NOVI NASLOVI IZ GEOPOETIKE

 

Geopoetika je objavili dva nova romana: 

 

Lorens Ferlingeti Mali dečak

i

David Diop Braća po duši

 

 

David Diop  Braća po duši

 

Roman

Prevela s francuskog Olja Petronić

Gonkurova nagrada gimnazijalaca Francuske i Gonkurova nagrada studenata Srbije!

Roman koji je verovatno unikatan u svetu po svojoj temi; govori o Afrikancima koji su se borili u Prvom svetskom ratu na evropskom frontu. Vrlo konciznim a prodornim stilom, David Diop prikazuje mladog Senegalca čiji se um upliće u ludilo nakon što iskusi strahote i besmisao rata i smrti. Koristeći ritam izvornog jezika naroda Volof, Diop razvija jedan hipnotišući stil koji čitaocu omogućuje suptilan i moćan uvid u nemir i metež rata, dok istovremeno istražuje tamnu stranu ljudske prirode i dubine njenog ludila. Ovaj bivši junak romana, okružen ljudima koje ne poznaje i jezikom koji ne razume, pripoveda o rasi, moralu, iluzijama kao i priču o mnogim drugim afričkim vojnicima zaglavljenim u rovovima Velikog rata dugo pošto je on završen. Iako ratna priča, ova knjiga istovremeno odiše toplinom, oduzima dah i razara kao tornado.

Roman Braća po duši ovenčan je velikim brojem nagrada: Gonkurova nagrada gimnazijalaca za 2018. godinu; Patrimoan nagrada za solidarnost u društvu i francuski jezik za 2018; Premio Strega Europea za 2019. godinu; Glob de kristal za najbolji roman 2019. (izvrsnost u različitim oblastima francuske umetnosti i kulture); nagrada Ahmadu Kuruma na Međunarodnom sajmu knjiga u Ženevi 2019; nagrada gimnazijskih čitalaca L’Escale du Livre, Bordo, 2019. Našao se i u užem izboru za nagrade Gonkur, Medisis, Renodo i Femina.

Dobitnik je i Gonkurove nagrade studenata Srbije za 2019. godinu.

David Diop je rođen 1966. godine u Parizu, a odrastao u Senegalu. Trenutno živi na jugozapadu Francuske gde radi kao šef Katedre za umetničko, jezičko i književno istraživanje Univerziteta Po. Oblasti njegovog istraživanja su francuska književnost 18. veka i evropsko predstavljanje Afrike u 17. i 18. veku.

Autor je dva romana: 1889, Univerzalna privlačnost (2012) i Braća po duši (2018). 

Lorens Ferlingeti Mali dečak

Roman

Preveo s engleskog Vladimir Kopicl

Roman napisan i objavljen u stotoj godini autorovog života!

Ferlingeti je posebna pojava u američkoj književnosti – pisac (više od pedeset knjiga poezije, drama, proze), slikar, izdavač, knjižar, korisnik džeza u poetske svrhe, politički aktivista i očito – večiti mladić. Ali i zapovednik bojnog broda u Drugom svetskom ratu, učesnik iskrcavanja u Normandiji, svedok bombardovanog Nagasakija… Pesnik čija je samo jedna pesnička knjiga prodata u više od milion primeraka, izdavač koji je hapšen zbog knjige Urlik Alena Ginzberga i njegov branilac 1957, osnivač knjižare i izdavačke kuće Siti lajts 1953 u San Francisku, koje su (p)ostale književni dom i zaštitni znak bit generacije. Politički aktivista koji je zagovarao demokratski socijalizam, a sebe smatra filozofskim anarhistom. Autor je Populističkog manifesta, sa stavom da je (njegova) poezija populistička a ne elitna. Napisao je više od pedeset knjiga. Dobitnik je velikog broja nagrada u SAD, Italiji, i nosilac francuskog Ordena reda umetnosti i književnosti u rangu komandanta. Bio je pesnik laureat San Franciska, u kojem jedna ulica nosi njegovo ime, a 24. mart – njegov rođendan, obeležava se kao zvanični praznik. Živi iznad knjižare Siti lajts bukstor.

U knjizi Mali dečak Ferlingeti opisuje svoj bogati i uzbudljiv život deteta, dečaka i odraslog čoveka kroz ceo 20. vek i dve decenije 21. veka. Tu su, pod malo izmenjenim imenima, pored Ginzberga, Džek Keruak, Nil Kesidi, Vilijam Barouz… Uprkos svemu prepoznatljivom, knjiga nije autobiografija, kao što ne pripada ni omiljenom američkom žanru knjiga sećanja, pa čak nije ni čisti roman (iako su i autor i izdavač insistirali na žanrovskoj odrednici – roman). Ako je roman, onda je to roman u pesmi ispisanoj prozom ili poema u prozi. On je i putovanje Amerikom, Francuskom i svetom modernosti, bez pravila i pravca. Retko je koja knjiga od strane književnih kritičara i kolega pisaca doživela toliko čestitki i zahvalnosti; vrlo neobičan način komplimentiranja jednom književnom tekstu. Kao da su svi potpisnici hteli da kažu da je Ferlingeti opevao i njihove živote; a ako je to uspeo jedan stogodišnjak, to znači da je postao glas velikog broja generacija.