Džamejka Kinkejd - jedna od glavnih favorita za Nobelovu nagradu

 

ČAROBNI UVIDI U MISTERIJU ZVANU ŽIVOT Dugogodišnja Agorina autorka – DŽAMEJKA KINKEJD bila jedan od glavnih favorita za ovogodišnju Nobelovu nagradu za književnost što je još jedna potvrda izuzetne vrednosti dela ove književnice. Dubinski uvidi u misteriju zvanu život, u njenim knjigama su vidjeni kroz brojne povesti koje rasvetljavaju različite vrste stalnih sukoba koji prožimaju članove porodice – majklu i ćerku, pre svega, a zatim i bračne partnere. Govore o mržnji i ljubavi izmedju najbižih. Pitanje koje stalno lebdi oko junaka, jeste ono koje se duboko tiče i samog čitaoca – šta je suština ljubavi? Plivajući u ništavilu koje mirno počiva s onu stranu ljudskih života, Džamejka Kinkejd nam pokazuje kako se gledaju stvari iza stvari. Izdavačka kuća AGORA do sada je objavila četiri njene prozne knjige: zbirku priča Na dnu reke i tri romana – Gle sad onda, Lusi i Autobiografija moje majke, a trenutno je u pripremi i knjiga Moj brat. AUTOBIOGRAFIJA MOJE MAJKE Zula Klodet Ričardson, čija je majka bila Karibljanka, a otac škotsko-afričkih korena, odrasta kao siroče bez majke u porodici očeve pralje. Osuđena na samoću i uskraćena za ljubav, ona je dete koje se naslađuje putenošću, jarkim bojama, upečatljivim mirisima, svilenkastim teksturama. Obljubiće je još kao učenicu, kasnije će se upustiti u strasnu vezu sa jednim lučkim radnikom, a udaće se za engleskog doktora, čija je prva žena navodno otrovana. Ali Zulina želja da sazna sve o životu svoje majke pretvara se u opsesiju. Sklapajući portret žene koju nikada nije videla, zamišlja kako se ona upoznala sa njenim ocem, zamišlja njen mogući život i osećanja, doživljavajući je kao pripadnicu rase u nestajanju… i traži istovremeno vlastito mesto na toj izmaštanoj slici, u ovom, verovatno najraskošnijem i najtajanstvenijem romanu Džamejke Kinkejd – omamljujućem, iznimnom, i veličanstvenom umetničkom delu o rasi, seksu i ljubavi. Suptilnom, poetskom meditativnošću, neprestano ispitujući granice između samoće i porodice, ljubavi i mržnje, crnaca i belaca, kolonijalizma i kolonizovanih, Kinkejd lucidnom jezičkom bujicom osvetljava Zulin tragično jalovi život. Rezultat tog napora jeste jedna očaravajuća pripovest, raskošne imaginativnosti i zvučnih biblijskih kadenci, koje se očituju kao suprotnost naratorkinoj emocionalnoj strogosti i egzistencijalnoj osami.

NA DNU REKE

KNJIGA O NEUHVATLJIVIM STANOVNICIMA FIZIČKOG SVETA

Suočen sa zbirkom priča Na dnu reke čitalac, gotovo neosetno, biva prinuđen da počne drugačije posmatrati kako znani mu fizički svet, tako i njegove neuhvatljive stanovnike opisane u ovoj poetskoj prozi. Glas Džamejke Kinkejd, najynačajnije karipske autorke,  katkad je naivno kapriciozan, a opet i biblijski uverljiv, dok pripoveda o onome što delom je upamćeno, a delom izmaštano.

Sirovo sećanje autorke na detinjstvo provedeno na Karibima – na porodicu, običaje, tropske pejsaže – pročišćeno je i transponovano kroz osoben stil i viziju. 

Kinkejd navodi svoje čitaoce da iznova promisle o snažnoj povezanosti majke i deteta, lepoti i razornosti prirode, strujanju energije između muškog i ženskog, važnosti običnih predmeta – kuće, šolje, olovke. Preobražavajući naš ljudski oblik i naše okruženje, ovi nam prozni medaljoni, na potpuno neočekivan način, saopštavaju nešto što ranije nismo znali, niti slutili.

Čim je objavljena 1983. godine, prva knjiga Džamejke Kinkejd Na dnu reke našla se u najužem izboru za PEN/ Foknerovu nagradu, a osvojila je Morton Darwen Zabel Award, koju dodeljuje Američka akademija za umetnost i književnost.

