Aveti atara
Kako privid banalnog, svakodnevnog, ispuniti novim, slojevitijim značenjima – sebi, iznova, neumorno, postavlja pitanje Radivoj Šajtinac. Tako i u ovoj knjizi, gde se njegove šetnje-lutanja ivicama njiva, korovištem, zapuštenim stazama na ivici grada, zagađenim odbačenim ostacimaljudskih ne-potreba, šikarom, zaboravljenim gradskim zadnjim dvorištima, i slučajni susreti, preobražavaju u gradivo za ironičnu introspekciju, monolog o sebi, pre svega. Za njega ništa nije bez važnosti; značenja koja iščitava iz predela, sitnica, neizgovorenih i poluizgovorenih reči, bolova, prašine, buba, kreštanja vrana, telefonskog razgovora s unukom – obavija slojevima svog, do savršenstva izbrušenog, sažetog, jasnog jezika.
Tako i u ovoj knjizi, Šajtinac nastavlja svoj vredan poetski gradinarski posao: odseca nepotrebne zaperke i suve listove – sve što iscrpljuje stabljiku pripovedanja. Zato su grozdovi-poglavlja, koji su na njoj ostali, sazreli, puniji – oporo-slatkih sokova, i jesu, svako za sebe, izbrušena (haiku) pripovest.
Milan Ristović
Zvonka Gazivoda-Hostel Kalifornija
Roman
Petnaest godina posle knjige priča Delfini na helijumu (Geopoetika, 2004), Zvonka Gazivoda nam se vraća ispisujući svoj prvi roman. I kao da od tada vreme nije prošlo, opet nas je obradovala svojim zvonkim glasom koji je istovremeno i svež i iskusan, i srpski i svetski. Domaći po, do krasnih dubina, istraženom jeziku, kosmopolitski po osvojenoj širini.
Viđenje ovog i vizija budućeg sveta ili dva istovremena, a različita, podstaknuta bilo kojim stihovima pesme Hotel Kalifornija iz 1977. grupe Igls (recimo, „Ovo bi mogao biti raj ili bi mogao biti pakao“), osnovni je poriv autorkine potrage za stvarnošću koja se odvojila od same sebe. Jer hostel u odnosu na hotel ima izrazitiju privremenost i manju privatnost, ali zato veću intimnost, paradoksa li, u društvu Drugih. On je linija između sna i noćne more.
Hostel Kalifornija u knjizi je brod, sklonište, parfem, produkcijska kuća, avion, kompanija, sapunska opera i „franšiza za aktivno utočište.“ On je i mesto paljbe besa, različitih ritmova, pobuna koju predvodi ovovremeni Hodisej. Čitalac sa njim hoda futurističkom topografijom: Oktopodijom, Kreolijanijom, Izgubljenim gradom, Palatom reči u kojoj se stvara Veliki rečnik (budućih reči) pod budnim okom propisa i pravopisa Komunalnih janičara.
Deo realnog sveta je i Kamen mudrosti koji ima osobine živog bića, ili krava koja razmišlja o svojim gospodarima dok je vode na klanje, kao i mikro studije o hrani, telu i sportu, zdravlju.
Svi Gazivodini svetovi ispisani su jezičkim poigravanjem, u eksperimentu sa merom i užitkom traganja. Otud u njima tradicionalno i moderno, zajedno.
Hostel Kalifornija je i prozna verzija pesme Hotel Kalifornija iz „kojeg se možeš odjaviti kad god ti odgovara, ali ne možeš nikada otići.“ I putovanje od nevinosti do iskustva. Skoro pa kao i život. U pansionu.
Knjiga Hostel Kalifornija ukazuje na novu stazu kojom roman srpskog jezika može da krene. I da više nego uspešno stigne. U središte.
Vladislav Bajac
Muzika, ritam, opijenost... kako nas samo vozi Zvonka Gazivoda u svom prvom romanu – trkačkom manifestu na kojem bi joj i Murakami pozavideo. Istovremeno i ultramoderno i retro, i budućnost i tradicija. A, kao što nam je već pokazala u svojim pričama, fascinantno je kako se ova autorka poigrava s rečima kao materijalom od kojeg gradi ovaj roman. Tako da on može da bude rečnik nekorišćenih postojećih reči, ali i onih koje se stvaraju po prvi put na ovim stranicama. I, baš kao njena junakinja Felisiti, nema toga što Z. G. ne može da napravi – tri čvora na trepavici da zaveže. Ali ne bez snažnih emocija dok pravi svoju „papirnatu porodicu“ u nedostatku prave i dok nas upoznaje sa značenjem „Hostela Kalifornija“ – utočište, ali nekad i samo pogled koji oprašta, draga sitnica koja se pokloni i čuva da dâ smisao besmislu i, neizostavno, empatija. Možda ključna reč ove knjige koja se izgovara kroz vapaj današnjice.
Jasna Novakov Sibinović
Нема коментара:
Постави коментар