Feliksa Baumgartnera. Jedina razlika je u tome što sam ja znao šta me čeka na kraju, a vi nećete, dok ne probate”.
Slavimir Stojanović Futro o svom doprinosu na ovom izuzetnom izdanju je istakao:
„Rad na ovom projektu bio je ostvarenje sna da se na bilo kakav način povežem sa Duškom Radovićem, očešem se o njegov vanvremenski, neprolazni duh, u nadi da će se bar neka čestica primiti. Duško je obeležio moje, kao i milione drugih detinjstava, ali sam ja uz njegove umotvorine počeo da crtam, poželeo da budem ilustrator, naivno misleći da je Dušku Petričiću lako kad ima tako dobre Radovićeve tekstove za ilustrovanje. U stvari, njegovi stihovi, reči i rečenice, budili su i zauvek nastavljaju da bude ono najbolje u nama - plemenitu, nenametljivu, pravdoljubivu misao”.
Sećanja na Duška Radovića u monografiji je podelila i Olja Bećković:
„Toliko je bio ubedljiv da je sposoban za večnu ljubav, da sam ga 1967, u trećoj godini svog života zaprosila. Ponudio mi je manje obavezujuću varijantu – da se prvo verimo. Nije ga mrzelo da svrati na Palilulsku pijacu i kupi prsten. Pali smo na testu vremena”.
Obeležavanje jubileja 100 godina Duška Radovića je otvoreno za javnost, a svi zainteresovani koji žele da prisustvuju događaju mogu da se prijave na biletarnici Malog pozorišta „Duško Radović“.
Za sve ljubitelje Duškovog dela knjiga 100 godina Duška Radovića dostupna je na sajtu izdavačamascom.rs.
Kapitalna monografija - 100 godina Duška Radovića
Kapitalno izdanje 100 godina Duška Radovića priredila je Zorica Hadžić, a osmišljena je u saradnji sa Milošem Radovićem. Pored do sada neobjavljenih tekstova, beležaka, razglednica i crteža, knjiga sadrži i Radovićevu privatnu i poslovnu prepisku, kao i svedočenja njegovih bliskih prijatelja i saradnika. Matija Bećković, kojeg za Duška vezuje dugogodišnje iskreno prijateljstvo, u knjizi se pojavljuje kao narator, a za izgled ovog luksuznog izdanja pobrinuli su se Slavimir Stojanović Futro, Boris Bota Miljković i Dušan Šević.