Мој избор: Гордан Матић

 

Југословенска кинотека, Узун Миркова 1 / Од 24. до 26. децембра 2019.

Од 24. до 26. децембра у програму Мој избор своје омиљене филмове представља директор Филмског центра Србије, редитељ Гордан Матић. У интервјуу за часопис Кинотека изјавио је да их је бирао не као редитељ, него као гледалац који се у биоскопу препушта осећањима. 

Директор Филмског центра Србије, редитељ Гордан Матић, одабрао је филмове за децембарски програм „Мој избор”, али не као редитељ него као гледалац који се у биоскопу препушта осећањима. Као пресудну за добар филм наводи искреност, савремену домаћу филмску сцену оцењује као веома вибрантну, а за Кинотеку каже да је наше благо, велики и јединствени трезор.

Присетио се филмова који су снажно деловали на њега тешких 90-их у родном Крагујевцу, као што су „Пре кише“ (1994) Милча Манчевског, „Петпарачке приче“ (1994) Квентина Тарантина и „Мржња“ (1995) Матјуа Касовица, а из домаће продукције одабрао је „Случај Хармс“ (1987) Слободана Д. Пешића.

За програм „Мој избор” предложили сте врло разнородне филмове. Да ли сте се опредељивали као редитељ или као гледалац?

Као гледалац! Сачувао сам то у себи. Желим да препустим причи своја осећања сваки пут када одем у биоскоп. Само о оним филмовима за које не осетим ништа, а делују визуелно атрактивно, почнем да размишљам као редитељ: где је проблем, зашто је редитељ урадио ово или оно, како је снимљена ова или она сцена. Једино тада.

На вашој листи преовлађују атрактивна остварења из деведесетих година прошлог века. Шта вас посебно веже за тај период?

 Нисам се опредељивао према периодима. На примарној листи била је већина остварења из осамдесетих, која су свакако оставила један траг у мени (Кратки филм о љубави, Синема Парадизо, Под ударом закона, Небо над Берлином, Труст...), али су се међу филмовима који се могу приказати у Кинотеци нашла већином остварења из деведесетих. 

Тог периода сећам се као веома мрачног доба, када није било никаквих културних догађаја у Србији. А пошто сам деведесете провео у Крагујевцу, било је још мрачније. Културне санкције, недостатак биоскопа, ревија, концерата... А онда се сећам да је, на пример, у Дому војске након три године почео да ради импровизовани биоскоп у којем смо могли, мислим крајем 1995, да видимо дан за даном прво Пре кише, а затим Петпарачке приче. И то само по један дан – једну пројекцију. Сећам се колико ме је прво филм Манчевског погодио, онако право у стомак. У то време још није био готов рат у Босни и све ране и ожиљци од медијских манипулација биле су отворене. Готово сви смо мислили оно што је Манчевски у том филму објаснио уместо нас. Дан након тога Тарантино је моје пријатеље и мене шокирао нудећи заборав стварности и прошлости од које смо бежали. Донео нам је једну ведрину коју смо заборавили, ведрину филмске комедије на циничан начин... баш како смо се и осећали тада.

Дело које је свакако, према мом мишљењу, обележило тај период јесте Мржња. Прича о друштву у слободном паду. Ми смо тада у Србији још увек падали. Свега неколико година касније (1999) схватили смо да није важно како падаш већ како се приземљиш. Сећам се да сам након тог филма изашао с пријатељима и да смо ћутали десетак минута. Као и још стотинак људи који су гледали филм. Ударао је право у стомак. Осећали смо се тако блиско с мотивима главних јунака.

Одабрали сте и дела класика. У чему је тајна једног Фелинија или Формана која чини да њихови филмови одолевају протоку времена?

 Тајна сваког доброг филма је у искрености! У начину на који као редитељ поделите осећања с гледаоцем. Основна тајна је начин на који увучете гледаоца да саосећа с вашим јунаком. Публика препознаје искреност. Тако је и у књижевности, музици, не само на филму.

Шта карактерише једини домаћи филм, Случај Хармс, у овом прегледу западноевропске и америчке кинематографије?

Случај Хармс је редак пример потпуне стилизације у нашој кинематографији. Веома необична дела великог руског писца нису могла да се преточе у боље стилизован филм. Он и поред свих својих мана делује и данас веома занимљиво. Крајем осамдесетих, када сам први пут видео тај филм, био сам затечен тиме што и код нас, у Југославији, постоји стваралац који може да напише и реализује такво дело. И данас га сматрам нашим најбоље стилизованим филмом. „Даниле Ивановичу... ја изгубио греду”, каже анђео Хармсу у почетку трећег чина. То представља једну од јаких метафора које памтим, а којима тај филм обилује.

Како оцењујете савремену српску филмску продукцију у погледу обима и квалитета, као и у погледу места које заузима на нашој културној и јавној сцени?

