Nova prozna knjiga Srđana V. Tešina Mokrinske hronike upravo je objavljena u izdanju Arhipelaga u ediciji Zlatno runo.
Mokrinske hronike su povest o odrastanju i sazrevanju. Ova
knjiga je priča o jednom dečaku, jednom mestu i jednoj generaciji u lomovima
osamdesetih i dramama devedesetih. Smeštene u mesto Mokrin, ove hronike govore
o jednoj generaciji u ukomešanom vremenu, pa će se otuda u njima prepoznati ljudi
različitih iskustava i geografija.
Mokrinske hronike su pisane evokativno i pomalo nostalgično,
britko i sažeto, iz najveće moguće blizine. Tešin pripoveda sigurno i pouzdano,
s vrhunskim smislom za detalj i sa izrazitim umećem vođenja priče. Na taj način
nastale se neodoljive hronike jednog doba, čas duhovite do neobuzdanog smeha,
čas potresne do ivice plača.
„Nešto toliko zabavno, na mahove duhovito, na mahove tužno,
nostalgično, s upitanošću o intimnoj istoriji i istini, s tako slikovito i
konkretno ocrtanim portretisanjem, skoro nisam čitala. Žao mi je prosto što
nije još duže! Taj lokalni kolorit, savršeno uhvaćen, nekako, baš je topla i
zabavna, rekla bih memoarska proza, ali opet i okrenuta ka spoljašnjošti i
drugima“, kaže književna kritičarka Jelena Marinkov.
„Živo, duhovito, iskreno, toplo, gorko-slatko. Likovi su mesnati,
naracija uverljiva, poente izvrsne“, smatra prevoditeljka Mila Gavrilović.
Književnica Ivana Rogar doživljava Mokrinske hronike kao
priču „o probijanju jednog dječaka kroz djetinjstvo i adolescenciju“:
„Premda se obično kaže da je detinjstvo najlepše životno doba, Tešin
ovdje uz dozu humora prikazuje i njegovu drugu stranu. Tu nije reč ni o kakvoj
teškoj sudbini, nego o tome da i detinjstvo kao takvo sa sobom nosi svoje muke
i tegobe koje itekako opterećuju njegove subjekte premda nam se s distance te
muke mogu činiti smešnima.“
„Čovek ne mora biti iz Mokrina da bi čitao ovu prozu i da je osetio kao
priču o sebi i svom vremenu“, kaže glavni urednik Arhipelaga Gojko Božović.
Нема коментара:
Постави коментар