BERAČI SNOVA U ZVEZDARA TEATRU

 

Na martovskom repertoaru 2021. godine Zvezdara teatar donosi dugo očekivanu premijeru komada „Berači snova“ po tekstu Vladimira Đurđevića,  a u režiji Božidara Đurovića, zakazanu za 11. mart u 18:30 časova!

Rad na predstavi “Berači snova” počeo je još u martu 2020, ali je ubrzo došlo do prekida zbog vanrednog stanja. Probe su nastavljene krajem leta da bi premijera prvobitno bila zakazana za 6. novembar, ali je došlo do odlaganja zbog toga što je jedan član glumačkog ansambla bio pozitivan na koronu.

Priča berača prati život seoske porodice koja pokušava da se obogati gajeći maline. Ipak, ispostaviće se da su maline samo milje iza koga se kriju mnogo važnije i komplikovanije životne teme današnjice, ispričane kroz zanimljive i duhovite likove. Pred nama je tragična komedija ili komična tragedija.

Glumačku podelu „Berača snova“ čine: Hadži Nenad Maričić, Biljana Đurović, Bojana Stojković, Stefan Jevtović, Siniša Ubović, Ivan Jevtović i Joakim Tasić.

Scenografiju za novi komad na sceni Zvezdara teatra uradio je Geroslav Zarić, dok je za izradu kostima zadužena Marina Vukasović Medenica. Autor muzike koja prati komad je Zoran Erić.

Po tekstu Vladimira Đurđevića u Zvezdara teatru  se od 2014. igra komad  „Bajka o pozorištu“.

„Posle šest godina opet sam u Zvezdara teatru u procesu stvaranja koji se otegao na godinu dana, tri verzije komada, pa još tri sa Dušanom Kovačevićem i evo nas. Berači snova su priča o našim ljudima. Radnja se dešava na Kosmaju. O kumovima i komšijama, sinovima i majkama, očevima i kćerima, i o jednom dedi. Berači snova znaju i šta bi i kako bi, ali im nešto ne da. Beračima snova izmiče sadašnjost dok zagledani u budućnost pate zbog prošlosti.“, kaže između ostalog pisac ovog komada, Vladimir Đurđević i nastavlja:  „Berači snova ne mogu da se probude iako nisu ni zaspali.  Barači snova su i oni na sceni i oni u gledalištu. Berači snova su posvećeni mom ocu i Maratoncima.“

Božidar Đurović, reditelj umesto uvodne reči citira narodnu izreku: „Snovi dolaze iz stomaka.“   On na repertoaru kuće već ima jednu predstavu: „Večera budala“,  koja se izvodi duže od deset godina. Kaže:

„Kad hoćeš da nasmeješ boga, ispričaj mu svojeplanove. Ovaj rad je bio i dugi kratak.Probe su potvrdile da naša predstava ima komunikativnost i duhovitost, iako sama priča nije laka. U predstavi je sve besprekorno jasno, da snovi idu iz stomaka, naše želje idu iz stomaka. Ovo je priča o jednom veku našeg naroda. Videćemo kako se na ljudsku psihu prelamaju različita društvena uređenja. Živimo u vremenu čuda. a ova predstava svedoči o raspadu jedne porodice ali i jednog društva. Jedna višeznačna, višeslojna priča na koju će se publika, ispod maske, na jedno oko smejati a na drugo plakati.“

Glumica Biljana Đurović tumači lik majke i supruge Ivanke Kuburović, kontatovajući da je taj lik arhetip srpske žene:

„Ona je tipična srpska žena, supruga, majka, snaha, žena koja sa ono malo svoje škole, pokušava da bude muškou porodici, ne razmišljajući o posledicama. Žena koja svim sredstvima pokušava da održi porodicu na okupu.Glavna indikacija reditelja je da je ona i rob i gazda, stereotip srpske žene koja je kormilo kuće. Nije bilo lako graditi njen lik, svi ti slojevi iz komedije u dramu, iz drame u tragediju, čine ovu predstavu jedinstvenom.“