Савремена филмска сцена веома је вибрантна. Никако не мирује, што је добро. Мислим да дуго није била овако занимљива. Реткост је да једна мала кинематографија попут наше има, на пример, осам дебитаната у претходних годину дана. А очекујемо ускоро још два. И то од укупно петнаест-шеснаест филмова. То је нова снага и ново филмско промишљање. Када томе додате и имена неких одавно доказаних аутора, попут Горана Марковића, Горана Паскаљевића, Драгана Маринковића, Срдана Голубовића (држимо палчеве и сви очекујемо ускоро његов нови филм), Мише Терзића, схватите да се важне ствари дешавају у овом тренутку и да су ово времена која ћемо памтити и препричавати. Заиста мислим да се многи талентовани ствраоци окрећу филму. Знате, претходних десет-петнаест година многи талентовани редитељи и сценаристи трошили су своје време и дар у адвертајзингу који им је пружао много бољу материјалну надокнаду, али то се с новом генерацијом аутора мења. И то ми је веома драго.

Колико Филмски центар Србије може да допринесе развоју домаће кинематографије?

ФЦС заиста пружа доста ствараоцима данас, 2019. године. Свакако да ћемо то наставити. Имамо и нове програме развоја публике, али и филмских професионалаца за наредне две године. На пример, следеће две године у фокусу ће нам бити – сценарио. Покушаћемо да доведемо најбоље скрипт докторе из света да раде с нашим сценаристима на текстовима које је подржао ФЦС. Због велике потражње за филмским занатлијама, организоваћемо и посебне обуке за различита занимања попут фар-мајстора, помоћника редитеља, расветљивача, пиротехничара и тако даље, како бисмо олакшали нашим продуцентима већи избор квалитетних кадрова. Самим тим и цена производње филмова биће нижа.

Да ли пратите програме Југословенске кинотеке? Која је улога институција те врсте у време када су филмови доступни на мноштву различитих платформи?

     Пратим. Нарочито у Косовској. Мада знатно мање него раније. Улоге архива се мењају, али остаје као најбитније то што Кинотека чува и рестаурира нашу историју. Пазите, није то само историја филма, то је историја културе бележена на филму. Њена улога је и да подсећа, да буде присутна, да нас освешћује када мислимо да све знамо. Кинотека је благо које имамо. Велики и јединствени трезор.

 ПРОГРАМ:

Сала Макавејев, Узун Миркова 1

Уторак, 24. 12.

17:00 СЛУЧАЈ ХАРМС (ЈУГ, 1987)
Улоге: Франо Ласић, Бранко Цвејић
Режија: Слободан Д. Пешић

19:00 ЧУДЕСНА СУДБИНА АМЕЛИЈЕ ПУЛЕН (ФРА/НЕМ, 2001)
Le fabuleux destin d'Amélie Poulain
Улоге: Одри Тоту (Audrey Tautou), Матју Касовиц (Matthieu Kassovitz)
Режија: Жан-Пјер Жене (Jean-Pierre Jeunet)

21:00 СЕЋАМ СЕ (ИТА/ФРА, 1973)
Amarcord
Улоге: Бруно Занин (Bruno Zanin), Магали Ноел (Magali Noël)
Режија: Федерико Фелини (Federico Fellini)

Среда, 25. 12.

17:00 ПРЕ КИШЕ (МАК/ФРА/ВБ, 1994)
Пред дождот / Before the Rain
Улоге: Раде Шербеџија, Катрин Картлиџ (Katrin Cartlidge)
Режија: Милчо Манчевски

19:00 ПОВРАТАК У БУДУЋНОСТ (САД, 1985)
Back to the Future
Улоге: Мајкл Џеј Фокс (Michael J. Fox), Кристофер Лојд (Christopher Lloyd)
Режија: Роберт Земекис (Robert Zemeckis)

21:00 ЛЕТ ИЗНАД КУКАВИЧИЈЕГ ГНЕЗДА (САД, 1975)
One Flew Over the Cuckoo's Nest
Улоге: Џек Николсон (Jack Nicholson), Луиз Флечер (Louise Fletcher)
Режија: Милош Форман (Milos Forman)

Мала сала, Узун Миркова 1

Четвртак, 26. 12.

17:00 ДВЕ ЧАЂАВЕ ДВОЦЕВКЕ (ВБ, 1998)
Lock, Stock and Two Smoking Barrels
Улоге: Џејсон Стејтам (Jason Statham), Вини Џоунс (Vinnie Jones)
Режија: Гај Ричи (Guy Richie)

19:00 МРЖЊА (ФРА, 1995)
La haine
Улоге: Венсан Касел (Vincent Cassel), Саид Тагмауи (Saïd Taghmaoui)
Режија: Матју Касовиц (Matthieu Kassovitz)

21:00 ПЕТПАРАЧКЕ ПРИЧЕ (САД, 1994)
Pulp Fiction
Улоге: Џон Траволта (John Travolta), Ума Турман (Uma Thurman)
Режија: Квентин Тарантино (Quentin Tarantino)