У Народном позоришту у Београду представљен нови директор Опере и резултати рада

 У петак 1. октобра, у фоајеу Друге галерије, одржана је конференција за новинаре на којој je представљен нови директор Опере, бас Драгољуб Бајић, који ће ту функцију обављати у статусу вршиоца дужности, кao и резултати рада Народног позоришта у претходне три године. 

Управница Ивана Вујић истакла је да је господин Бајић бескрајно интересантна личност, високог музичког образовања подсетивши да је, као млад певач, захваљујући свом изузетном дару и таленту, једно време имао ангажман и у чувеној Штац опери у Бечу. 

Такође, напоменула је и да је Драгољуб Бајић пред завршетком доктората на Факултету музичке уметности у Београду.

Управница је, говорећи о одласку са функције директора Опере Јасмине Трумбеташ Петровић, истакла да је госпођа Трумбеташ врсан сопран, великих могућности, професионалац.

„Она ће наступати даље, носити своје главне роле, које итекако заслужује", нагласила је Ивана Вујић.

Бајић је истакао да му је част и задовољство што је добио поверење да обавља једну тако значајну и одговорну функцију.

„Верујем да ћемо заједно, као тим, успети да остваримо многобројна значајна уметничка остварења која долазе у будућности“, казао је Бајић.

Он је рекао и да му је веома важно што ће функцију помоћника обављати првак Опере и некадашњи директор тог ансамбла, тенор Јанко Синадиновић.

„С обзиром на то да је већ био на овом месту, упознат је са тим неким оперативним стварима, што ће мени бити од великог значаја, јер сам се до сада искључиво бавио уметношћу“, казао је Бајић.

Kада је реч о скорашњим премијерама, најавио је два нова наслова – „Дон Kихота“ и „Снежану и седам патуљака“. 

„Реч је о мањим формама, са малим бројем људи у Оркестру, како би са њима могли да путујемо по Србији и презентујемо се у оним театрима који  до сада нису имали прилике да угосте ансамбл Опере Народног позоришта. Сматрамо да је децентрализација у уметности једна од примарних ствари којима треба да се бавимо“, најавио је Бајић.
 
Према његовом мишљењу, „прављење мањих форми оперских представа, са мањим бројем извођача у оркестру, биће један од приоритета“, уз напомену да је тренутно „то тренд и у свету с обзиром на то да живимо у доба короне“. 
 
„Поред тих малих, у плану су, наравно, и велики оперски наслови који са нашим уметничким тимом намеравамо да остваримо. Ту ће се свакако уклопити цео ансамбл Опере Народног позоришта. Имамо спремљен репертоар за наредна три месеца и ускоро ћемо га објавити. Такође, за читаву годину унапред, направљен је нацрт представа с којима ћемо се представити нашој публици“, нагласио је Бајић. 

Најавио је да ће један од приоритета бити и максимално ангажовање младих људи.

„У овом тренутку имам 45 година и, по мојим сазнањима, ја сам најмлађи члан мушког дела оперског ансамбла. То је поражавајућа чињеница, а ни у женском делу ансамбла, ствари нису много боље. Стога сматрамо да је веома важно да укључимо младе људе како би ова уметност, за коју кажу да је најсјајнија, најсветлија, успела и наставила да живи у Србији“, истакао је Драгољуб Бајић. 

Јанко Синадиновић је рекао да се захваљује управи Народног позоришта и господину Бајићу на указаном поверењу и навео да би сви у Опери Народног позоришта требало да имају на уму „дивну изреку коју је неко давно, једном прилико рекао, а која каже да сви ми, на овом свету, ходамо на раменима наших предака“. 

„Ако сте ви члан једног ансамбла који слави стоту годину постојања, та обавеза нарочито важи за нас. Али, као што је господин Бајић рекао, и ми морамо нешто урадити да би и на нашим раменима неко могао у будућности да хода. То су та два наша главна задатка којима ћемо се руководити; да испоштујемо стогодишњу традицију нашег ансамбла и да изградимо нешто ново за будуће генерације“, казао је Синадиновић. 

