Omaž velikanima Radojke Samardžije

 

Otvaranje izložbe: ponedeljak 2.11.u 19h

Galerija Singidunum.Kneza MIhaila 40

 Trajanje  izložbe: 2-14.11.2020.

Radojka Samardžija, od onih je savremenih slikara koji ne miruju ni čas. Gotvoo do pune iscrpljenosti  svog bića istražuje, pretače, poredi i traga za univerzalnim jezikom slike. Ne inspiriše je samo lepota i zanos, već traži suštinu znaka koji prenosi poruku kroz prostor i kroz vreme. Radojka Samardžija ume da zatitra žicu i prenese posmatraču dah istinske dobrote preko svog dela. Likovni izraz slikarka razvija decenijama. 

Njena umetnička traganja uvek su uplitala dva pravca, jedan je bio vlastita inspiracija i potreba da se likovno izrazi, a drugi da inspirisana stvaralaštvom velikih umetnika izatka neko novo sećanje na njih i njihova dela. Prvi koji je dotakao tanannost njene slikarske duše bio je  Dijak Gligorije, umetnik koji je 

ilustrovao Miroslavljevo jevanjđenje. On je podstakao da daje nov život likovnim zapisima iz vizantijskih rukopisa. Istovremeno, bavila se citatima poznatih dela velikana modernog slikarstva, Pikasa, Klea, Miroa...Izvor su bila njihova najpoznatija dela, istraživala je segmente slike i stvarala svoje verzije.

U početku joj je Vizantija bila polazište, a moderna umetnost izlaz i likovni iskaz. Pravi likovni eksperiment visokog dometa bio je kada je inspirisana Gračaničkom Simonidom napravila sedam identičnih slika, različitog grafičkog i dekorativnog rešenja. Izložba “Sedam Simonida” bila je likovni dogadjaj 2003 godine.

U njenim apstraktnim ciklusima koristi simbole hrišćanstva, stvarajući novu, od kanona odmaknutu ikonu ovog vremana. Sa svega nekoliko simbola ona tvori jezgrovita platna. U njima ima i priče i simbola, i kazivanja, i ćutanja i mudrovanja.

Izgrađujući temeljit vlastiti likovni jezik, umetnica stalno istražuje, ponire i dalje u istoriju likovnosti našeg podneblja. Vinčanska, i kultura Lepenskog vira, i vreme pra istorijsko, podstakli su je na iscrpna proučavanja, a potom na likovne zapise i slike snažne inspiracije. Najnaprednije praistorijske kulture na svetu iz mlađeg i srednjeg neolitskog doba, dobijaju nov život na njenim platnima, u njenoj stvaralačkoj imaginaciji.

Koloristički iščišćene do tančina slike tog ciklusa Radojke Samardžije nisu samo omaž davnom pretku, već i jedinstven umetnički iskorak u našem vremenu. 

Spajajući drevno i savremeno ona pravi luk između onog što je bilo i onoga što je sada i ovde, svedočeći da je jezik umetnosti jedistven i da povezuje vreme, prostor i osećaj za uzvišeno. 

Uvek u traganju, u isijavanju novog, u prečišćavanju svog estetskaog dometa, Radojka  danas ponire u suštinu i lepotu dela bugarskog umetnika Petera Mičeva. Na svoj način, svojom dušom kazuje o njemu i njegovoj slici. Snažno, gromoglasno. Prepoznala je u njegovim delima tu svedenost, vizantijski koren, izdužene figure i sve ono što trepti i u njenoj duši.

Ono čime se može okarakterisati stvarlački put ove slikarke, najkraće rečeno je, vaskrsavanje davno zapletenih vrednosti likovne tradicije i lepote, koja nosi  neprolazne poruke kroz vreme.

Emina Ćirić, istoričar umetnosti

RADOJKA SAMARDŽIJA, ROĐENA 1960. GODINE U KUTINI, REPUBLIKA HRVATSKA. 

ŠKOLOVANJE JE ZAVRŠILA U BEOGRADU GDE I SADA ŽIVI . DO ODLASKA U PENZIJU RADILA KAO LIKOVNI PEDAGOG U PU „DEČJI DANI“ U KREATIVNOJ RADIONICI U JEVREMOVOJ 18.

TEHNIKU KOJU JE RAZVILA NAZVALA JE „OSLIKANI BATIK“. ČETKICOM ,BOJAMA ZA TEKSTIL ,VOSKOM I PARAFINOM NA PLATNU, OSLIKAVA RAZNE MOTIVE.

TEHNIKA JE ZAHTEVNA I SASTOJI SE IZ SEDAM FAZA. DEO PROCESA RADA MOŽE SE VIDETI U UMETNIČKOM DOKUMENTARNOM FILMU PROFESORA REŽIJE,GOSPODINA VLADE PEROVIĆA POD NAZIVOM „RADJANJE MOJE BOGORODICE“.

VELIKU PODRŠKU ZA SVOJ RAD DA JE OD GOSPODINA ĐORĐA KADIJEVIĆA I GOSPODINA SLOBODANA MILEUSNIĆA( ZBOG TEMATIKE I TEHNIKE KOJOM SE BAVI).TAKODJE IMA PODRŠKU DUŠANA MILOVANOVIĆA,ZDRAVKA VUČINIĆA, PROFESORA VELIMIRA KARAVELIĆA.

TEME KOJE UGLAVNOM RAD:I

U OVOJ TEHNICI IDU U TRI PRAVCA. PRVI ,REKLI BI, „INTUITIVNI“, JE PONIRANJE,KOPIRANJE I SIMULIRANJE STARIH LIKOVNIH ZAPISA IZ VIZANTIJSKIH RUKOPISA (ZASTAVICE, INICIJALI, ORNAMENTIKA I PLASTIKA SREDNJEVEKOVNIH MANASTIRA). 

DRUGI PUT JE KROZ POZNATA DELA VELIKANA MODERNOG SLIKARSTVA. OD NJIHOVIH NAJPOZNATIJIH DELA, ISTRAŽUJUĆI POJEDINE SEGMENTE SLIKE, STVARA SVOJE VERZIJE OŽIVLJENIH DETALJA. 

TREĆI PRAVAC JE SPOJ OVA DVA ISTRAŽIVAČKA PUTA GDE IH .SAŽIMA U NOVE SLIKE . KORISTECI HRIŠĆANSKU SIMBOLIKU, VIZANTIJSKU ESTETIKU KROZ MODERNO POIMANJE UMETNOSTI.

IMALA JE VIŠE SAMOSTALNIH I GRUPNIH, ŽIRIRANIH IZLOŽBI U ZEMLJI I INOSTRANSTVU. SLIKE JOJ SE NALAZE NA SVIM KONTINENTIMA . 

UČESNIK MNOGIH LIKOVNIH KOLONIJA I RADIONICA OSLIKANOG BATIKA,MOZAIKA...

ČLAN JE ULUPUDSA