„Od šačice svetski poznatih karipskih autora, jedino Kinkejd tako precizno zna da dočara dvostranu osobenost manjih ostrva: prozirni nanos britanske kolonijalne kulture preko ljudi i mesta koja su Engleskoj potpuno strana. Ona nežno struže to krhko tkivo religije, rečnika i navika, kako bi se ispod uvezenih, nametnutih običaja ukazao izvorni, vibrantni život ostrvljana.“

               SIROTA GOŠĆA S KRAJA SVETA

I prevodilac romana Džamejke Kinkejd, Alen Bešić, i izdavač – zrenjaninska Agora – koncentrisani su na prozu koja ne pripada komercijalnoj književnoj konfekciji, bestselerima za jednu upotrebu, koji lako privlače i još lakše gube pažnju čitalaca.

Pre romana Lusi, Bešić je, za istu izdavačku kuću, preveo remekdelo Džin Ris Široko Sargaško more i književni prvenac Džamejke Kinkejd, složenu, žanrovski fluentnu prozu Na dnu reke. Istovremeno, kao pisac propratnih tekstova, on je bio i prvi tumač ovih dela.

To pre svega važi za roman Široko Sargaško more i prozu Na dnu reke, pošto je Lusi propraćena nešto sažetijom biobibliografskom Beleškom o autorki. Ova Beleška tematsko polazište romana Lusi, uz ostalo, nalazi i u biografskim datama autorke, koja je, sa sedamnaest godina, pod svojim pravim imenom Elejn Poter Ričardson, otišla iz rodnog Sent Džonsa na Antigvi da bi se zaposlila kao dadilja u Njujorku.

Stvarna, simbolikom bremenita promena imena, iz konvencionalnog, bezbojnog i neutralnog imena engleske gospođice u egzotično i značenjski naglašeno – Džamejka Kinkejd, ima svoj višestruki odjek u romanu Lusi. Glavna junakinja i pripovedačica, kao deo oblikovanja vlastitog identiteta i gotovo prisilne težnje za što dubljom samospoznajom, u jednom času želi da promeni svoje ime Lusi Džozefin Poter (jasna je veza sa pravim imenom autorke).

Motivacija je višestruka: s jedne strane, reč je o poricanju majčine/ roditeljske vlasti oličene u imenovanju, s druge, imena Džozefin i Poter sama sobom oličavaju pokoravanje, potonje – materijalno i nekadašnje – ropsko i kolonijalno: Nadenuli su mi ime Džozefin po majčinom ujaku gospodinu Džozefu, jer je bio imućan, zgrnuo je novac na šećeru na Kubi, i očekivalo se da će se setiti ukazane mu časti i ostaviti mi nešto u svojoj oporuci. […] Prezime Poter verovatno potiče od Engleza koji je posedovao moje pretke u vreme dok su bili robovi…

IMPLOZIJA JEDNOG BRAKA

U Gle Sad Onda, izuzetnom i evokativnom novom romanu Džamejke Kinkejd, prikazana je implozija jednog braka sa svim njegovim radostima i patnjama.

Ovo pronicljivo ispitivanje raznolikih načina na koje proticanje vremena deluje na ljudsku svest ispripovedano je skladno i opčinjujuće, Kinkejd ulazi u kožu svakog od svojih likova – majke, oca, i njihovo dvoje dece, koji žive u jednom seocetu u Novoj Engleskoj – dok se, u mislima, kreću između sadašnjosti, prošlosti i budućnosti: jer, kako ističe autorka, „sadašnjost će biti sad onda i prošlost je sad onda i budućnost će biti neko sad onda”.

Njeni likovi, ograničeni svetom, očajavaju u svojoj porodičnoj situaciji. Ali njihove misli blude, nastojeći da iznađu linearan smisao u nečemu što je suštinski nelinearno. Gle Sad Onda je pokušaj Džamejke Kinkejd da razjasni nejasno, i da učini nejasnim ono što nam se čini posve jasnim i očiglednim – to jest, početak, sredinu, i kraj.

Još od svoje prve zbirke priča, Na dnu reke, koja je nominovana za PEN/Foknerovu nagradu za književnost, Kinkejd ispoljava jedinstven talenat da prozre kroz i iza površine stvari. U Gle Sad Onda, ona uranja čitaoca u jedan svet koji je i poznat i iznenađujući u isti mah – stvarajući svoje najosećajnije i tematski najizazovnije delo do sada.

„Sa imaginativnom snagom Virdžinije Vulf, Kinkejd ispisuje palimpsest prošlog, sadašnjeg i budućeg vremena… Gospođa Svit na ovim stranicama stvara pravu verbalnu simfoniju… Roman za sladokusce…”