NOBELOVA NAGRADA U DOBA KORONE

Poslednje godine bile su godine iskušenja i za Švedsku akademiju budući da je dodela ove nagrade praćena kontroverzama i kriticizmima različitih oblika (rezultirajući „međunarodnim nepoverenjem u Akademiju“), a 2020. godinu svakako će obeležiti i specifične okolnosti u kojim će se ceremonija proglašenja dobitnika odvijati, kao rezultat novonastale situacije usled Covid pandemije.

 

Proglašenje dobitnika predviđeno je za 8. oktobar, sa početkom u 13h.

 

Sledeći svoj prvobitno utvrđeni koncept, izdavačka kuća AGORA objavila je niz naslova visokokvalitetne svetske literature, pa su se tako, među Agorinim autorima, našle i dve dobitnice Nobelove nagrade za književnost – Alis Manro i Doris Lesing – i pre nego što su zvanično postale nosioci ovog prestižnog priznanja.

 

Među dobropoznatim naslovima, kao Agorina izdanja pojavili su se naslovi: Bekstvo, Životi devojaka i žena, Previše sreće, Goli život, Ples srećnih senki, Pogled sa Edinburške stene, Ljubav dobre žene (Alis Manro); Zlatna beležnica, Londonske skice, Peto dete, Memoari preživele, Trava peva, Ben u svetu, A posebno, mačke (Doris Lesing).

 

Ove godine Agora je   čitaoce obradovala još jednim izvanrednim delom egipatskog nobelovca Nagiba Mahfuza, koji je i jedini arapski pisac ovenčan Nobelovom nagradom. Roman Deca naše ulice jeste njegovo kapitalno delo koje mu je, zajedno sa Kairskom trilogijom, donelo ugled najvećeg arapskog romansijera. Mahfuz je prevođen na čak 50-ak svetskih jezika. Poznato je da je, upravo zbog romana Deca naše ulice, ušao u sukob sa radikalnim islamistima, usled čega je na njega izvršen atentat od čijih se posledica nikada nije oporavio. 

 

Do 70 % POPUSTA ZA KNJIGE DOSADAŠNJIH AGORINIH NOBELOVACA – Doris Lesing, Alis Manro, Ejvida Junsona i Nagiba Mahfuza. Kao i za knjige Agorinih autora koji su bili u najužem izboru – Džojs Kerol Outs , Sezara Ajre, Edne O Brajen i Eni Pru.

 

Izabrana dela Alis Manro

 

Nobelovka Alis Manro (1931) spada u vodeće kanadske pripovedače, a po ocenama kritike i jedna je od najznačajnijih savremenih književnica. Objavila je trinaest zbirki pripovedaka, kao i roman Životi devojaka i žena (Lives of Girls and Women), iz 1971.godine, kod nas preveden 2011. Pored ovog romana, na srpski su.

 

Zbirke pripovedaka su joj tri puta dobijale nagradu Gavernor – najprestižnije književno priznanje u Kanadi Ples srećnih senki (The Dance of the Happy Shades) 1968; Šta misliš, ko si ti? (Who Do You Think You Are?) 1978; Napredovanje ljubavi (The Progress of Love) 1986), a dva puta su ovenčane nagradom Giler (Ljubav dobre žene (The Love of a Good Woman) 1998 i Bekstvo (Runanjay). Godine 2009, za životno delo je odlikovana Međunarodnom Bukerovom nagradom.

 

U obrazloženju Nobelovog komiteta Švedske akademije, kaže se, pored ostalog, da je Alis Manro Nobelovu nagradu dobila “zbog njenih izvanrednih pripovedačkih sposobnosti, ostavrenih u kratkim pričama, žanru koji je Akademija do sada retko nagrađivala. Alis Manro je književnica sa potvrđenim darom za fino pripovedanje, koje se odlikuje jasnošću i psihološkim realizmom.

