Dugo očekivana i povremeno otkazivana premijera komada „Baal” Bertolda Brehta, u režiji gosta iz Slovenije, Diega de Bree, sa Milošem Bikovićem u glavnoj ulozi, biće izvedena 15. aprila u Beogradskom dramskom pozorištu.
„ Došao je da udahne. Da bi pronašao hrabrost za vatru duha i snagu srca između sumnje i pobožnosti. Došao je zauvek da uživa, barem sada i ovde. Traži onu nedostupnu zemlju u kojoj bi bolje živeo. Jer čovekova čežnja za srećom ne može biti ubijena i to je jedino što ga održava u životu i proganja ga celog života. Baal putuje prema svom neizbežnom samouništenju“
Bertolt Breht
„Baal” je prvi Brehtov celovečernji komad, napisao ga je kao dvadesetogodišnjak, na samom kraju Velikog rata, i u njemu se naziru elementi dramaturških tehnika njegovog “epskog teatra”. Neke muzičke sekvence Breht je sam komponovao. Komad je u izvornoj verziji rađen do sad samo u JDP-u 1988. u režiji Eduarda Milera.
„Ovaj tekst otvara užasno teška pitanja oko toga da kapitalizam i sreća nekako ne idu zajedno. Šta mi ustvari činimo da (ne)postignemo smisao? Zašto ne izađe iz nas? Zašto smo toliko dezorijentisani? Zašto je ovo nebo iznad nas prazno i neobećavajuće, a dole, tu gde jesmo, je nepodnošljivo?”, zapitao se slovenački reditelj Diego de Brea i dodaje: „Breht je uradio pet verzija ovog komada tokom 37 godina. Upotrebili smo neki kompendijum svih tih verzija, jer različite su one koje je pisao kao mlad i one pred smrt (1957 Najviše smo upotrebljavali poslednju, petu verziju koja je najmanje disperzivna, koja ima neki sažetak, ali smo uzeli i likove iz prve i druge verzije koje je Breht kasnije ispustio.“
„Baal”, po njemu, traži ono što je „polazno mesto slobode, a to je da kažem ljudima i sebi ono što jeste, a ne ono što mi se čini da bi bilo dobro da kažem. Znači, ono što se traži ovde je suprotno od kapitalizma. Traži se sloboda, nešto u šta mi nikako ne ulazimo, nego pristajemo na sigurnost, koja jeste najosnovnija fiziološka potreba, ali je zapravo najniži nivo čoveka. Baal traži izlazak iz te nepodonošljivosti, ali da bi se rušila ta regulacija kojom nismo zadovoljni, treba biti snažan, ići do ruba, do kraja, čak i ako to znači potpunu destrukciju.”
Miloš Biković, koji tumači naslovnu ulogu, priznaje da je pri prvom čitanju komada bio iznenađen:
„Komad je toliko višeslojan i težak. Onda sam doživeo veliku radost kada smo počeli da radimo sa Dijegom zato što je i on višeslojan, na tako divan način i tako hrabro i smelo je ušao u meso, u suštinu komada i počeo da ga dekonstruiše, da ga rastavlja i da ga svodi na ono bazično ljudsko. Enormna količina energije je uložena od strane svih nas da se u ovakvim okolnostima, kroz isprekidane probe, ipak dođe do kraja. Mada proces teško može da se završi, on je samo doveden do tačke da može da se prikaže, ali se ne završava premijerom.”
Breht je klasik, a to je veliki izazov po Miodragu Radonjiću:
„Od prve probe mi je bilo jasno da treba da se prepustim, kao i svi u ansmablu, ideji reditelja, koji je svojom energijom, inspiracijom, nadahnutošću vukao ceo proces tako da se svi mi igramo, istražujemo. Moja uloga je izazov koji nije završen. Treba da raste, da se i posle premijere stvari razvijaju.”
Glumica Vanja Nenadić primećuje da rad u pozorištu čuva zdrav razum:
„U nekim momentntima je izuzetno naporno, ali je jedino smisleno u ovom ludilu koje nas okružuje.“
Dunja Stojanović dodaje:
„Tako je pozitivno, vedro, bez obzira na duple probe svaki dan, ali svako od nas jedva dočeka sledeću. A kad je energija pozitivna, moguće je da se stvori neka magija”.
Prevod potpisuje Maja Matić, a Diego De Brea i scenografiju. Dramaturg je Kata Đarmati, kostimograf – Blagoj Micevski. Igraju: Miloš Biković, Miodrag Radonjić, Vanja Nenadić, Dunja Stojanović, Ivan Zablaćanski, Jana Milosavljević, Maja Ranđić, Miloš Petrović Trojpec, Milan Čučilović, Milan Zarić, Stefan Radonjić i deca Mia Petrović i Una Petrović.
Нема коментара:
Постави коментар