Странице

среда, 20. октобар 2021.

XVII Slobodna zona

 


Filmski festival Slobodna zona održaće se od 4. do 9. novembra u bioskopima u Beogradu, Novom Sadu i Nišu. Festival će istovremeno u Kombank dvorani, Kulturnom centru Novog Sada i niškom bioskopu Cineplexx otvoriti film Drumski trkač: Entoni Bordejn.

Repertoar filmskog programa ove godine donosi više od 60 filmova igrane i dokumentarne art house produkcije. Autentičan izraz, teme koje su itekako trenutno aktuelne, osvrti na nekadašnja dešavanja i njihov uticaj na sadašnjicu, lična i kolektivna iskustva uslovljena političkim odlukama sadržani su u ovogodišnjim filmovima. Potreba pojedinca da pronađe svoj izraz i svoj put u nametnutim društvenim okvirima, neophodnost dijaloga, šum između strana koje govore, izbijaće sa bioskopskog platna.

 



 Od Kana do Oskara: Takmičarski program 17. Slobodne zone

Predstavljamo vam glavne favorite festivala:

 

Drumski trkač: Entoni Bordejn - Još jednom sa Bordejnom o hrani, ljudima i putovanju. Film o čoveku, koji se pokazao kao jedan od najboljih pisaca o hrani, otvoriće Slobodnu zonu. Lepota ovog dokumentarca je u tome što o Bordejnu govore ljudi koji su ga poznavali i govore o njemu iz srca. Takođe, u filmu je upotrebljena veštačka inteligencija kako bi se rekreirao Bordejnov glas.



 

Od Joakima Trira stiže igrani film Najgora osoba na svetu kojim reditelj i zaokružuje svoju trilogiju Oslo. Film je moderna drama o potrazi za ljubavlju i smislom u savremenom Oslu i prati četiri godine tridesetogodišnje Džuli koja je na putu samospoznaje. Norveški reditelj vešto akcentuje sve izazove koje sa sobom nosi savremeno društvo, a harizmatična glumačka ekipa mu u tome itekako pomaže. Anders Danijelsen Li se pojavljuje i u ovom filmu, a Renate Rejnsve je za ulogu u ovom filmu nagrađena na Kanskom festivalu za najbolju glumicu.

 



Najlepši dečak na svetu je dokumentarac o Bjornu Andresenu, kojeg godine 1971. tokom svetske premijere filma Smrt u Veneciji na Filmskom festivalu u Kanu, briljantni italijanski režiser Lukino Viskonti proglašava najlepšim dečakom na svetu. Kada je ovo izgovorio, nije ni pomišljao da će time baciti senku na život mladog glumca Bjorna Andresena, koji tumači ulogu Tađa, a ta senka se nad njim nadvija i sada, 50 godina kasnije. Šta je to bilo iza scene i kako to utiče danas na život odraslog Bjorna Andresena, tema je filma. Upravo povodom 50 godina od premijere ovog filma, u Jugoslovenskoj kinoteci biće održana retrospektiva filmova Lukina Viskontija.



 Igrani film Murina predstaviće se u regionalnoj selekciji Horizonti Balkana. Ovaj tematski provokativan film ovogodišnji je dobinik Zlatne kamere na Festivalu u Kanu. Govori o napetom odnosu šesnaestogodišnje Julije i autoritarnog oca Ante, kada u njihov ostrvski dom stigne stari porodični prijatelj.



 Mala mama je ostvarenje Selin Sjame (Portret dame u vatri) za koji kritika kaže da je njen najbolji film. Premijerno je prikazan na ovogodišnjem Berlinalu. Autorka se u filmu sa poetičnom preciznošću osvrće na važan momenat tranzicije iz detinjstva u odraslo doba. Ispituje važnu životnu temu iz odlučno ženske perspektive.

 


Povratak u Rems dokumentarni je film zasnovan na istoimenoj kultnoj knjizi Didijea Eribona. Ostvarenje je pravo vizuelno zadovoljstvo, a glas Adel Enel priča intimnu i političku priču o francuskoj radničkoj klasi od početka pedesetih godina prošlog veka do danas. Kičma napretka Francuske bila su upravo leđa radnika: deca radnika pedesetih godina prošlog veka vrlo brzo su iz škola bila gurana ka radnim mestima, dok su buržoaska deca lako nastavljala svoje školovanje.


Film Balada o beloj kravi delom jeste na tragu savremene iranske kinematografije koja se osvrće na pojedinca u represivnom sistemu i na zanemarene lične potrebe usled religijskih normi, dok je sa druge strane univerzalan primer lične drame i borbe. 



Rediteljski dvojac Marjam Mogadam i Behtaš Senaiha uvlače gledaoce u jednu dramu punu krivice, tugovanja i borbe, jer se život glavne junakinje preokreće kada sazna da njen muž nije kriv za zločin zbog kojeg je pogubljen. Tada ona započinje tihu bitku protiv bezobzirnog sistema zarad sebe i svoje kćeri.



Dokumentarnim filmom Šper ide u Holivud predstaviće se izraelska rediteljka Vanesa  Lapa. Nadimak Hitlerovom arhitekti Albertu Šperu bilo je „dobri nacista“. Kako je čovek koji je bio jedan od petorice najviših zvaničnika nacističke vlasti i „gospodar“ koji je odlučivao o životima 12 miliona robova uspeo da dobije taj nadimak? 




To je tema ovog dokumentarca: Pokušaj Alberta Špera da 1971. godine opere sopstvenu prošlost holivudskom adaptacijom svojih najprodavanijih memoara iz rata Unutar Trećeg rajha.



