Светски дан поезије прогласио је UNESCO 1999. године, а Културни центар Београда је две године касније, у сарадњи са песникињом Дубравком Ђурић – ослањајући се на сопствену и укупну традицију организације песничких програма у Београду – започео манифестацију посвећену савременој поезији која је врло брзо прерасла у међународни песнички фестивал. На њему су до сада у Србији, у Културном центру Београда, али и у бројним партнерским институцијама, гостовали аутори и ауторке попут Адама Загајевског, Еве Липске, Амира Ора, Увеа Колбеа, Ане Бландијане, Валерија Магрелија, Алеша Дебељака, Џерома Ротенберга, те Звонка Карановића, Ане Ристовић, Петра Милорадовића, Радмиле Лазић, Милене Марковић, Марјана Чакаревића, Драгане Младеновић и других. У дебатном програму такође су кроз године учествовали разноврсни песници, преводиоци и критичари, док је овај фестивал континуирано био посвећен и афирмацији младих аутора и ауторки кроз њихово активно учешће у програмима.
Сваке године манифестација носи нови тематски предзнак, док се осмишљавање концепта препушта другом песнику или песникињи. Уредница овогодишњег програма је песникиња и драматуршкиња Маша Сеничић, а Светски дан(и) поезије одржаће се од 21. до 23. марта 2021. године на онлајн профилима Културног центра Београда. Како се фестивал из познатих разлога одржава у дигиталном простору, уместо трибина осмишљена је дијалошка е-публикација, а уместо песничких читања публика ће имати прилику да их чује преко видео-записа. Уз уредницу програма, ко-аутори на овим материјалима су сниматељ и директор фотографије Марко Миловановић, као и иллустратор и графички дизајнер Срђа Драговић.
Уколико се усудимо да иза себе оставимо и даље релативно свеже и недовољно прецизне фразе (попут „изазовних времена” или „нове нормалности”), то ипак не значи да тренутак у којем се налазимо не схватамо озбиљно, из поетске перспективе. Управо супротно: програмом фестивала Светски дан(и) поезије приступамо језику и друштву на темељу промишљања есенцијалних потреба, изневерених очекивања и парадигматских промена – а све то кроз наступ лишен очигледних и истрошених референци.
Добро позната дечија игра на коју се ослањамо у наслову – Папир камен маказе – заснива се на нехијерархијском цикличном систему, са девет могућих комбинација потеза. Управо толико младих аутора и ауторки, који стварају на истом језику, ове године представиће се кроз своје стихове: Ђорђе Ивковић (СР), Марија Дејановић (ХР), Марија Драгнић (ЦГ), Томислав Аугустинчић (ХР), Радмила Петровић (СР), Ален Брлек (ХР), Владана Перлић (РС), Анита Пајевић, (БиХ) и Јана Радичевић (ЦГ).
Видео-записи који чине овај онлајн догађај замишљени су као интервенција, не као илустрација. Будући да нисмо у могућности да ауторе и ауторке позовемо на гостовање, појединачни снимци направљени су за по један рад сваког од њих, а ови аудио-визуелни материјали део су програма као одговори на песме, уместо да буду тек њихов приказ/одраз. Имајући у виду да се слика снима одвојено, те да ће песници бити присутни гласом и текстом (не и главом/телом), Светски дан(и) поезије се на известан начин непосредно баве кретањем и удаљеношћу: опросторавањем поезије и њеном асоцијативном материјализацијом. Концептом овогодишњег програма померамо контекстуалну границу читања песама регионалних аутора, доживљавајући њихове радове као целину доследну у намери постављања питања, иако не нужно по питању стила или мотива. Сваки видео има и титл на изворном језику, ради лакшег праћења текста.
Будући да је управо дијалог увек био интегрални део досадашњих фестивала овогодишња, тродневна онлајн манифестација резултираће е-публикацијом која у свом облику подсећа на разговор о поетском тј. поезији. Успостављајући однос између поетских и потенцијално поетских елемената и објеката унутар (по врсти и облику) разнородних садржаја, аутори и ауторке су уз своје три песме приложили исто толико других некњижевних текстова који међусобно комуницирају са њиховим радовима, формирајући диптихе. Преломљена е-публикација састављена је од поглавља посвећених ауторима и ауторкама, а она садрже поменуте поетске и непоетске текстове, фотографије, биографије. Свеобухватна књижица ће бити објављена онлајн и бесплатно доступна свима по затварању манифестације, када ће и YouTube адресе видеа бити хиперлинковане у самој е-публикацији.
Италијански институт за културу у Београду пружио је додатну подршку овогодишњој манифестацији, па тако имамо прилику да и три младе италијанске песникиње – Ђулија Мартини, Алма Спина и Беатриче Кристали – буду део овогодишњег програма. Њихове песме биће први пут преведене на српски језик посебно за ову прилику, а ауторке ће послати своје снимке читања и представљања који ће гледаоцима такође бити доступни са титловима.
За време трајања фестивала Светски дан(и) поезије – 21, 22. и 23. марта 2021. године – сваког дана биће окачено по четири поетска видеа у размаку од неколико сати, чиме ћемо покушати да пренесемо ритам досадашњих фестивалских наступа и у оквиру онлајн могућности.
Сав програм/садржај манифестације биће доступан на YouTube каналу Културног центра Београда, те на њиховој Facebook страници, док објаве, најаве и вести везане за сам догађај можете пратити на званичном Instagram профилу.
Нема коментара:
Постави коментар