ОТВАРАЊЕ ЈУЛСКИХ ИЗЛОЖБИ У КУЛТУРНОМ ЦЕНТРУ БЕОГРАДА

Четвртак 9. јул 2020. од 20:00 до 22:00

Ликовна галерија, Кнез Михаилова 6
Јованка Младеновић, СТАНИШТЕ
слике и зидна инсталација
9 – 30.7.2020.

Београдска уметница Јованка Младеновић своје вишегодишње искуство систематског изучавања тековина биополитике и еколошке контроле на интернационалним семинарима и еко радионицама имплицирала је у своје уметничке пројекте LandEscape/ Последњи дах (2019) и Станиште (2020) у којима се бави проблемима ерозије природе као станишта, утицају климатских промена на крајолик, еколошким катаклизмама и рушилачким акцијама у природи.
На актуелној поставци слика, зидних цртежа и слика-инсталација, сви радови интегрисани су у амбијент који асоцира на метафорично стање реалног пејзажа у посткапиталистичком друштву. Сви радови су рађени у техници уља и акрилика на платну иако је за њену уметничку праксу  карактеристично вишемедијско изражавање и поигравање са дигитално-аналогном формом.  Процесуалност рада започиње на екрану истраживањем и ликовно-наративном артикулацијом дистопијских места у визури компјутерске слике која се, потом, у 3Д пројекцији транспонује у традиционални медиј и различите форме излагања.
У визуелним приказима "света у проблему" уметница је фокусирана на евоцирање варијанти еколошких катастрофа после којих остају уништена и пуста места не тако пријатна за живот...

Јованка Младеновић (Београд, 1979) дипломирала је на Факултету ликовних уметности, Универзитета у Београду 2003, магистрирала 2010. и докторирала 2016.  Као стипендиста Француске владе била је на специјалистичком студијском боравку на Ecole Nationale des Beaux-Arts у Паризу . Радила је као предавач и координатор еко-уметничких  радионица на више интернационалних семинара и уметничких пројеката, Oрилак/Берлин/ Београд  од 2004. до 2010. године као чланица организације ЕКО план..
Више о изложби и аутору прочитајте овде.



Галерија Podroom, Трг републике 5/-1
Неда Ковинић, ШТА БИСТЕ  ДАЛИ  ЗА ПОСЛЕДЊЕГ СВИЦА?
видео-инсталација и перформанс
9 – 30.7.2020.
Плесни перформанс почиње у 20 сати испред КЦБ-а у Кнез Михаиловој улици

Видео-инсталација обухвата филмове настале на основу плесних извођења ауторке у Београду, Берлину, Малмеу, Копенхагену и Авињону који тематизују сопствени производни оквир – ентузијазам и партиципацију – као превртљиве предзнаке нашег доба. Реч је о интерпретацији реално изведених перформанса у којима плесна кореографија кореспондира са структуралистичком филмском монтажом и језицима експерименталног филма.
Назив изложбе произилази из Пазолинијевог чланка Нестанак свитаца (1975) у којем аутор скреће пажњу на природне и друштвене промене у Италији средином шездесетих година које обележава потпуни нестанак свитаца услед светлосног и еколошког загађења. Као што Пазолини говорио о свету после свитаца, тако данас говоримо о свету после човека. Антропо(с)цена се клима и урушава, светла се гасе и заоштрава се питање које лебди у ваздуху – да ли ће људски живот у суштини преживети?

 
Плесни перформанс, посебно припреман као део изложбе, суочиће како учеснике тако и публику  са (не)могућношћу извођења и комуникације у времену пандемијске културе социјалног дистанцирања и изолације. Како плесати, како практиковати заједничко кроз игру, када је телесно дистанцирање ултимативни перформанс?

Неда Ковинић је визуелна уметница која се бави амбијенталним инсталацијама, видеом, цртежом и плесним перформансом. Кроз новије пројекте истражује експериментални плес и могућност умрежавања уметника различитих националности, плесног порекла и старосне доби, ради преиспитивања друштвених, политичких и уметничко-политичких питања.
Више о изложби прочитајте овде.


Изложба Миломира Ковачевића Добро дошли на Голи оток у Галерији Артгет из јунског издања, траје до 30 јула.

Галерија Артгет, Трг републике 5/I
Уметнички диркетор Галерије Артгет у 2020: Александар Костић
Миломир Ковачевић, ДОБРО ДОШЛИ НА ГОЛИ ОТОК
11. 6 – 30. 7. 2020.

Фотографије Миломира Ковачевића Добро дошли на Голи оток, имају нешто што није ни мало иро­нично као назив ове изложбе: позив да коначно физички, помоћу светлости и сенки откријемо нешто што је у нашим главама само појам о па­клу. Јер, Голи оток је то – синоним за хадске муке којима су били изложене хиљаде страдалника од 1948. па до касних педесетих и увек остао само као магловита претња, а мање као конкретан гео­графски појам са својим топонимима.

И сам сам боравио на том уклетом месту, као Миломир, другим послом од овог уметника, али сада, док посматрам његове визуелне импресије, помишљам како то место можда нисам видео до­бро. Оно је на мене деловало као целина, као уда­рац у главу, а фотографије Миломира Ковачевића разлажу тај скуп у низ визуелних сензација и иза­браних призора које ствари осветљавају сасвим другачије од онога како сам их ја доживео.

Из текста Горана Марковића.

Више о изложби прочитајте овде.
 


Галерије Културног центра Београда су отворене сваког дана од 12:00 до 20:00, сем недељом, државним и верским празницима.