У наставку конференције, управница Ивана Вујић детаљно је представила резултате рада у протекле три године од када је на челу Народног позоришта. 

Пре тога, осврнула се и на текстове пласиране у појединим медијима, да ће бити смењена са те функције.

„Чујем те приче да ће да ме скину. То није страшно. Познајем и поштујем Мају Гојковић која има изузетну каријеру, изузетни је љубитељ позоришта, одлично је познајем из Новог Сада, где смо се виђале током Стеријиног позорја. Што се тиче синдиката, и ми смо јуче имали састанак. Сви су били позвани. Имали смо конструктиван састанак. Ми своје проблеме решавамо отворено. Што се тиче скидања, па и један Нушић је био смењен са места управника Народног позоришта. Презирем таблоидизацију културе. Kад сам дошла на чело Народног позоришта рекла сам да сам дошла да му служим, то радим и данас. Ово је наш храм у коме ми служимо. Ја као слуга немам коментар, нити ме интересује прича, нити имам времена. Ми радимо свој посао”, рекла је Ивана Вујић, напоменувши да су финансије Народног позоришта „у потпуности чисте и нема дугова". 

Нагласила је да је „веома срећна" што је Министарство културе послало ревизорски тим, који није пронашао ниједан финансијски проблем.

„Имамо тачке које треба да поправимо. Ревизија служи не зато да се кућа затвори. Државна ревизија долази ако има проблема и скандала, и затвара кућу, а ревизорски тим велике куће подстиче да раде квалитетније и боље", навела је управница и додала да се захваљује Влади Србије и Министарству културе на озбиљним средствима које издвајају за Народно позориште у Београду.

„Наш је задатак да радимо. Пара има, треба само рада и љубави... На послу управнице Народног позоришта не тражим ништа и дајем све", рекла је Ивана Вујић уз напомену да није довољно волети позориште, већ му морате служити.

Kада је реч о грејању, управница је потврдила да је Народно позориште конкурисало у августу код НИС-а на конкурс под називом „Заједно за чистију или бољу будућност“.

„Они су нас обавестили да је сада други круг и очекујемо решење тога. Предвидели смо сређивање наших котлова и прелазак на еколошко грејање“, објаснила је Ивана Вујић.

Kонференцији је присуствовао и председник Синдиката „Независност” Зоран Ђуричић који је, између осталог, рекао да у Народном позоришту у Београду постоји 13 синдиката, а да су код министарке Гојковић били представници шест.

„На јучерашњи састанак у Народном позоришту, на који су позвани сви синдикати, они нису дошли, а жале се на недостатак комуникације са управом. Све ми је ово већ познато. Kад год су близу неки избори, увек се подиже тензија. Ја сам дуго ту и мислим да је Народно позориште изнад свега. Стало нам је до очувања мира”, истакао је Ђуричић и додао да представници синдиката, на чијем је он челу, нису били код прве потпредседнице Владе и министарке културе Маје Гојковић.

Управница је, као разлог за детаљан извештај о раду, навела да је са директорима сектора желела да резимира шта је све урађено.

„Радећи стално и журећи да урадимо што више, схватили смо да смо пуно урадили, а нисмо о томе говорили. На свакој конференцији у првом плану су уметници. Оно што ми радимо сматрамо својом нормалном дужношћу, али схватила сам да све то ипак треба представити људима”, рекла је Ивана Вујић.

Износећи детаљно резултате рада управе Народног позоришта од новембра 2018. године, када је постављена на ту функцију, Ивана Вујић се осврнула на веома широк спектар послова - од сређивања документације везане за зграду националног театра, као што је укњижба објекта Б (део зграде у Француској улици који се наставља на оригинално здање из 19. века) или добијање решења о коришћењу Сликарнице Народног позоришта на Гундулићевом венцу, преко ангажовања 27 глумаца, чланова ансамбла који годинама нису били на сцени и примања 16 балетских играча у радни однос, до грађевинских и техничких радова и набавки.

