Priviđenje '38 Ćela Veste

JEDAN OD NAJBOLJIH SAVREMENIH SKANDINAVSKIH ROMANA

Početkom 1938. advokat Klas Tune zapošljava u svojoj helsinškoj kancelariji novu službenicu, strogu i uzdržanu gospođu Matildu Vik. Uprkos staleškim razlikama, među njima se rađa intuitivna simpatija i odnos poverenja. Ipak, jedan kratak susret nateraće Matildu da se suoči sa svojom prošlošću i, u saigri sa Tuneovom neodlučnošću i utonulosti u refleksije o vlastitom životu i ljudskom udesu, ujedno osujetiti svaku mogućnost iskrenog prijateljstva i zbližavanja…

Iza kulisa lične priče, pred čitaocem se, pak, otkriva potisnuta istorijska zbilja, kao i višeslojno oslikavanje prelomnog trenutka, kada Finska, i čitava Evropa, stoje na ivici.

…Početkom 1918. u Finskoj besni građanski rat. Revolucija u kojoj se urušilo rusko carstvo donela je zemlji nezavisnost, ali ujedno je među stanovništvom pokrenula pitanje budućeg uređenja mlade države. „Crveni“ socijalisti sukobljavaju se sa „belima“ koji uživaju podršku konzervativnog finskog Senata. Posle samo nekoliko meseci, rat se, zahvaljujući nemačkoj intervenciji, okončava pobedom „belih“. Uprkos monarhističkim težnjama germanofilske struje unutar „belih“, Finska ostaje republika i do kraja naredne godine proglašava se opšta amnestija za poraženu stranu, ali pobednici u međuvremenu sprovode surovu odmazdu. 

Broj žrtava među „crvenima“ gotovo se upetostručuje po okončanju ratnih akcija kroz masovna pogubljenja i zatvaranja u „logore gladi“. Dvadeset godina kasnije o ratu se retko progovara, a dešavanja koja su mu usledila važe za apsolutni tabu. Sve uočljivija pretnja nadolazećeg sukoba svetskih razmera vodi, međutim, ka jednoj novoj radikalizaciji koja primorava mladu državu i pojedince u njoj da iznova prožive podele i odluke stare dvadeset godina. Ako je ekonomski i kulturni procvat dvadesetih godina i doneo nadu da se može prevazići prošlost, a suprotnosti izmiriti, u ponovnom suočavanju sa mračnom stranom čovečanstva vrlo brzo spadaju maske, a mirnodopski život tokom protekle dve decenije sve je više nalik na neuspelu veštačku tvorevinu, puko kolektivno priviđenje.

Ćel Veste (Kjell Westö) rođen je 1961. u Helsinkiju. Studirao je žurnalistiku i književnost. Iako je odrastao u porodici govornika manjinskog švedskog jezika, u detinjstvu je naučio i finski, te danas objavljuje na obama jezicima, premda poeziju i književnu prozu piše isključivo na švedskom. Uz književnost, Vesteova rana ljubav je i rok muzika, kojom se aktivno bavi još od srednjoškolskih dana.