Regionalna konferencija Srpskog PEN centra o Evropi 30 godina posle pada Berlinskog zida: Vidljivi i nevidljivi zidovi

Regionalna konferencija Srpskog PEN centra Evropa: 30 godina posle pada Berlinskog zida održana je u Sremskim Karlovcima i Novom Sadu od 3. do 5. decembra.

Regionalna konferencija Srpskog PEN centra započela je književnom večeri učesnika u čitaonici Gradske biblioteke u Novom Sadu 3. decembra, da bi se u naredna dva dana i u tri panela živo raspravljalo o društvenim, kulturnim i političkim prilikama na evropskom kontinentu trideset godina posle događaja koji je snažno uticao na savremenu evropsku mapu i kulturu, društvo i politiku. 

Nekoliko tema nametnulo se u izlaganju većine učesnika Konferencije. Jedna od tih tema jeste činjenica da pad Berlinskog zida nije označio kraj svih granica u Evropi, već da su se u proteklih trideset godina formirali različiti po posledicama i trajanju, vidljivi i nevidljivi zidovi koji su delili ili i dalje dele evropski kontinent. Druga važna tema ove konferencije bio je marginalizovan status književnosti i kulture u balkanskim i evropskim tokovima. Učesnici su se bavili i iskustvom krize koja u različitim oblicima i pod različitim imenima jeste deo savremenog evropskog iskustva – od krize poverenja i krize demokratije, preko ekonomskih kriza i migrantskih kriza, sve do populističkog talasa koji je snažno zapljusnuo čitave delove Evrope. Učesnici Konferencije govorili su i o novom konzervativizmu koji je posebno snažno izražen u kulturi i društvu zemalja Istočne i Srednje Evrope, kao i o prisutnom „optimizmu sećanja“ zbog koga se minuli periodi rediguju i idealizuju, čime se onemogućava kritičko razumevanje novije istorije. Učesnici Konferencije Evropa: 30 godina od pada Berlinskog zida razmatrali su i odjek ovog istorijskog događaja u savemenoj evropskoj kulturi i književnosti, naglašavajući kako taj odjek nije ujednačen u svim evropskim književnostima, dok je u pojedinim periodima bio više izražen u subkulturi nego u visokoj kulturi i književnosti.

Konferencija se posebno bavila pitanjima Zapadnog Balkana koja ostaju turbulentna i neizvesna i trideset godina posle pada Berlinskog zida. Ovaj prostor je za proteklih trideset godina nekoliko puta promenio dominantno političko ime, a na njemu je u međuvremeno nastalo mnoštvo novih granica. Učesnici Konferencije su naglasili da je to jedini evropski prostor koji nije integrisan u evropske političke i društvene tokove, već je ostao na evropskoj periferiji, bez jasne perspektive u daljem razvoju događaja. Nedostatak jasne perspektive učinio je zemlje Zapadnog Balkana prostorom sve masovnijeg egzodusa malih ljudi, ali i prostorom na kome se krhka demokratija lako preobražava u obnovljeni autoritarizam. 

Kao što pad Berlinskog zida u trenutku u kome se desio nije izazvao reakcije u našem društvu kakve je izazvao u najvećem delu Evrope, tako ni danas, trideset godina posle tog istorijskog događaja, u našoj javnosti nije bilo dovoljno rasprava o posledicama pada Berlinskog zida, niti o evropskim okolnostima u sasvim savremenom kontekstu. 

Učesnici Regionalne konferencije Srpskog PEN centra Evropa: 30 godina posle pada Berlinskog zida bili su poznati pisci i kritičari iz Srbije, Srednje i Istočne Evrope: Tone Peršak (Slovenija), Vladimir Martinovski (Severna Makedonija), Elizabet Čičeri-Ronaj (Mađarska), Mihal Ramač, Srđan V. Tešin, Vida Ognjenović, Vera Kopicl, Mihajlo Pantić, Laslo Blašković, Vladimir Kopicl, Dragan Babić i Gojko Božović.