Roditelji i društvo treba da zaštite decu od opasnosti na internetu

Na Međunarodni dan deteta, u sredu 20. novembra u sali Privredne komore Srbije, održana je konferencija Bezbednost dece na internetu, u organiziciji Katarine Jonev, višegodišnjeg edukatora na temu bezbednosti dece.

Generalni zaključak prisutnih stručnjaka je da su deca sve više izložena opasnostima koja vrebaju na internetu poput: pedofilije, trgovine ljudima, psihičkom zlostavljanju, zloupotrebi identiteta, ali i da je borba protiv svega onog negativnog što se dešava u virtuelnom svetu jača i intenzivnija nego proteklih godina. Na otvaranju konferencije pred punom salom, Jonev je istakla da kvalitetnom edukacijom i aktivnim delovanjem svih članova društva možemo da zaštitimo decu od opasnosti na internetu:

„Internet je doneo velike prednosti i olakšao svakodnevnu komunikaciju i funkcionisanje društva u celini. Naša deca se rađaju, žive, odrastaju, sazrevaju u digitalnom dobu. Moramo da ih uputimo na razvijanje digitalnih veština i digitalne pismenosti, ali i da im objasnimo kako da pravilno koriste internet i koje sve opasnosti vrebaju. Drago mi je da je veliki broj roditelja prisutan, kao i prosvetnih i medicinskih radnika. Ideja za organizovanje ove konferencije nastala je kao objektivna potreba društva da zaštitimo decu i proširimo svest o posledicama zloupotrebe digitalnih medija i pružimo informacije o pozitivnim i negativnim aspektima korišćenja interneta, potencijalnim rizicima i načinima bezbednog korišćenja digitalnih medija, kao i da podignemo svest o opasnostima na internetu.“

Na konferenciji koja se sastojala iz dva panela, govorili su stručnjaci iz oblasti digitalnog nasilja, zdravstva, psihologije, socijalnog rada i sajber bezbednosti.

Dunja Simić, glavni koordinator programa Osnovi bezbednosti dece u Ministarstvu unutrašnjih poslova, rekla je da je svako dete u Srbiji potencijalna žrtva digitalnog nasilja, te da je edukacija roditelja i dece u ovoj oblasti od izuzetnog značaja. Simićeva je predstavila aplikaciju Osnovi bezbednosti dece koju je MUP razvio i dodala da su zadovoljni upotrebom ove platform.

Roditelji koji objavljuju fotografije svoje dece na društvenim mrežama treba da se zabrinu, jer one mogu biti zloupotrebljene. O tome je govorio Vladimir Vujić, načelnik Odeljenja za suzbijanje visokotehnoloskog kriminala u Službi za borbu protiv organizovnog kriminala UKP. Vujić je istakao da roditelji prave veliku grešku kada objavljuju prepiske sa potencijalnim predatorima i pedofilima, jer na taj način ometaju zvaničnu istragu i otežavaju rad policije.

Slavica Milojević ispred Republičkog zavoda za socijalni rad, naglasila je da je najvažnije sa decom izgraditi odnos poverenja od najranijeg uzrasta.

„Sve češće čujem izraz Ja sam svom detetu prijatelj, što je pogrešno. Vi treba da budete detetu roditelj, a prijatelje će naći među svojim vršnjacima“,  objašnjava Milojevićeva.

Na konferenciji je govorila i Dženana Rudonja iz Ministarstva za turizam, trgovinu i telekomunikacije, i istakla da nasilje na internetu može i treba da se prijavi.

„Građani mogu da problem prijave Centru na broj telefona 19833, a mi ćemo proslediti adekvatnim nadležnim organima sa kojima imamo odličnu saradnju“, rekla je Rudonja.

Prema istraživanju UNICEF-a dete na dnevnom nivou provodi oko tri sata na Interentu, a vikendom čak sedam sati. Kako je rekla Vesna Dejanović koja vodi program dečije zaštite u ovoj organizaciji, ovaj rezultat je zabrinjavajući. Oni za to vreme gledaju i scene nasilja, mučenja ljudi, poruke mržnje, ali i kako su pojedinici postali bulimični, anoreksični. Zabrinjava i što mladi gledaju snimke konzumiranja droge.

Maja Raković, ispred Biroa za sprečavanje trgovine ljudima je istakla da su u porastu slučajevi vrbovanja na internetu i da su žrtve najčešće mlade devojke.

Drugi panel vodio je Mirko Mirković, stručnjak za sajber bezbednost, koji je na početku pitao prisutne koliko oni znaju šta pre svega njihova deca rade na internet. Zatim su tu bila pitanja da li roditelji stavljaju slike sa svojom decom na društvenim mrežama, koje platforme najviše koriste mladi. Panelu su prisustvovali i srednjoškolci koji se nisu ustručavali da kažu šta rade, a šta ne rade na internetu.

Pedijatar Mirjana Mićović je rekla da ukoliko dete često koristi Interent da to može da ostavi kako fizičke tako i psihičke posledice:

„Roditelji pritom misle da imaju veću kontrolu nad detetom ako je kod kuće u svojoj sobi za kompjuterom. Brine podatak da je sve više mladih između 20 i 25 godina koji imaju problem sa prostatom, sterilitetom, seksualnošću, pravilnim držanje, zbog preterane upotrebe mobilnog telefona i kompjutera.“

Sa njom se složila i psiholog Vanja Bokun Popović koja je rekla da mozak današnje omladine drugačije funkcioniše, ali da osim što imaju tu osobinu multitasking ljudi, oni treba da vežbaju komunikaciju uživo i da se socijalizuju u stvarnim svetu.

Novinar Vesna Čarknajev iz PC Press-a istakla je kako mediji ne posvećuju dovoljno pažnje ovoj temi, a da bi to trebalo da se radi.

Iz ugla stručnjaka za internet bezbednosti prisutnima su se obratili Mirko Mirković kao i Dušan Berdić.

Tokom konferencije је održana i promocija knjige ,,Bezbednost dece na internetu – vodič za roditelje’’ autorke Katarine Jonev.

Foto: Aleksandra Bjedov