Predstavljanje knjige “Dvadeset peti sat” Aleksandra Gatalice

 “Ovo je prvi srpski roman o pandemiji i onome sve što ona može da bude”, izrekao je profesor Petar Pijanović u četvrtak 1. jula u 11 sati i 12 minuta u knjižari Geca Kon na predstavljanju knjige Dvadeset peti sat Aleksandra Gatalice.O knjizi će, osim njega i autora, govorili, književna kritičarka Slađana Ilić kao i direktor Glasnikovog Sektora za izdavanje knjiga Petar V. Arbutina.

Uzbudlјivo štivo o neverovatnim događajima koji se odvijaju tokom svetske epidemije virusom Kovid-19. Izbačeni iz ovog sveta, lјudi zamenjeni dvojnicima prave svoju komunu u zaustavlјenom vremenu, koju zovu Dvadeset peti sat. Aralicu ne zanimaju konkretni dogadjaji u svojoj datosti, već u njihovom pritajenom smislu, gde se skriva iza velova i mitova. 

O ovom romanu sam autor je nedavno izjavio:

 

“Ja ne verujem u romane koji ne rezultiraju bar jednom suzom. Prva dva i poslednje poglavlje počinu i završavaju se danas u doba pandemije. Roman sam pisao u vreme izolacije. Napisao sam ga za 3 nedelje i malo je kraći nego moji prethodni romani.U njemu je bezvremlje, binarna struktura u kojoj pisci ocenjuju njihovi dvojnici."

 

Slađana Ilić roman karakteriše kao složen, dinamičan i distopičan, sa oko dvadesetak glasova intelektualaca iz emigracije (Crnjanski, Velmar Janković, Krakov... Udvojena pozicija jumaka stavljena je u okvir pošasti, dok roman otvaraju i zatvaraju sasvim obični likovi.

 

“Sve je moguće u svetu dvadesetpetog časa.”

 

Istorijski usud, elementi fantastike, bivstvovanje na rubu istorije, izjedenih života...

 

“Pre 30 godina Borislav Pekić je u Hali 1 Beogradskog sajma predstavio svoj najkomercijalniji roman “Besnilo””, započinje svoje izlaganje Petar V. Arbutina i nastavlja:

 

“Junak ovog romana koji danas predstavljamo dolazi iz Kelna u Beograd i završava u kovid bolnici koja se nalazi u Hali 1 Beogradskog sajma. Tok romana je realistički, dok junaci kroz san i dvojnike ne postanu utvare u bajkovanom i onostranom svetu. Svetu u kome kazaljke stoje. Koji čini prostor čudesa.”

 

 

“Pandemija je. Die Pandemie, ovako izgovaraju ovu strašnu reč u Nemačkoj. La pandémie, kažu je na francuskom. Kroz prozor gledam proleće. To je prvo čega se sećam u živim slikama na početku ovih smutnih i zbunjujućih događaja. Proleće ne zna za epidemiju, a ona ipak pokreće mračne tokove ljudskog taloga. Šezdeset dana jedem ostatke iz konzervi, mrvice hleba i proklijali krompir. (iz romana Dvadeset peti sat)

 

Ovo je roman o izgublјenim dušama, roman u slavu Beograda.