Ivan Bakrač, selektor programa Horizonti Balkana pretstaviće nam najinteresantnije agnažovane filmove iz regiona.

Pored filma Murina, koji je na Kanskom festivalu osvojo Zlatnu kameru, predstaviće se i bugarski film Žene zaista plaču u kojem glavnu ulogu igra Marija Bakalova, sada vrlo popularna glumica koja je ove godine bila nominovana za Oskara za sporednu žensku ulogu. 



Bugarski autorski duo filma Žene zaista plaču, Vesela Kazakova i Mina Mileva, pokušale su još jednom da ukažu na to do da živimo u društvu u kom se reč „rod“ nije odomaćila. Ovaj film je ženska potraga za empatijom i iskonskim razumevanjem, ali se čini da grupa žena prikazana u filmu to može očekivati samo u svom najužem krugu.




Slobodnim stilom za Montenegro auntentična je priča albanskog plivača Tonina Đinija koji je, bežeći iz ubilačkog režima Envera Hodže, plivao Jadranom sve do Jugoslavije. 



On se danas do detalja priseća bekstva iz ideološki krvavog sistema.



Beogradska poslastica u okviru ove linije biće film Mi nismo pokrenuli vatru koji potpisuje Senka Domanović. 




Film govori o starim poznanicima koji nakon slučajnog susreta provode vikend zajedno.



Oni koje će veoma zahtevan i odgovoran posao imati ove godine jesu članovi žirija za regionalnu selekciju Horizonti Balkana: Hana Selimović (pozorišna, filmska i televizijska glumica iz Beograda), Dušan Kasalica (crnogorski režiser, član Evropske filmske akademije) i Aliriza Arenliu (bivši direktor Dokufesta iz Prizrena, profesor na Univerzitetu u Prištini). 

O najboljem filmu u Međunarodnoj selekciji odlučivaće Nebojša Slijepčević (hrvatski režiser, osvajač Srca Sarajeva na Sarajevskom filmskom festivalu, dva puta nagrađivani na ZagrebDoxu, bio u užem izbor za Evropsku filmsku nagradu sa filmom Srbenka), Miroljub Stojanović (urednik izdavačke delatnosti u Filmskom centru Srbije), kao i Jurica Pavičić (hrvatski romanopisac, scenarista, pisac kratkih priča i novinar).

Osim bogatog filmskog programa, publiku Slobodne zone očekuju i brojna prateća dešavanja, gde će imati priliku da se bliže upoznaju i razgovaraju i sa brojnim drugim ličnostima iz sveta filma i medija. 


Tako će u  ponedeljak, 8. novembra u 18.00 u knjižari Delfi SKC biti održana i promocija knjige Jurice Pavičića Žena s drugog kata koju Slobodna zona organizuje zajedno sa Izdavačkom kućom Laguna, a u kojoj će pored autora učestvovati Dragan Velikić (književnik), Branko Rosić (novinar i pisac) i Tanja Vučković (moderatorka).

 U selekciji 8+ naći će se film Ja sam Greta. U svetu u kom prostor za obraćanje dobijaju upitne individue, film o trenutno najpoznatijoj ekološkoj aktivistkinji biće prilika da se sa bioskopskog platna obrati i osoba koja promoviše prave vrednosti. Inspirativna Greta poseduje samouverenost na kojoj bi joj pozavideli i odrasli i našla je nešto za šta je vredno boriti se, a to je budućnost planete.


Film svečanog zatvaranja je Spenser koji potpisuje Pablo Larain, autor dobro poznat publici Slobodne zone.

Tokom božićnih praznika sa kraljevskom porodicom na imanju Sandringem u Norfolku u Engleskoj, Dajana odlučuje da okonča svoj brak sa princom Čarlsom. Iako postoje glasine o aferama i razvodu, mir za božićne praznike se na kraljičinom imanju podrazumeva. Tu se jede i pije, puca i lovi. Dajana zna pravila igre. Ali ove godine stvari će biti potpuno drugačije. Spenser je film o onome šta se to moglo dogoditi tokom tih nekoliko sudbonosnih dana.

 


Kao i prošle godine, deo filmskog programa moći će da pogleda publika u celoj Srbiji. Platforma KinoKauch biće domaćin onlajn Slobodne zone od 10. do 20. novembra.

Važna napomena je da filmovi svečanog otvaranja i zatvaranja neće biti dostupni za onlajn prikazivanje.

 Pored pomenutih, publika će imati priliku da pogleda još sjajnih ostvarenja iz već poznatih programskih linija: Međunarodna selekcija, Regionalna selekcija - Horizonti Balkana, selekcija 14+, EU - zona promena i Ženska linija.

Kako ekološka pitanja itekako zaokupljuju javnost, prošle godine je ustanovljena Zelena zona, festivalska linija koja se bavi ekologijom i odnosom prema životnoj sredini. I ove godine, u ovoj aktuelnoj liniji festival će ponuditi izbor filmova koji publiku smeštaju u samu prirodu i prikazuju koliko je pojedinac u stanju da učini promene u našem eko sistemu.

Takođe, prošle je godine zasijala i linija Zona bez granica, te veoma zanimljiva filmska ostvarenja i ove godine usidriće se u tu festivalsku luku. Festivalski pobednici, filmovi iz zemalja čija produkcija se retko prikazuje u domaćim bioskopima, čine ovu selekciju, a u okviru nje, beogradska publika imaće priliku da premijerno pogleda domaći dokumentarni film Duga resa umetničke radionice grupe Škart (Dragan Protić), film koji se sa nestrpljenjem očekuje.

Нема коментара:

Постави коментар