Najbolji filmovi Venecijanskog festivala na 48. FEST-u

Sa Mostre u Beograd - najbolji filmovi Venecijanskog festivala na FEST-u

Najstariji filmski festival na svetu i jedan od “velike trojke” koju još čine Berlinale i Kan, legendarna Mostra, i ove godine ponudiće neke od svojih bisera FEST-ovoj publici, a mi vam predstavljamo neke od njih.

Dinamični i uzbudljivi špijunski film Tajni agent kineskog reditelja Lu Jea smešten je u 1941. godinu, u Šangaju pod japanskom okupacijom, u vreme kada ovaj grad postaje i meka kontrašpijunaže i velikih političkih igara. Gong Li tumači lik slavne glumice koja se vraća u Šangaj da bi odigrala ulogu u pozorišnom komadu „Subotnja fikcija”, a možda i da bi oslobodila svog bivšeg muža, učinila još jednu uslugu svom poočimu Nemcu, prikupila informacije za zapadne saveznike ili možda samo zato da bi pobegla od rata zajedno sa svojim ljubavnikom. Jeov film otvara široko polje za neočekivane obrte što ga čini zanimljivim i neizvesnim do samog kraja.

Počasni gost je film koji kultnog kanadskog reditelja Atoma Egojana vraća na siguran i najuspešniji teren. U oblasti na kojima on najbolje vlada. U okrilje višeslojnih, mudro ispisanih filmskih priča o porodičnim tajnama i uspomenama i porodičnim odnosima opterećenim tragičnim događajima. Egojan, dvaput nominovan za Oskara i šest puta u konkurenciji za Zlatnu palmu (Gran pri žirija za The Sweet Hereafter), ovog puta priča priču o odnosu oca (David Thewlis), sanitarnog inspektora, i njegove ćerke, muzičke profesorke koja je optužena za polno uznemiravanje svog učenika. Sasvim prigodno, počasni gosti ovogodišnjeg FEST-a biće upravo Egojan i Dejvid Tjulis, čuveni britanski glumac.

Legendarni švedski autor Roj Anderson, dobitnik Zlatnog lava (2014) za film Golub sedi na grani razmišljajući o postojanju, u trku za nagrade 76. Mostre uključio se 76-minutnim filmom O beskrajnosti. S još jednim egzistencijalističkim, veoma ličnim, humornim i melanholičnim filmom o nemogućnosti čoveka da se poveže s drugim ljudima, o gubljenju vere i nade, Anderson opet preispituje čovečanstvo. Ovoga puta s nebeskih visina u kojima nad distopijskim, imaginarnim gradom lebdi par kao preslikan sa Šagalove slike. Ono što oni vide, vide i gledaoci. Čoveka s puno sumnje u smisao sopstvenog postojanja. Još jedan vrlo dobar Andersonov film koji će obradovati sve poklonike filmskog stvaralaštva ovog velikog i autentičnog filmskog majstora.

Vizuelno remek-delo prenatrpano detaljima iz istoimene knjige Jiržija Kosinskog- Ovako se u najkraćem može definisati tročasovni crno-beli film Obojena ptica češkog autora Vaclava Mohula. U njemu uz dečaka, naturščika Petra Kotlara, igraju i Džulijan Sends, koji će posetiti FEST, Harvi Kajtel, Stelan Skarsgard, i Udo Kir. Mohulov impresivni film je ekranizacija prvog (autobiografskog) romana Jiržija Kosinskog, koji govori o užasavajućem iskustvu jevrejskog dečaka i njegovoj borbi za preživljavanje pre i tokom horora Drugog svetskog rata. Mohul je samu priču podelio u desetak segmenata punih užasa i proživljenog nasilja, oslikavajući svaki korak gorkih iskustava dečaka Joške okruženog svetom odraslih u kojem su mu neki pomagali, a mnogi na najgore načine iskorištavali i zlostavljali.

Jedan od vodećih čileanskih reditelja, Pablo Laren, autor filmova Neruda (2016) i Džeki (2016) kreirao je jedinstveno i teško opisivo filmsko iskustvo u svom novom filmu Ema. Kritičari ga opisuju kao anarhičnu, oslobođenu, i zarazno živopisnu studiju karaktera koja deluje kao mešavina filmova Čudesna sudbina Amelije Pulen, Oldboy, i opusa Gaspara Noe. U centru pažnje je titularna Ema, regeton plesačica sa neobičnim hobijem da bacačem plamena pali sve čega se dohvati. Udata za koreografa (Gael Garsija Bernal) koji je neplodan, Ema usvaja dečaka, ali ga ubrzo vraća jer nije podobna majka, a film istražuje posledice ovog događaja i kako je zauvek promenio Emu. Zanimljivo je da je muziku za ovaj film kreirao čileansko-američki muzičar Nikolas Žar.

Umrećeš u dvadesetoj je hrabar debitantski film sudanskog reditelja Amdžada Abu Alala, i tek osmi igrani film u istoriji sudanske kinematografije! Zasnovan na interesantnoj premisi, film govori o dečaku kome je prorok predvideo da će umreti sa dvadeset godina. Suočen sa sažaljivim pogledima okoline i porodicom koja je već počela da ga oplakuje, mladi Muzamil mora da pronađe svoje mesto uz pomoć kamermana koji se vraća u njegovo selo iz velikog grada i otvara mu prozor u svet. 

U kategoriji najboljeg stranog filma, za Oskara se bori Telo Hristovo, obećavajućeg mladog poljskog reditelja Jana Komase. Ova drama inspirisana je istinitim događajem, i govori o mladiću sa kriminalnom prošlošću koji u zatvoru doživljava prosvetljenje, te po izlasku u svet oblači mantiju i počinje da se pretvara da je sveštenik koji preuzima parohiju jednog malog grada. Kroz ovu potresnu, uznemirujuću, ali na momente i duhovitu dramu, raspliće se duhovna parabola koja je specifično poljska, ali sa univerzalnim dražima.

*Deo ovog teksta preuzet je iz teksta « Crno-beli svet prošlosti «  Dubravke Lakić, objavljenog na sajtu Politika.rs