 

 O SVETLIM I MRAČNIM STRANAMA ŽENSKOG BIĆA

Jedini roman književnice koja se proslavila zbirkama pripovedaka. Iskrena knjiga koja pripoveda o odrastanju u ruralnom Ontariju četrdesetih godina XX veka. U susretu sa fenomenima rađanja, smrti i seksa, glavna junakinja Del Džordan spoznaje i mračne i svetlije strane svoga ženskog bivstvovanja.

Ona je pronicljiv i duhoviti posmatrač života u malom gradu.

 

NAJNOVIJA KNJIGA ALIS MANRO

Deset novih pripovedaka vrhunskog stila i umeća od dobitnice Men Buker nagrade za 2009. godinu.

Više nego ijedan pisac posle Čehova, Alis Manro ima cilj i ostvaruje ga, ona ostvaruje gestalt kompletnost u prikazivanju života.Oduvek je imala genijalni dar za razvijanje trenutaka epifanije i rasplitanje njihovog sadržaja.

Trenuci za kojima traga u pripovedanju nisu više oni u kojima protagonistkinja dolazi do nekog

uvida; sada su to momenti u kojima se ostvaruje sudbinski, neopozivi, dramatični čin. Za čitaoca, to znači da ne može da razmišlja o značenju pripovetke sve dok ne isprati svaki preokret zapleta i da će sijalica da mu se upali tek na poslednjoj stranici.

 

PRIZIVANJE DUHOVA I EMOCIJE KOJE NAŠE ŽIVOTE ČINE STVARNIM

 

Sasvim neobična knjiga Nobelovke Alis Manro.

 

Ove pripovetke su pisane na tragu života njenih predaka u Škotskoj, o čemu sama autorka svedoči:

“Sav ovaj materijal sam slagala godinama, a on je, neprimetno, tu i tamo, počeo da se poprima oblik pripovedaka.

Neki njihovi junaci su mi se obraćali vlastitim rečima, dok je druge stvorila situacija u kojoj su se nalazili. Pomešale su se njihove i moje reči u neobičnom postupku obnavljanja njihovih života, u datim u okolnostima, onoliko verno koliko je moguće, kada su u pitanju naše predstave o prošlosti.

Nadahnuće za njih sam crpela iz ličnog materijala, ali sam s tim materijalom mogla da činim šta god sam htela. Jer je glavno bilo da iz toga napišem pripovetku.

Ali one druge priče nisu nastale samo s tim ciljem.

One su bliže memoarima – u njima istražujem lični život, ali se ne pridržavam strogo i doslovno činjenica.

Smestila sam sebe u centar i pisala o svom biću, što sam prodornije mogla. Ali figure koje okružuju moje biće vodile su vlastiti život i činile stvari kojih nije bilo u stvarnosti.“

Ali njena sposobnost da se otisne u misli i osećanja ljdui, davno preminulih, čiju smrt jedva da je neko i zabeležio, na ivici je neobjašnjivosti… Sasvim je nebitno da li se radi o doslovnoj istini. Smisao pripovedanja, kakvo praktikuje Alis Manro, jeste da se doslovne činjenice izbave iz kolotečine banalnosti, iz zaborava, i da se sačuva – ili da se stvori – izvestan osećaj neprekidnosti u grozničavim kovitlacima iskustva.

 

Izabrana dela Doris Lesing

 

Doris Lesing (1919), dobitnica Nobelove nagrade za književnost za 2007.godinu, smatra se jednim od najznačajnih  britanskih pisaca druge polovine XX veka. U svojim knjigama, ona je obuhvatila neke od najbitnijih društvenih problema ovoga veka – od rasizma i feminizma, pa do uloge porodice i pojedinca u savremenom društvu.

 Iako je ubrajaju u vodeće postmoderne feministkinje, Doris Lesing je u nedavnim javnim nastupima osporila ovakva ‘ideološka’ čitanja njenih dela.

