Фебруарски број Кинотеке у знаку 48. Феста

Нови број часописа Кинотека у великој мери је посвећен предстојећем Фесту - кроз текст о почасном госту Кости Гаврасу, интервју са Жилијет Бинош, чији се филм „Истина“ приказује у програму Гала, препоруке Димитрија Војнова шта гледати на 48. издању фестивала, као и текстове о Неди Арнерић и Бекиму Фехмијуу, којима је посвећен део програма Фест класик.

За Кинотеку говоре аутор архитектуре и дизајна нове сталне поставке Кинотеке „Наш музеј филма“ Иван Мангов, др Јелисавета Благојевић, која је приредила програм Мој избор, Петар Божовић о филму „Горски вијенац“. Ту су и колаж цитата славног редитеља Билија Вајлдера, његових сарадника и пријатеља, одломци из књиге Владе Петрића „Развој филмских врста“, сећање на недавно преминулу глумицу Ану Карину...

Циклус Великани светског филма посвећен је редитељу Кости Гаврасу, који ће бити гост 48. Феста и лично примити награду Београдски победник. У тексту „Друштвена ангажованост у жанру политичког трилера“ Катарина Николић анализира његова остварења „З“ (Оскар за најбољи страни филм 1969), „Нестао“, „Музичка кутија“ и друга, те оцењује: „Гаврас своје јунаке поставља у одређени друштвени оквир и у том вртлогу идеологија и различитих контроверзних тема појединци нису марионете одређеног става и не шаљу директну поруку, већ су ту да пруже отпор и у кругу сопственог деловања скрену пажњу на значај личног ангажовања у свирепом друштву“.

У програму Мој избор приказују се омиљени филмови др Јелисавете Благојевић, редовне професорке на Факултету за медије и комуникације, чије су области истраживања савремена политичка филозофија, родне и queer студије, а филм љубав још из доба младости и честих одлазака у Музеј кинотеке. У интервјуу за наш часопис др Благојевић истиче да воли структуру коју носи наратив производећи и преиспитујући значења, али не занемарује ни аспект покретних слика и музике. Како је изјавила, гледање филма за њу је телесно, емотивно и интелектуално искуство у којем се та три сегмента непрестано преплићу. 

Са дивом француског и светског филма Жилијет Бинош разговарала је Сандра Перовић поводом филма Хироказуа Корееде „Истина“, о односу мајке и ћерке, у којем јој је партнерка Катрин Денев, а који ће бити приказан на Фесту. „Дуго сам желела да радим с Кореедом, па ми се остварио сан. Желела сам да радим и с Катрин Денев. Гледала сам је кад сам била мала и радовала сам се што ћу доживети да ми она буде мама! После тога сам морала да нађем начин да се зближим с њом“, признала је Жилијет Бинош, а врло отворено говорила је и о ранијој сарадњи са Абасом Кјаростамијем, о својим страстима, односу с мајком, ставу према публици, значају Канског фествала, улози уметности у времену кризе, друштвеним мрежама.

Архитектуру и дизајн нове сталне поставке Југословенске кинотеке „Наш музеј филма“ креирао је Иван Мангов, који у интервјуу са Зорицом Димитријевић објашњава: „Након кратког осврта на предисторију филма у уводном делу, изложба се наставља кроз зону коју смо моја сарадница Весна Оровић и ја радно звали „меандар“. Од почетка се наметнула геометрија меандарског кретања, у служби постепеног откривања изложеног материјала. То је кључна зона изложбе и кроз њу је представљена историја нашег филма од почетака, у кафани „Код златног крста“ до 2000. године. Меандар је био у фокусу нашег ангажовања, изузетно захтеван за решавање, јер је на врло ограниченом простору било потребно укратко приказати филмску историју читавог 20. века. Одлучили смо се за минималистички приступ како бисмо првенство дали експонатима“. 

