IX GoetheFEST- EMPFEHLUNGEN

I ovo izdanje (prvo onlajn) Getefesta obilovalo je dobrim filmovima. Svakako, radi se o vanredno dobrim filmovima, neke sam izdvojio i posložio  ih redom od onih koji su nam se najviše dopali.

USMENI DOGOVOR- sjajni film Ilkera Čataka, nije bez osnova osvojio je Bronzanog medveda za najbolji film i neke druge nagrade. Nije to samo još jedan film sa temom migracija. Na plaži turskog turističkog rizorta u Marmarisu, Nemica, pilotkinja, suočena sa dijagnozom teške bolesti, susreće žigola kurdskog porekla,  koji sanja o odlasku u nemački raj.  Sa scenaristom Nilsom Monom, Čatak odlučuje da se poigra stereotipima i dozvoli proboj junakinjine hladne i na prvi pogled cinične fasade uz pasaže komičnih dijaloga. A opet, nestrpljivi pridošlica gleda otvorenih očiju na blagostanje zapada i smatra da to njemu pripada po prirodnim i patrijahalnim pravima i da  sve to nije plod mukotrpnog rada. Otvaranje ljušture stegnute žene sa severa i suštinsko nerazumevanje drugog sveta arogantnog autsajdera sa juga.  Ane Rate-Pole glumi senzacionalno svedeno. Realistički prikaz sudara svetova koji se ne razumeja jer počivaju na posve različitim postulatima i mentalitetima.  Interesantno je i to koji od tih sveto ćete prepoznati kao svoj.  Ili će vam osećanja lutati od lika do lika.

ČASOVI PERSIJSKOG Vadima Perelmana, kosmopolitsko ostvarenje kanadsko-američkog reditelja ukrajinskog porekla u rusko-nemačko-beloruskoj koprodukciji, premijerno je prikazano na Berlinalu. Literarni osnov filma leži u kratkoj priči Pronalaženje novog jezika Volfganga Kolhazea. Inspirisan stvarnim događajima, film preispituje teme sećanja, povezanosti jezika i identiteta, moći  i rezilijentnosti. Jedan od intrigantnih elemenata ovog uzbudljivog filma je svakako izmišljena verzija farsi jezik u zamenu za preživljavanje Larsa Ajdingera kojeg maestralno tumači argentinski glumac Nahuel Perez Biscayart gradeći napetost kojom ovom film ne oskudeva. Ako želiš da budeš uverljiv u neistini, moraš da obmanjuješ i u bunilu i spreman da se kockaš sa mogućnošću da budeš razotkriven.  Slike pune slimbolike, ali u drugačijem okruženju i kontekstu. Najednom pitanje: Šta ako se pojavi orginal? No, sreća je poput vode, pronalazi svoj put ili...

BERLIN ALEKSANDERPLAC- ovogodišnji Festival otvorilo je ostvarenje nemačkog reditelja avganistanskog porekla Burhana Kurbanija. Nominovan u čak jedanest  kategorija, pored Srebrnog medveda za najbolji igrani film, osvaja nagrade u kategorijama: najbolja muška sporedna uloga (Albreht Šu), kamera (Joši Hajmrat), filmska muzika (Daša Dauenhauer) i scenografija (Zilke Bur). Pred nama je novi, modifikovani narativ jednog od najznačajnijih romana nemačke moderne iz 1929. Berlin Aleksanderplac Alfreda Deblina. Nakon filma Priča o Francu Biberkopfu Fila Jucija iz 1931, zatim veoma uticajne TV serije Velikog Fasbindera 1980, Kurbani nam svojim novimfilmom  otvara mnoga krucijalna pitanja na temu migracija, rasizma i modernog ropstva. U njegovom novom ostvarenju Fransis Franc Biberkopf je afrički izbeglica iz Gvineje Bisao, koji egzistenciju posle neuspešnog pokušaja da legalmo radi pronalazi u berlinskom parku Hazenhajde, poznatom po rasparčavanju droge i u noćima provedenim po berlinskim klubovima natopljenim demonskim simbolima dotrajalog  kapitalizma. Jedan od takvih klubova nosi naziv Novi svet. Koristeći montažu kao sredstvo pripovedanja i potpuno novi vizuelni jezik, Deblinu maestralno uspeva poetizacija velegrada, dok kod Kurbanijevog modernog metropolisa, meta-naracija iz off-a Jele Haze sa paletom citata iz romana, tvoreći ženski ugao posmatranja Franca Biberkopfa. Dobijeni produkt je izazovan do provokativanosti, na trenutke prelazeći u epsku dramu sa mnoštvom podteksta.

VAN KUĆE  (AUERHAUS)  je film za setnu omladinu 80-tih. Ovo delo Nele Leane Folmar,  vodi nas u to istorijsko vreme na  jug SR Nemačke, sa kemp estetikom tako poznatom ovdašnjim gledaocima (u filmu sam prepoznao naš toaletni ormančić pristigao iz te zemlje gastarbajtera). Centralna muzička potka filma je pesma Madnessa Our house. Atmosferičan film prati dogodovštine grupe omladinaca koja se osamostaljuje i formiraju svojevrsnu komunu unoseći u nju svoje karaktere i probleme. Zasnovan na dirljivom, istoimenom out-of-age romanu Bova Bjerga, pun je tipično nemačkog miš-maša komičnog i mielanholčnog. Rediteljka traga za odgovorom na pitanje kako na pitak način ispripovedatii priču o depresiji i osećaju bezizlaznosti, tako tipičnim za period puberteta. Ostaje žal što glavni lik nije prepoznao pravu ljubav, već se zanosio sa falsifikatom. Ali događalo se to.

U travi raste mali cvet...

Zajednička nit za sve nabrojane filmove je nit novog početka, prelomnog trenutka epohe, života pojedinca, androida, osvajanje novih prostora i sloboda, koa i uvažavanje različitosti.

U trenutku kada se Evropa sukcesivno zaključava u svim mogućim tumačenjima te reči.

Lockdown. Ausgangssperre.