Srpski PEN centar aktivno je učestvovao
u radu Kongresa Međunarodnog PEN koji je nedavno održan u Manili, glavnom gradu
Filipina. Srpski PEN centar su na Kongresu PEN predstavljali Vida Ognjenović i
Gojko Božović. Na Kongresu PEN učestvovalo je preko 150 pisaca iz 67 PEN
centara iz 65 zemalja koji su razgovarali o radu ove globalne federacije
pisaca, prevodilaca i urednika, o statusu književnosti i kulture u uslovima
globalizacije, populizma i opadanja demokratije, kao i o sve izraženijim
pritiscima na slobodu govora i izražavanja u različitim delovima sveta.
Kongres Međunarodnog PEN bio je izbornog
karaktera. Novi mandat na mestu generalne sekretarke Međunarodnog PEN dobila je
estonska književnica Katlin Kaldma, dok su izabrana i četiri nova
potpredsednika PEN, od kojih su dvoje raniji dobitnici Nobelove nagrade za
književnost: Orhan Pamuk, Svetlana Aleksejevič, Luisa Valensuela, Elena
Ponjatovska i Franki Sionil Hose, klasik filipinske književnosti.
Na ovom kongresu u Međunarodni PEN
primljen PEN centar Malezije.
Generalna skupština PEN je
usvojila niz rezolucija koje govore o važnim pitanjima savremenog trenutka, od jezičke
politike i potiskivanja pojedinih tzv. malih jezika do slobode izražavanja, od
pitanja koja su otvorile migrantske krize u različitim delovima sveta do
izazova s kojima je suočena demokratije u čitavom nizu zemalja. Generalna skupština
PEN izdala je posebnu rezoluciju o slučaju Džulijana Asanža, čije hapšenje smatra
napadom na slobodu izražavanja.
Polazeći od Povelje Međunarodnog
PEN i od sve izraženijih i unapređenijih oblika pritisaka na slobodu
izražavanja u različitim zemljama, što podrazumeva i cenzuru i autocenzuru,
Kongres u Manili je doneo i Manifest o demokratiji mašte. „PEN veruje da mašta omogućava piscima i
čitaocima da prevaziđu svoje mesto u svetu uključujući u svoj svet ideje
drugih. To mesto koje valja prevazići za neke pisce je zatvor u kome mašta
znači unutrašnju slobodu i, često, sam opstanak”, kaže se, između ostalog, u
ovom Manifestu Međunarodnog PEN koji će uskoro biti preveden na većinu svetskih
jezika.
Kongres PEN u Manili obeležili su
dobro osmišljeni paneli u čijem su se središtu našla pitanja slobode
izražavanja, uloga finansijske krize na slobodu medija i na slobodu govora, uloga
digitalnih medija i algoritama na slobodu izražavanja, govor mržnje, „mali
jezici“ izloženi pritiscima i potiskivanju, kao i pitanja koja se odnose na
prevođenje književnosti.
Pisci iz različitih delova sveta
svedočili su o svom iskustvu da dostignute slobode i demokratska prava
sistematično opadaju, dok se, na drugoj strani, umanjuju mogućnosti da se u
domaćoj, pa često i u međunarodnoj javnosti skrene pažnja na tako izražene
probleme. Pitanje demokratije povuklo se na lokalnim i na globalnoj sceni pred
pitanjima bezbednosti, geopolitičkih interesa ili ekonomskih razloga, što su
postali moćni izgovori za ograničavanje slobode izražavanja. Preko 170 pisaca i
novinara nalazi se u zatvorima u Turskoj, desetine pisaca i novinara nalaze se
u iračkim i meksičkim zatvorima, dok se pitanje cenzure i autocenzure u sve
zaoštrenijem obliku javlja i u nekim evropskim zemljama. Od toga nisu pošteđeni
ni klasični ni novi mediji, ali nije ni sama književnost, niti razumevanje
književnosti i njene uloge u savremenom društvu.
„Sloboda je u krizi“, tako je
glasio naslov jednog od najposećenijih panela. To bi, u najkraćem, mogao da
bude i sažetak velikog broja svedočanstava pisaca iz različitih delova sveta o
tome kako su različite i odavno osvojene i potvrđene slobode u našem vremenu
dovedene u opasnost, našle se pod pritiskom i izložene sumnjičenju i
potiskivanju populističkih i autoritarnih vlasti.
Нема коментара:
Постави коментар