Otvaranje V Festivala nezavisnog američkog filma u Domu omladine Beograd

Prigodnim koktelom i uz prisustvu uvaženih gostiju sinoć je u Domu omladine Beograd svečano otvoreno peto izdanje relavantnih ostvarenja američke nezavisne produkcije srpskom premijerom ovogodišnje crne komedije „UMETNOST SAMOODBRANE” / THE ART OF SELF-DEFENSE.

Festival je otvorio američki reditelj Bob Bajington, miljenik ovdašnje publike. Bob Bajington ima prestižnu nagradu sa festivala u Lokarnu, ali i dalje snima isključivo van Holivuda i celu svoju karijeru gradi samo na ovaj način. Narednih dana, u znaku iščašenih komedija koje se bave ozbiljnim temama, imaćemo priliku da pogledamo sedam srpskih i jednu evropsku premijeru. 

Glavni lik ovog filma koji potpisuje Rili Sterns je nesigurni, potuljeni i strašljivi osobenjak Kejsi, kojeg maestralno tumači Džesi Ajzenberg („Društvena mreža“). 

Usamljen i proskrbovan na poslu koji obavlja štreberski  i u kući gde živi samotinjski u društvu jazavičara, učeći francuski i plašeći se mraka, nakon što popije  batine na ulici, smušeni knjigovođa odlučuje da se upiše u lokalnu školu karatea, koju vodi harizmatični i tajanstveni Sensei.  

Shvata da su slabost i nesigurnost pogubni za život i neprihvatljivi na etabliranoj društvenoj lestivici, nedovoljno muževni Kejsi rešava da se temeljno preobrazi i biva ubrzano iniciran u zlokobno bratstvo nasilja i testosterona. Metal muzika, autoritativnost, sirovost i sklonost prema neverbalno-radikalnoj komunikacije postaje njegov novi obrasci ponašanja.  

Ovaj film maestralno se poigrava i sprda  sa uvreženim američkim fobijama o ugroženosti njihovog američkog načina života i njihovih samih golih života, a što za posledicu ima neprekidno i nekontrolisano naoružavanje. 

U makijavelističkoj zaštiti američkih svetinja dozvoljena su sva sredstva samodobrane, što bi rekli i prekomerna zloupotreba primenjene sile. Ovakav siže prava je paradigma američke spoljne politike i rešavanja međunarodnog sporova, kojih je sama generator, a poradi samoodržanja na tronu i nezajažljivog uvećanja profita.  

Svaka trauma i frustracija rađaju neminovno nekontrolisanu agresiju, a kruta pravila i negovanje KULTA VOĐE, potčinjenost i poslušnost bez kritičkog preispitivanja nametnutog, doprinose da sve neminovno klizi u mračne vode fašizma. 

Alternativa ovoj pogubelji je saznanje da saosećanje nije slabost već odlika odistinski jakih, antipod današenjeg iskvarenog poimanja sveta. 

Urnebesno duhovito na iščašen način, po rečima gostiju, potpuno neevropski. Ako mogu da, kao sertifikovani dreser pasa dam neku zamerku, onda je to na psa ubicu-u pitanju je prestareli nemački ovčar. Prikladniji bi, svakako, bilo čedo poreznika, šintera i drota, Fridriha Luisa Dobermana (02.01.1834.-09.06.1894.). Svedok sam da tako goluždravo mišićavo pseće stvorenje može bez većih napora da savlada dva nemačka ovčara, a i meni je jednom radilo o grlu. I da je žešće zlopamtilo. Pregolema je tuga, markirantska.