Hadži Nenad Marčić, otac i muž u komadu, po prvi put na daskama Zvezdara teatra, priznaje da je kroz rad na ovom komadu izbova oživeo:

 „Dugo nisma igrao ovako tešku ulogu, ali oni koji su me gledali na sceni, kažu da je igram sa lakoćom. Lik podseća na mog i sve očeve koji se trude da poštenjem obeezbede život svojoj porodici. Rešava da uzme stvar u svoje ruke i da s poštenim radom živi malo bolje. On je personifikacija onog dela društva koji želi da živi pošteno.“

 

„Kroz rad na ovoj predstavi imali smo priliku da prođemo kroz ozbiljan master klas glume. Hvala Zvezdara teatru na prilici da odigram nešto atipično od dosadašnjeg. Ovo je priča o našim snovima, čvrsto verujem da će da probudi mnoge. Ona na softiciran način prikazuje našu današnjicu, na malo drugačiji način pokazuje šta nam se dešava, na naša unutrašnja previranja. Zato je ovo ne samo jedna velika predstava, već i poruka“, poručio je Siniša Ubović, kum Spasoje.

„Kada me pitaju šta simbolizuje malina u predstavi, kažem to je plod do kog se mora doći radom, a u predstavi  smo uglavnom svi takvi da želimo da bez rada dođemo do rezultata, posebno lik Ćumura, koji tumačim“,  otkriva Joakim Tasić.

Ivan Jevtović tumači lik negativca, komišije Rašina, u Zvezdara teatru nastupa treći put (prvi 97 sa Virusom)i ističe da komad doživljava kao „spektakularne fudbalske makaxice pisca Vlade Đurđevića i reditelja Božidara Đurovića“, povlačeći paralelu sa stvarnim dešavanjima na zelenom terenom između Dušana Kovačevića i njega

„Lik Anđele koji tumačim, lik je jedne mlade, snažne osobe koja žudi za promenama. Srž komada je tekst, koji je zapravo metafora  prosečne srpske porodice i mislim da će se svako pronaćiu nekom delu predstave“,  smatra Bojana Stojković, još jedna od mladih snaga u ovom komadu.

 „Ovo je moja prva profesionalna uloga, mladog i radnog čoveka, kome se ne pruža prilika“, konstatuje Stefan Jevtović, sin u predstavi.

Reprize „Berača“ su zakazane u tri termina: 12, 19. i 26. marta na sceni Danilo Bata Stojković. No, kako su na iz pozorišta obavestili sve karte za predstave u martu su već rasprodate.

Trajanje: 110 minuta

Autori fotografija : Jakov Simović,  KulturniK

REČ UREDNIKA KULTURNIKA

Berači snova tematizuju sliku razorenog sela. Prvi talas beše kada su seljaci uterani u inustrijske torove, uvedeni u sistem i odvojene od svoje osnovne delatnosti - uzgoja stoke i bilja. Kada se tako građen sistem urušio trebalo se odlučiti kuda dalje-nastaviti na rezervi na društvenim jaslama ili okrenuti se u se i u svoje kljuse.

Ova porodica rešava da se vrati na fabrička podešavanja-gajeenju malina koje se tu ne gale, nemajući ne prerdstavu kako. Pomoć traže u uticajnim ljudima iz svoje sredine. 

Da li će pobediti povratak prirodi,  da li če naši junaci iznaći snage i samosvesnosti da se organizuju i konačno poveruju i sebe i svoje mogućnosti, i da li će im nepredvidljive okolnosti biti naklonjene?

Ili se otvaraju nove perspektive?

Ima u ovoj predstave i pozivanja na delo Dušana Kovačevića,  kao i na savremene reference te u završnici predstave mladu glumicu Bojanu Stojković zaposeda optimizam srpske premijerke. Osvrt na animalni, hajdučko-podanički mentaliteta stanovnika Balkana. Scenografija svedena, kostimi arhaični.