U subotu, 25. septembra, gost Jugoslovenske kinoteke bio je direktor Austrijskog filmskog arhiva dr Nikolaus Vostri. U okviru Austrijskog filmskog festivala, koji se u Kulturnom centru Beograda i Jugoslovenskoj kinoteci održava od 23. do 27. septembra, Nikolaus Vostri je govorio o dvema prominentnim ženama sa početaka istorije austrijske kinematografije – glumici Hedi Lamar i rediteljki i producentkinji Luize Kolm-Flek.
U osvrtu na delo Hedi Lamar, Nikolaus Vostri je istakao:
„Ona nije bila tolika zvezda pre nego što je otišla u Ameriku. U austrijskoj kinematografiji imala je manje uloge do „Ekstaze“, po kojoj je pamte danas. Hedi Lamar je bila veoma važna i slavna, ali je bila i dosta potcenjivana. Smatrali su je najlepšom ženom sveta, ali tada nije bila toliko prepoznata kao inteligentna žena osobenog karaktera, kojoj nije bilo lako da se prilagodi holivudskom sistemu. To je razlog zbog kojeg je osnovala svoju producentsku kuću. Bila je veoma interesantna i u neku ruku nezavisna. Kao što sada znamo, dala je nemerljiv doprinos naporima SAD tokom 2. svetskog rata, a njen je izum danas od velikog značaja za moderne digitalne tehnologije. To je dugo bilo zaboravljeno, u senci njene slave i lepote. Bila je veoma obrazovana i inteligentna žena“.
Delo Luize Kolm-Flek je nešto manje poznato u Srbiji, ali je njen značaj u istoriji austrijske, evropske i svetske kinematografije nemerljiv.
„Bila je takoreći osnivačica austrijske filmske industrije. Zajedno sa svojim mužem, osnovala je prvu austrijsku producentsku kuću 1910. i od tada je bila uključena u krupan biznis. Ali ona nije bila samo rediteljka, već i tehnička direktorka kompanije i bila je veoma uspešna na mnogo polja“, pojasnio je direktor Austrijskog filmskog arhiva. „Kada je njen prvi muž umro, venčala se sa svojim rediteljskim partnerom Jakobom Flekom, koji je bio jevrejskog porekla. Godine 1933. je morala da se vrati u Austriju, ali je 1938. njen muž odveden u koncentracioni logor. Nije se jednostavno razvela kao što su to uradili mnogi, već se borila za njega, i uspela je da ga izvuče, nakon čega su emigrirali u Šangaj. Interesantno je da su tamo uradili film, koji je bio jedini film u istoriji emigracije u Šangaju“.
Nikolaus Vostri se osvrnuo na njeno sačuvano filmsko nasleđe:
„Bila je veoma poznata, ali nije mnogo njenih filmova preživelo. Oni koje smo do sada imali su bili iz druge decenije 20. veka. To su bili filmovi koji su se oslanjali na pozorišne konvencije i bili su prilično spori u odnosu na današnje standarde. Filmovi koji smo imali iz perioda 30-ih nisu bili toliko izvrsni. Za nas je bilo fantastično kada smo, najviše u francuskim arhivama, uspeli da pronađemo mnoge izgubljene filmove. To je bio trenutak otkrovenja“. Vostri je naročito istakao njen film „Devojka na krstu” koji tematizuje silovanje. „To je bilo neverovatno. U njemu je bila veoma izražena ženska perspektiva, sa izuzetnom empatijom prema tim ženama. To je bilo pravo remek delo, veoma dobro urađeno i veoma moderno“.
O saradnji sa Jugoslovenskom kinotekom i njenom značaju, gost Austrijskog filmskog festivala je rekao: “Kinoteka je veoma aktivna institucija, tako da imamo dugogodišnju vezu. Postoji toliko mnogo polja na kojima možemo da sarađujemo. Kinoteka ima predivnu kolekciju svetskog značaja, tako da smo ovde mogli da pronađemo mnogo izgubljenih austrijskih filmova. Ali takođe, i mi smo imali filmove iz srpske zaostavštine, i srećni smo što naša saradnja doprinosi rastu obe naše kolekcije. To je zaista predivno“.
U petak. 24. septembra, u okviru Austrijskog filmskog festivala, u Jugoslovenskog kinoteci je prikazana restaurisana kopija kontroverznog filma „Ekstaza“ (1933) Gustava Mahatija sa Hedi Lamar u glavnoj ulozi. Kinoteka je 25. i 26. septembra u repertoar uvrstila i dva američka filma Lamar - „Petrolej“ (1940) Džeka Konveja i „Moj špijunče“ (1951) Normana Mekleoda, u terminu od 19 sati. Njima na festivalskom repertoaru od 17h prethode dva filma Luize Kolm-Flek, koja zajedno sa suprugom Jakobom Flekom potpisuje „Devojku na krstu“ (1929) i „Varšavsku citadelu“ (1930) i smatra se smatra drugom ženom rediteljkom u istoriji kinematografije.
Foto: Nikola Marković,
Нема коментара:
Постави коментар