На дугој листи су и реновирање гардероба и канцеларија, кречење, тапацирање седишта у великој сали, сређивање подова, тоалета, ревитализација лифта, поправка трафо станице... 

У области инвестиција завршена је обнова фасаде на три стране зграде, купљена су видео пројекциона платна, камере и систем за дигитализацију видео материјала, бежични микрофони, тонске миксете и друга савремена опрема, као и професионални усисивачи за сцену, професионалне пегле, кројачке машине...

Ивана Вујић истакла је и споразуме о сарадњи и договоре о копродукцијама са 20 позоришта и културних институција у Србији, као и са осам у региону (СНГ Марибор, Драма Љубљана, ЦНП Подгорица, ХНK Загреб...) и 12 у свету (Мађарска, Немачка,  Француска, Русија, Египат...), додајући да су неки већ уговорени програми заустављени због пандемије.

Драма је у поменутом периоду имала десет премијера, а ансамбли Опере и Балета по четири. Музеј Народног позоришта је реализовао девет изложби. Остварен је низ гостовања у земљи и иностранству, представе и чланови националног театра добили су 73 награде. Током ванредног стања због пандемије 2020. године онлајн је приказано 114 представа.
Kроз различите конкурсе у кућу је унето више од 17 милиона динара.

На крају конференције, управница Ивана Вујић позвала је све присутне да минутом ћутања одају последњу пошту господину Ивану Тасовцу „дивном принцу, великом уметнику, осетљивој и нежној особи великих узлета, човеку који је бескрајно волео уметност и живот“. 

Остварени резултати у раду Народног позоришта у Београду у периоду од
21.11.2018-1.10.2021. године

 

Документација везана за зграду Народног позоришта у Београду

• Укњижба објекта Б Народног позоришта
  (објекат никада није био укњижен до доласка управнице Иване Вујић)
• Добијање решења о коришћењу на неодређено време објекта – зграде Сликарнице Народног позоришта у Београду, Гундулићев венац 50
  (од 2017. године када је истекао уговор о коришћењу није постојало решење)
• Урађен је детаљан пројекат изведеног стања Сликарнице/Радионице Народног позоришта
• 27 глумаца је после више од 5 година поново имало премијере на сценама Народног позоришта
• 16 балетских играча је примљено у радни однос
• Дуговања према Народном позоришту која су постојала пре доласка управнице Иване Вујић од стране различитих предузећа и организација, а која су била у законском року, исплаћена су позоришту (било је дугова чији су уговори били преко 10 година стари, те су били ван законског домашаја)
• Уведен је нови систем онлајн продаје улазница коришћењем QR кода (Ради подршке епидемиолошким мерама, Народно позориште је израдило и ново софтверско решење за онлајн продају улазница, такозвани QR код, те је омогућена бесконтактна валидација уласка публике путем апликације за мобилне телефоне)

• Организована је вакцинација за запослене и спољне сараднике у просторијама Народног позоришта 2.02.2021. године
• Отворена је амбијентална сцена Двориште - Радионица
• Сувенирница – реновирана је просторија уз главни улаз позоришта, опремљена је и отворена радња са сувенирима

• Капиталне инвестиције:

• Завршена је обнова на фасади из Доситејеве улице, Браће Југовића и Трга републике. Тренутно трају преговори за обнову фасаде из Француске улице.
• Купљена 2 велика видео пројекциона платна за Велику сцену и једно за малу сцену
• Купљен комплет 12 бежичних микрофона
• Купљени широкопојасни микрофони
• Купљене две тонске миксете Yamaha
• Купљена миксета за светло
• Купљено је 54 лед рефлектора, од тога 22 рото главе
• Купљена велика комбинована столарска машина
• Купљен усисивач за пиљевину
• Купљен професионални усисивач за велику сцену
• Купљен професионални усисивач који се носи на леђима за чиђћење простора у коме наступа оркестар (оркестарска рупа)
• Купљено 5 професионалних кројачких машина
• Купљено је 9 професионалних пегли
• Купљене 3 камере и систем за дигитализацију видео материјала
• Наручен велики скенер за дигитализацију текстова, нотног материјала и афиша