Počevši od prvog romana Trava peva (The Grass is Singing, 1950), u kome se bavi koji se bavi samozadovoljnim filistarskim društvom belih doseljenika u Južnoj Africi, privlači značjnu pažnju, a nakon romana Zlatna beležnica (The Golden Note-book, 1962), kritičari je identifikuju kao vodećeg feminističkog pisca.

 

Najnoviji roman Nobelovke Doris Lesing

 

Ovoj izvanrednoj knjizi, laureat Nobelove nagrade Doris Lesing istražuje živote svojih roditelja,

nepovratno izmenjene Velikim ratom.

 

Otac je želeo jednostavan život na engleskoj farmi, ali je jedva preživeo ranjavanje šrapnelom, posle čega mu je amputirana noga.

 

Velika ljubav njene majke, doktor iz bolnice u kojoj je kao sestra zbrinjavala ranjenike, utopio se u Lamanšu. London iz posebnog ugla

 Iz različitih perspektiva ispripovedane, ove priče jesu autentičan i literarno promišljen uvid uzbilju megalopolisa kakav je London. 

 Jedini arapski pisac, dobitnik Nobelove nagrade-Nagib Mahfuz

  Deca naše ulice je roman koji nudi razvijenu alegorijsku sliku mita o stvaranju sveta i širenju grada kao univerzalne metafore civilizacije. U minuciozno razrađenom pentaptihu Nagib Mahfuz, ovenčan 1988. Nobelovom nagradom za književnost, otkriva nam svoje poimanje istorije čovečanstva kao utopijske fantazije o izgubljenom raju.

 

Opisujući politiku kao centralnu osu ukupne ljudske prakse, autor nas dovodi do smele i, za mnoge, grešne misli da su sve religije jednake. Nauka je naslednica vere u neizvesnoj potrazi za savršenim modelom svetskog poretka.

 

Povest našeg šora, tog svetog jajeta iz kog se legu novi i novi krajevi grada, ciklična je: izabrani pojedinac ulazi u svet nasilja i razvrata i trijumfuje u borbi protiv nepravedne sile. Vreme prolazi, svet opeva spasiteljeve podvige, ali za boravlja lekciju i nanovo tone u nasilje i razvrat.

 

Deca naše ulice su epopeja s porukom da nepravdi mora doći kraj, kao što posle noći dolazi dan. Ovim filozofskim romanom Mahfuz postavlja pred nacionalne vođe sa sredine dvadesetog veka pitanje da li žele da stvaraju društvo pravde i slobode ili bede, iznude i mafijaških klanova.

 

Zbog ovog romana Nagib Mahfuz je bio žrtva atentata od čijih posledica je nekoliko godina kasnije i umro.

 

Ejvind Junson

Ejvind Junson (1900-1976) je veliki evropski romanopisac koji potiče iz radničke porodice sa severa Švedske. Radio je mnogo različitih poslova, između ostalog u pilani, ciglani i kao seoski sluga, pre nego što je 1924. godine objavio prvo delo. Proveo je važan period tokom 20-tih godina prošlog veka u Berlinu i Parizu, i bio je među onima koji su predstavili ideje evropskog modernizma u Švedskoj. 

Uspeh kod kritike doživeo je 1929. sa delom Komentar o zvezdi padalici (Kommentar till ett stjärnfall). Četiri autobiografski obojene knjige koje čine Roman o Ulofu (Romanen om Olof, 1934-37) osvojile su širu čitalačku publiku. Ejvind Junson je postao član Švedske akademije 1957, a Nobelovu nagradu za književnost podelio je sa Hari Martinsonom 1974.

Roman Talasi zapljuskuju obale jeste najznačajnija knjiga švedskog nobelovca Ejvinda Junsona. Iza maske prepeva Homerovog epa o Odiseju, krije se povest i o prošlosti i o savremenom dobu. Pitanja moći, pravde i nasilja, odgovornosti pojedinca, u ovoj knjizi dobijaju bezvremeni prikaz.