Hitlerovo carstvo Marka Mazovera

Kapitalna istoriografska studija Marka Mazovera u izdanju Arhipelaga

Kapitalno delo moderne istoriografije Hitlerovo carstvo Marka Mazovera nedavno je objavljeno u izdanju Arhipelaga u ediciji Vreme i priča u prevodu sa engleskog Bojane Gajski, Dragane Miljević i Tanje Brkljač. Hitlerovo carstvo je knjiga jednog od ključnih savremenih istoričara o nacističkoj vladavini u okupiranoj Evropi.

Na blizu 700 strana ove velike sinteze, za koju se u kritici govori da je verovatno najvažnija knjiga o vremenu Hitlera i nacizma, Mazover prati evropsku i svetsku istoirju od Hitlerovog dolaska na vlast i okolnosti koje su omogućile njegov uspon, pa sve do sloma nacizma i posledica koje su njegovi imperijalni pohodi ostavili na savremene evropske tokove.

Utemeljena na novim izvorima i na lucidnim analizama tokova moderne evropske istorije, Mazoverova studija je briljantna istorijska priča o dobu koje je promenilo sudbinu Evrope i sveta. U ovoj jedinstvenoj istoriografskoj sintezi, koja se čita kao uzbudljiv roman zasnovan na proverenim činjenicama i istinitim događajima, Mazover odgovara na nekoliko ključnih pitanja:

Kako je Hitler došao na vlast, kako je učvrstio svoj poredak u Nemačkoj i kako je potom zavladao u najvećem delu Evrope? 

Šta je odlučilo ishod Drugog svetskog rata?

Kako je osmišljen i sproveden Holokaust?

Kako je izgledao svakodnevni život u okupiranoj Evropi?

Zašto je Hitler bio opsednut Istokom?

Iz perspektive našeg čitaoca posebno je važno pitanje kako je došlo do nemačkog napada na našu zemlju.

„Jednom kad su diktatori nestali, stvari više nikad nisu mogle biti iste. Albert Šper svedoči kako je krajem jula 1943, nedugo nakon pada Musolinijeve vlade, Hitler sedeo u čajdžinici u svom istočnopruskom štabu s grupom svojih političkih savetnika i visokih generala, kad je general Alfred Jodl iznenada prekinuo razgovor: „Kad malo razmislim, fašizam se prosto rasprsnuo kao mehur od sapunice.“ Šok i muk koji su usledili pokazali su kako je ova pomisao zvučala prisutnima. Samog Musolinija je jedan nervozni italijanski fašista podsetio upravo u isto ovo vreme da je „država fašistička samo zato što Vi želite da takva bude, jer ste Vi izdali dekrete koji su je pretvorili u fašističku državu i iznad svega zato što ste Vi u njenom centru“. Ovo je važilo i za nacizam, naravno, iako su 1945. godine, i nekoliko godina kasnije, retki bili nacisti koji u to nisu verovali i koji su smatrali da mogu nastaviti da se bore za nacionalsocijalizam – možda čak i da ga poboljšaju – bez Firera. Naposletku su i oni u najvećem broju slučajeva shvatili da je s nemačkim porazom nepovratno propao i Novi poredak. Ali nijedan politički poredak ne počinje ni od čega. A posleratna Evropa – tako nestrpljiva da proglasi svoj raskid s prošlošću – bila je za nju vezana na više načina no što je htela da prizna“, kaže Mazover u finalu svoje izvrsno napisane knjige.

Hitlerovo carstvo je knjiga sa kojom se bolje razume istorija Evrope i sveta u XX veku, ali i izvori mnogih savremenih problema.

Za knjigu Hitlerovo carstvo: Nacistička vladavina u okupiranoj Evropi Mazover je dobio nagradu Los Anđeles Tajmsa za najbolju istoriografsku knjigu godine.

Mark Mazover (London, 1958) jedan je od najznačajnijih i najuticajnijih savremenih svetskih istoričara. Mazover je profesor istorije na Kolumbijskom univerzitetu (SAD), a profesor po pozivu je na Birkbek koledžu Londonskog univerziteta, na Univerzitetu Saseks i na Prinstonskom univerzitetu. Mazover je osnivač i direktor III: novog Instituta za ideje i imaginaciju na Kolumbijskom univerzitetu. Mazover piše redovnu kolumnu o savremenim međunarodnim pitanjima u Fajnenšel Tajmsu. Oblasti Mazoverovog stručnog interesovanja jesu istorija XX veka, moderna istorija Evrope, Balkan u XX veku, istorija moderne Grčke, istorija međunarodnih odnosa u XX veku, istorija nacizma, ideološki kontekst moderne istorije. 

Knjige Marka Mazovera prevedene su na sve veće svetske jezike. Pored Hitlerovog carstva, najvažnije Mazoverove knjige su Hitlerova Grčka iznutra: Iskustva okupacije 1941-1945, Mračni kontinent: Ev¬ro¬pa u dvadesetom veku, Balkan: kratka istorija, Posle rata: Obnova porodice, nacije i države u Grčkoj 1943-1960, Solun: Grad duhova: Hrišćani, muslimani i Jevreji 1430-1950, Upravljanje svetom: istorija ideja, Ono što niste rekli: ruska prošlost i putovanje kući.

Mazover je dobitnik niza najvažnijih svetskih nagrada za istoriografiju: nagrada „Stiven Ransiman“, nagrada „Daf Kuper“, Volfsonova nagrada za istoriografiju, Longmanova nagrada za najbolju istoriografsku knjigu godine.

U izdanju Arhipelaga ranije je objavljena i kapitalna studija Marka Mazovera Mračni kontinent: Evropa u dvadesetom veku.