 

• Инвестиције:

• Купљено је 300 столица за просторије сва три уметничка ансамбла (сваки уметнички ансамбл по 100 столица)

• Тераса је опремљена новим мобилијаром за седење и боравак на отвореном
• Купљен итисон за просторије Музеја НП

 

• Урађени радови - одржавање:

• Извршено кречење свих гардероба како велике и мале сцене
• Тапацирање свих кревета у првачким гардеробама
• Тапацирање свих клупа у гардеробама мале сцене
• У потпуности реновирана два глумачка салона уз велику сцену, опремљени модерним намештајем, апаратима са топлом и хладном водом
• Велика пробна сала на 5. спрату комплетно је реновирана након много година, исхоблован је под, офарбани су сви зидови и просторија је ослобођења свих ранијих елемената декора и реквизите који су ту били складиштени, а непотребни
• Просторија поред гардеробе која је је била потпуно запуштена, кључ изгубљен, реновирана је и потпуно оспособљена да уметници који чекају на пробу могу да бораве и прегледају радни материјал
• Под и зидови на Сцени Раша Плаовић су освежени, префарбани и уређени
• Реновирано је и опремљено 10 тоалета (тоалети у гледалишту и тоалети уз уметничке гардеробе)
• Урађена је поправка канализационих инсталација
• Ревитализација лифта из Француске улице, предњи лифт
• Замена ужади и ужешњача на лифтовима
• Кречење зидова ходника на нивоима свих гардероба
• Мермерни подови у унутрашљости зграде очишћени су специјалним машинама први пут од реконструкције
• Поправка компензације трафо станице (да би боље фунционисали уређаји и да би имали уштеду електричне енергије)
• Извршена је замена и сервис пумпи за грејање
• Велика сала, тапацирани су оштећени сомотски делови, поправка и тапацирање седишта у партеру и столица на првој галерији
• Учвршчивање седишта у под на трећој галерији
• Оркестарска сала, у потпуности сређен под, хоблован и префарбан
• Хорска сала, у потпуности су све похабане столице претапациране (а било их је преко 30)
• Ходник ка Хорској сали прекречен и освежен
• Изграђен је расклопиви подијум за главни улаз који проширује главни улаз Народног позоришта, опремљен је црвеним тепихом. Подијум се користи за различите свечане догађаје и уметничке програме који се изводе амбијентално
• Извршено кречење мушких и женских кројачких радионица и поправка осветљења
• У потпуности реновиране просторије дирекције Опере (под, зидови, тапациран намештај)
• Канцеларија директора Драме је добила нове итисоне, завесе и тапете
• Реновиране просторија службе маркетинга
• Замењени су механизми прозора у гардеробама
• Реновиран и сређен клуб позоришта (тапациран намештај, окречени и офарбани зидови, набављене нове столице, промењене електро инсталације)
• Тапацирање дрвених клупа у гардеробама мале сцене
• Тапацирање оштећеног мебла у целој згради
• Постављање тапета са сликом историјске фасаде позоришта и то у глумачким салонима и ВИП салону
• Урађен је библорд испред Музеја НП
• Потпуно су реновирани излази из Француске улице у којима се представља играјући репертоар Драме, Опере и Балета НП

 

• Споразуми о сарадњи и договори о копродукцијама са позориштима и институцијама културе

У Србији:

 

1. Опера и театар Мадленианум, Београд
2. Српско народно позориште Нови Сад
3. Књажњвско-српски театар, Крагујевац
4. Народно позориште Ниш
5. Народно позориште Суботица
6. Народно позориште Шабац
7. Народно позориште Приштина, са седиштем у Грачаници
8. Народно позориште Пирот
9. Народна библиотека Србија
10. Народни музеј Србије
11. Завод за проучавање културног развитка
12. Стеријино позорје (уговор о заједничкој копродукцији)
13. Новосадско позориште - Újvidéki Színház
14. ERIAC Србија, Европски ромски институт за културу и уметност Србија
15. Франнцуски институт за културу Београд („Франкофонија и Народно позориште“)
16. Аустријски културни форум
17. Мађарски културни институт Колегиум Хунгарикум
18. Фондација Сергеј Полуњин
19. Представништво Републике Српске у Србији
20. Општина Стари град
21. Факултет драмских уметност, Београд

