SMOKE ON THE ARENA

Piše: Gordan Gorunović, Belgrade Online

Odlična organizacija koncerta i uigrana ekipa Štark arene pokazala je da i veliki broj ljudi može brzo i bezbedno da uđe u salu na mesto događanja. Publika u Beogradu postala je disciplinovana. 

Već na nastupu predgrupe "Monster Truck" koji je počeo tačno po najavi u 19:45 Štark arena je bila skoro popunjena do maksimua. Inače koncert je prodat potpuno za sve što je pušteno za gledalište, a mislim da je bilo više 10000 ljudi. Na parkingu je bilo automobila i autobusa iz celog regiona a najviše iz svih delova Srbije.

Problem svake prethodnice je mlak odziv, ali kanadski sastav, osnovan 2009. u Hamilotnu (Ontario) je sasvim pristojno otprašio svoju set list. Svakako nestrpljenje raste pa se na kraju uz dobar aplauz čuo komentar zabrinutog gledaoca pored mene: "Joooj neće valjda izaći na bis". Normalno to se nije desilo. 

Tehničari i roudiji uleću na binu i "Deep Purple" kreće tačno u 21h. Uz originalni trio benda Ian Gilana (glas), Rodžer Glovera (bas), Ian Pejs (bubnjevi) tu su već dugogodišnji članovi gitarista Stiv Morz (od 1994. godine) i posle smrti Džon Lorda klavijaturista je Don Eri. 

Grunuli su jako od samog početka.

Precizna svirka, odličan lajt šou sa projekcijama na tri video bima doprineli su da doživljaj bude potpun. Normalno pevač Ian Gilan ne može da izvuče visoke tonove kao nekad ali snažan glas i boja je tu a povremeno pomognu gitara i klavijature. Treba imati respekt prema bendu koji postoji više od pola veka.

U "tajm autima" gde se Gilan ali i ostali članovi grupe odmore iza, stalno je aktivan Don Eri sa svojim arsenalom instrumenata. U jednom trenutku se čuo i instrumental naše starogradske pesme  "Kad bi ove ruže male" na šta je gledalište sa malom pauzom odreagovalo aplauzom. 

Stara ritam sekcija Pejs i Glover melju kao da su dvadesetogodišnjaci i kompletan utisak je da je vredelo prisustvovati ovakvom, verovatno oproštajnom koncertu kultnog benda na našim prostorima. Posle kratke stanke kreće bis uz duge instrumentale ide prvi singl 1968. godine "Hush". Neverovatno je bilo što je raspon gledalaca išao od desetak godina do vršnjaka benda. Blizu mene sedeo je klinac sa roditeljima koji srećom ne sluša aktuelnu "vršnjačku" muziku već nešto drugo. 

Posle svega kao da me je neko ubacio u vremeplov i vratio u sedamdesete godine, kada je moj dobar prijatelj Miki isključivo slušao Deep Purple i nije priznavao ništa drugo. 

Deo istorije se vratio u naš život ali i otišao u legendu. Svakako na kraju uz odličan nastup i tehničku podršku pohvala za kompletnu organizaciju. Jedini problem je i dalje atmosfera kao u pivnici jer se puši najnormalnije u svim delovima Arene, ali srećom da ovaj objekat ima dobru ventilaciju, a o požaru nek razmišljaju oni zaduženi za to. Ne bi bilo dobro da se nekome desi ponovo "Dim na vodi" kao u Montreu kada je nastao najveći hit ove grupe.

Pesme koje su izveli:

Highway Star

Pictures of Home

Bloodsucker

Strange Kind of Woman

Sometimes I Feel Like Screaming

Uncommon Man

Time for Bedlam

Lazy

Keyboard Solo

Perfect Strangers

Space Truckin'

Smoke on the Water

Bis:

Hush

(Joe South cover)

Black Night