Milena Jančurić kvintet:Milena Jančurić – flauta, Milan Jančurić – alt i tenor saksofon, Aleksandar Dujin – klavir, Ervin Malina – kontrabas, Petar Radmilović – bubnjevi
Flautistkinja i kompozitorka Milena Jančurić rođena je u Novom Sadu 1986. godine. Flautu je prosvirala sa deset godina, kada je i njen brat Milan počeo da svira klarinet – zajedno su imali prva scenska iskustva sa dečjim horom Zvončići. Kasnije je pohađala džez odsek u muzičkoj školi „Isidor Bajić“ i studirala klasičnu flautu na beogradskom FMU u klasi Ljubiše Jovanovića, zaokružujući formalno obrazovanje na Berkli koledžu u Bostonu na odseku za izvođače, uz priznanje Magna cum laude. Tokom studija je već imala niz značajnih iskustava: kao saradnik Berklee Jazz Global Institute sretala se sa Džoom Lovanom, Danilom Perezom i Džordžom Garzonom, kao član akademskog orkestra pratila je sastav Dream Theater na koncertu u Bostonu, učestvovala je u projektu Vision of Waves izraelskog pijaniste Jakira Arbiba, kao i uspešno nastupala po Bostonu sa autorskim triom.
Po povratku u zemlju 2015, Milena brzo stiče profesionalnu afirmaciju. Već godinu dana kasnije učestvuje sa autorskim projektom na glavnom programu Novosadskog džez festivala, sa Ehudom Etunom i brazilskim saksofonistom Gustavom D’Amikom u gostima. Bila je među zapaženim saradnicama na prvom albumu Sanje Marković, te sve više putovala na razne svetske destinacije, najčešće do Izraela. Dugo očekivani debi album “Shapes and Stories” sa sedam autorskih kompozicija objavila je krajem prošle godine, u izdanju diskografske kuće A.MA Records iz Barija, u ovom trenutku najagilnijeg izdavača novog srpskog džeza.
Zaječarski pijanista i kompozitor Aleksandar Jovanović Šljuka (1978) je gotovo samouk, a vatreno muzičko krštenje imao je kao član Alegorian Jazz Banda, na javnom snimanju emisije „Sav taj džez“ Beograda 202 u Zaječaru početkom dvehiljaditih. Profesionalno iskustvo najpre je sticao sa klupskim cover bendom Coolares, a potom u džez triju Woodcock Group (Marko Fabri – bas, Aleksandar Cvetković Drama – bubnjevi), sa kojim je ušao u finale regionalnog konkursa festivala Umbria Jazz Balcanic Windows 2009 i objavio autorski album za njujorški Sunset Jazz Recordings 2011. godine. Godinu dana kasnije taj sastav postao je muzička baza multimedijalnog projekta Serbian Jazz Bre! Ivana Grlića. Snimili su dva studijska albuma, rekonstruisali Balkanske impresije u sećanje na Lalu Kovačeva, kao i nastupali na 30. izdanju Beogradskog džez festivala.
Trio je potom „uplovio“ u Napeti kvintet književnika i repera Marka Šelića Marčela, a Aleksandar uporedo započeo solo karijeru. Prvi album „Iluzija“ objavio je 2017. godine predstavljajući „žanrovski nesvrstanu muziku“, bližu pop-roku nego džezu. No već godinu dana kasnije održao je upečatljiv solo klavirski resital na novosadskom festivalu Piano City, što je bio uvod u novi muzički zaokret. Krajem prošle godine objavio je prvi solo album klavirske muzike “Piano Solo” (Lampshade Media), sa šest autorskih numera u maniru balkan-džeza i upečatljivim obradama narodnih pesama „Jesen stiže rana“ i „Što se bore misli moje“.
Kolektiv Power NAP Trio čine Predrag Okiljević (tenor saksofon), Marko Čurčić (bas) i Aleksandar Škorić (bubnjevi). Okiljević i Čurčić su članovi novosadskog umetničkog kolektiva Horz, a uspešno sarađuju i u kvartetu Dragon’s Fuel, sa kojim su dosad objavili četiri albuma. Škorić živi u Holandiji, sarađuje sa brojnim uvaženim imenima svetske avangarde, a nastupa i snima i kao solo izvođač. Power NAP Trio postoji od 2019. godine, a diskografski je debitovao krajem 2021. godine sa albumom “Đape Mare Coa, Vol. 1” predstavljajući autorski materijal i neobičnu obradu gradske pesme „Imam jednu želju“.
Bez harmonskog instrumenta, i sa solističkim potencijalom sve trojice muzičara, jasno je da ova akcija predstavlja proslavu džeza slobodne forme, nadahnutog avangardnim stremljenjima u Sjedinjenim Državama šezdesetih godina prošlog veka, kao i evropskom džez avangardom (Juhani Altonen, Džon Čikaj, Peter Brocman…). Kreativni ekskluzivitet ovog kolektiva čini pokušaj da se avangardni pristup udruži sa muzikom uz koju su umetnici odrasli – bosanskim sevdalinkama i trubačkim orkestrima Dragačevskog okruga i južne Srbije. Suštinski, radi se o intuitivnom u narodnoj muzici koju spajaju sa intuitivnim u oslobođenom džezu – sastavljajući neizvesnost fri-džeza sa slobodom u srži folklornog stvaralaštva. Na drugom nivou, Čurčić i njegove kolege ostvaruju ukrštanje eksplozivnih muzičkih ambijenata i meditativne, melodičnije muzike, kakvu nudi i naša tradicija.
Нема коментара:
Постави коментар