 

Регион:

 

1. СНГ Марибор, Словенија
2. Драма Љубљана, Словенија
3. Црногорско народно позориште, Подгорица, Црна Гора
4. ХНК Загреб, Хрватска
5. ХНК Иван Племенити Зајц, Ријека, Хрватска
6. ХНК Вараждин, Хрватска
7. Македонско народно позориште, Скопље, Северна Македонија
8. Постоји већ уговор са Народним позриштем из Бања Луке, Република Српска

 

Европа и свет:

 

1. Чланство у Европској позоришној конвенцији (ETC)
2. Народно позориште Будимпешта, Мађарска
3. Српско позориште у Будимпешти, Мађарска
4. Градски театар Клагенфурт, Аустрија
5. Дојчес театар Берлин, Немачка
6. Театар Бремен, Бремен, Немачка
7. Театар де ла Вил, Париз, Француска
8. Академски театар Горки, Нижњи Новгород, Русија
9. Камерна опера Санкт Петербурга, Русија
10. Компанија Траблејн Јан Фабр, Белгија
11. Опера Каиро, Египат
12. Опера Булен Бесаи, Алжир, Алжир

 

• Сарадња са уметничким факултетима у Београду (Универзитет уметности у Београду, ФДУ, ФМУ, Академија уметности), Новом Саду, Приштини (седиште у Грачаници)

 

• Премијере од 2019. године

• Драма: 10 премијера и 11. се припрема
• Опера: 4 премијере
• Балет: 4 премијере и 5. је у припреми

 

• Амбијентална сцена Двориште/Радионица, Гундулићев венац 50 - Сценска читања, Гостовање уметничких факултета, индивидуални пројекти уметника Народног позоришта, Опера Кармен- једна трагедија
   
• Амбијентални догађаји Народног позоришта за време пандемије:
• Опера у вашем крају – амбијентални концерти Опере, солисти и мали ансабл оркестра
  Поново заједно - отварање сезоне на балконима и фасади Народног позоришта уз учешће сва три ансамбла, концерти
• Онлајн приказивање представа током ванредног стање, приказано је 114 представа сва три ансамбла, у матине и вечерњим терминима
• Солидарност - током пандемије покренута је акција солидарности и прикупљена су и подељена средства за помоћ уметницима и сарадницима, члановима уметничких удружења и онима који нису у чланству ниједног уметничког удружења
• Гостовања – Народно позориште је остварило низ гостовања у земљи и иностранству Јужна Америка, Русија, Словенија, Хрватска, Мађарска, Аустрија, Република Српска, Црна Гора, Шпанија као и у Србији: Горњи Милановац, Чачак, Пожаревац, Грачаница, Нови Сад, Ниш, Јагодина, Шабац, Смедерево, Младеновац, Врање, Ужице, Вршац, Уб, Лазаревац, Крагујевац.
• Платформа, програм едукације професионалаца и публике: 
  Пројекат Платформа: Омладински клуб Народног позоришта у Београду; перформативне туре Тајна Народног позоришта; Разговори у Народном позоришту; пројекат Млади позоришни експерти; Радионице са изузетним старним уметницима и трупама; сарадња са независном сценом;
• Донација професионалне шминке Ансамблу народних играра и песама Косова и Метохије „Венац“ из Грчанице
• Музеј Народног позоришта, изложбе од 2019. године – 9 постављених и 10. у припреми
• Награде Народом позоришту од 2019. године; 73 награде
• Кроз различите конкурсе, као што је Конкус за опортунитет, у кућу Народног позоришта унето је преко 17.000.000 динара.