Текст „Марклена српских пролећа“ посвећен је недавно преминулој славној глумици Неди Арнерић. „Била је звезда, прва дечја звезда југословенске кинематографије, загледана у звезде. Њен живот, праћен изазовима, ипак је на крају заокружен савршенством које је као жена, глумица, пријатељ и дама досегла. Била је обележје једне епохе народног стваралаштва. Привидна тананост крила је њену храброст да се опроба, погреши и истраје у најбољем. За многе недостижна, за најближе савршена. Живела је по својим правилима, изван очекивања струке и светине, учила и примењивала, познавала и делила лепо, одмерено, али јасно и са ставом“, пише Маријана Терзин Стојчић.

Филм „Горски вијенац“, који је 2000. године режирао Петар Божовић, подигнут је са ТВ формата на ХД резолуцију и стављен на ДЦП. „Филм је обрађен тако да сада може да се приказује на великом екрану. Сам сам то финансирао. Нисам нашао неког ко би ме покрио, али сам сматрао да филм вреди и да треба да остане за будуће генерације. Израђена су два ДЦП-а и један поклањам Кинотеци“, изјавио је Божовић у разговору за наш часопис, додајући да је то још један његов прилог одуживању дуга према Његошу.

Програм 2. Фестивала јеврејског филма у Музеју кинотеке као омаж Билију Вајлдеру конципирао је Маријан Давид Вајда, а за часопис је приредио колаж цитата великог редитеља, његових сарадника, критичара, глумаца и пријатеља, оцењујући да су те изреке изванредне, забавне и одлично тумаче његово дело, његов хумор и његов живот. Једна од цитираних изјава Вајлдера гласи: 

„Сваки режисер има неке своје боје, баш као сликари. Неки сликају као Раул Дифи, други су мрачнији, као Хаим Сутин рецимо, али ја се никада нисам питао да ли сам горак, суров или песимиста или ма шта друго. Ја волим причу и то је све. Причам приче које ми се допадају.”

У сусрет 48. Фесту Димитрије Војнов препоручује и описује 11 филмова. Почасно прво место на његовој листи заузима ирански кримић са елементима друштвене критике „Само 6,5“ Саида Рустаија. Следе „Ивана Грозна“ Иване Младеновић, „Допунска настава“ Ивана Горана Витеза, документарац „Бела побуна“ Рубике Шах, филм Луиса Гилберта из програма Фест класик – „Авантуристи“ у којем је играо и Беким Фехмиу...

         

Предстојећи Фест одржава се у знаку тог великог глумца, а часопис преноси текст „Беким или о видљивим и мање видљивим стварима“, који је написао некадашњи управник Музеја кинотеке Динко Туцаковић уочи ретроспективе поводом смрти Бекима Фехмијуа 2010. године.  

У овом броју наставља се фељтон који доноси одломке из књиге професора Владимира Петрића „Развој филмских врста“.

        

Рубрика Са полица библиотеке представља књигу Весне Перић „Траума и постјугословенски филм: Наративне стратегије”, засновану на њеној докторској дисертацији у којој анализира филмове снимљене на простору бивше Југославије који тематизују ратове из деведесетих година и њихове последице. 

У оквиру пројекта Vip Кинотека дигитално је рестауриран филм Душана Макавејева „Љубавни случај или трагедија службенице ПТТ“. Рубрика Критика из прошлости преноси текст Богдана Калафатовића под насловом „Уметност треба цимнути“, објављен у Књижевним новинама након премијере овог филма 1967. године.

Рубрика Трагови на филму подсећа на недавно преминуле глумце Ану Карину (о чијем је опусу писао Петар Михајловић), Клодин Оже, Бака Хенрија (Бојан Ковачевић), Милана Босиљчића Белог, Денија Ајела (Ненад Беквалац), Омера Антонутија и Мари Лафоре (Бранислав Ердељановић).

Никола Лоренцин у тексту „Још једном о Бориславу Станојевићу“ пише о раду и личности некадашњег руководиоца Библиотеке Југословенске кинотеке, с посебним освртом на његове постхумно објављене књиге „Атомски дечак“ и „Бајка о богу оцу и његовим синовима“.