Sutra, 27. aprila, u
Likovnoj galeriji Kolarčeve zadužbine biti otvorena izložba "Između
nas" Milice Simonović. Izložba Milice Simonović pod nazivom "Između
nas" je na neki način nastavak njenog istraživanja započetog u
"Paralelama" prošle godine.
Izložba će biti
otvorena do 15. maja 2021. radnim danima od 10 do 20 časova, subotom od 10 do
16 časova.
I njegovo postojanje kao da je svakoga dana bivalo neprimetnije i
neupadljivije, samo dokaz o sili ponora što svoje poreklo ima u praznini
bezvremenosti i miru pustinje i što svoje žrtve grabi ne birajući i odvodi ih
iz najtoplije sigurnosti sređenog života u tišinu, u hladnoću, u led.
Užasi leda i mraka,
Kristof Ransmajer
Izložba Milice
Simonović pod nazivom ’’Između nas’’ je na neki način nastavak njenog
istraživanja započetog u ’’Paralelama’’ prošle godine. Ovo je druga izložba u
nizu vezana za početak njenog doktorskog umetničkog istraživanja na temu ,,Vrh
i planine’’. Iako se fokus pomerio isključivo na pejzaž, planinu, prisustvo
umetnice se oseća u svakom radu.
Pejzaž u novim
radovima Milice Simonović je istovremeno veličanstven i zastrašujući. Koliko
nas privlači svojom belinom, čistotom, svedenošću forme i minimaliznom, toliko
nam zvuk pucanja leda pod nogama, škriputanje smrznutog snega i zaslepljujuća
svetlucava svetlost uteruje strah u kosti i ostavlja nas bez daha.
Miličini zimski
predeli nisu idilični kao na Brojgelovim platnima, nisu pitomi pejzaži već
prizori koji ulivaju strahopoštovanje. Oni nas podsećaju da smo u takvom
okruženju prepušteni sami sebi i da između nas i ovih planinskih divova postoji
veoma tanka linija između uspona i pada. Dok osvaja vrhove, umetnica se
prepušta svojevrsnom hodočašću. Ona mora da pređe dug put telesnih i duhovnih
priprema kako bi pregurala često naporan i neprohodan put. Tananost i
suptilnost ljudske duše savršeno korespondira sa krhkošću leda.
Svaka situacija je
inspiracija. Svaka podloga je dobra za nastanak rada. Milica koristi različite
medijume kako bi zabeležila svoje utiske, zvuk koračanja u snegu, oluju koja
besni ili planinu kojoj stremi. Umetnica snima, beleži kako video, tako i audio
zapise.
U priču ’’Između
nas’’ uvodi nas minijaturni akvarel, rađen bojama koje umetnica godinama troši
i vraća im se. Simbolika slikarske palete otvara put kojem se Milica vraća.
Povratak slikarstvu, povratak umetničkom izrazu, povratak sebi.
Centralni rad
predstavlja prostornu instalaciju: planinski vrhovi u transparentnom kliritu sa
pričvršćenim planinarskim kočićima-opremom. Kao na staklenoj ploči, linije
planina su brušene, uklapane, isprepletane. To su te visine kojima umetnica
stremi. To su ti usponi na kojima jedan pogrešan korak može da je košta velikog
pada. Osvajanje planine je temeljno pripremana misija.
Umetnica nas uvodi u
svoje intimne prostore izlažući 60 crteža na temu vrha i obrisa planine. Taj
broj nije slučajno izabran. Dok hodamo i prelazimo pogledom preko svih tih
vrhova i uspona u svojevrsnom frizu planinskih venaca, stiče se utisak da
koračamo zajedno sa umetnicom i da polako čujemo i otkucaje srca. Njene i naše.
Jer prilikom idealnog hodanja, optimalni otkucaji srca su 60 u jednoj minuti. A
u toj jednoj minuti, u tih 60 sekundi sve može da se promeni: vremenski uslovi,
pogled, pejzaž, zvuk, boje, padavine.
Veliko ulje na
platnu. Sneg, vejavica... kao da u potezima četkice predosećamo dolazak oluje.
Bela površina platna razigrana je brojnim sitnim zarezima i linijama koje unose
dinamiku. Slika nas naprosto uvlači u sebe, ne dozvoljava da skrenemo pogled sa
te uskomešane mase.
U 7 light bokseva
raspoređene su oslikane kliritne ploče, na kojima je umetnica pažljivo radila
intervencije. One su vidljive u sitnim rupicama, koje predstavljaju sneg, ali i
u samom osvetljenju planinskih vrhova koji kao da isijavaju tu belinu. I ovi
prizori su lišeni ljudske figure.
Fizičko prisustvo
umetnice je vidljivo jedino u dva video rada. Na prvom vidimo Milicu kako
korača kroz tri pejzaža, kroz tri godišnja doba: kroz sneg, u potoku, po
planinskoj stazi.
Putovanje se završava
video radom dva srca od leda, koje se tope u Miličinoj šaci. Oni su metafora 60
otkucaja, oni su fragmenti vremena zarobljeni u ledu.
Između umetnice i
planina postoji čvrsta veza. Planine Milici ulivaju snagu i pune je energijom
do koje je moguće doći samo u takvom okruženju, daleko od užurbanosti gradske
sredine i buke. Čovek u susretu sa prirodom, koja neretko ume da bude
nepredvidiva i okrutna, ogoljen je ušuškanosti toplog doma i prepušten
iskonskim instinktima čistog opstanka. Samo u tom trenutku potpune
bezvremenosti, suočena sa stihijom prirode, umetnica pronalazi put koji sledi
srcem.
Autorka teksta: Maja
Mikić Landratoške, istoričarka umetnosti
Milica Simonović
rođena je u Beogradu 1976. godine. Diplomirala je slikarstvo na Fakultetu
likovnih umetnosti u Beogradu 2003. godine u klasi profesorke Darije Kačič.
Magistrirala je 2006. godine kod profesora Mrđana Bajića. Doktorske umetničke
studije upisala je 2019. na istom fakultetu. Njen likovni izraz prate različiti
mediji: crtež, slikarstvo, fotografija, i video instalacije. Izlagala je
jedanaest puta samostalno i preko trideset puta na grupnim izložbama u zemlji i
inostranstvu (Srbija, Nemačka, Japan, SAD, Austrija, Finska, Grčka, Brazil).
Dobitnica je nagrade za osobenu kreativnu inovaciju, iz
Fonda Miloš Bajić, slikar i profesor i nagrade za crtež Fakulteta likovnih
umetnosti u Beogradu. Boravila je na više rezident programa u inostrаnstvu.
Živi i radi na relaciji Beograd i negde.
Zvaničnog otvaranja neće biti zbog epidemiološke situacije,
ali će umetnica biti prisutna u Likovnoj galeriji između 18 i 20 časova.
Нема коментара:
Постави коментар