KULTNI ROMAN ELENE FERANTE I FRANCUSKO REMEK-DELO U STILU UMBERTA EKA

Izdavačka kuća Booka predstavlja dva velika književna hita koji će svakako obeležiti sezonu pred nama. U pitanju su kultni roman misteriozne autorke Elene Ferante „Mračna kći“ koji je pre više od jedne decenije ovoj, danas globalno mega-popularnoj autorki, doneo svetsku slavu, kao i kompleksni, intelektualno izazovni i brojnim nagradama ovenčani roman „Sedma funkcija jezika“ francuskog autora Lorana Binea. S pravom poređen sa legendarnim Ekovim „Imenom ruže“ ovaj roman je prodat u više od 300.000 primeraka samo u Francuskoj i preveden na više od 30 jezika.

MRAČNA KĆI – Elena Ferante

(Prevela Jelena Brborić, korice dizajnirala Monika Lang)

Leda je razvedena žena srednjih godina posvećena svom poslu učiteljice engleskog jezika i svojim dvema ćerkama. Kad one napuste dom kako bi bile s ocem u Kanadi, umesto očekivane usamljenosti i čežnje za njima, Leda shvata da uživa u slobodi i da joj je život postao lakši i lepši.

Odlučuje da ode na odmor u mali priobalni grad na jugu Italije, gde nakon nekoliko mirnih dana upoznaje neobičnu porodicu koja u njoj izaziva nelagodu i služi kao okidač za talas uspomena na njenu mladost, teške i nekonvencionalne odluke koje je donela kao majka i posledice koje su te odluke ostavile na nju i njenu porodicu.

Naizgled obična priča polako prerasta u jezivo suočavanje sa sopstvenom haotičnom prošlošću. 

SEDMA FUNKCIJA JEZIKA

(Prevela Olja Petronić, korice dizajnirala Valentina Brković)

Rolana Barta, slavnog francuskog filozofa, semiologa i književnog kritičara, pregazi kamionet perionice veša dok se vraćao s ručka s predsedničkim kandidatom Miteranom. Kada se otkrije da mu je tom prilikom ukraden jedan važan i tajanstven dokument, postane jasno da je reč o ubistvu. Istragu će voditi inspektor Žak Bajar, prekaljeni ratni veteran i konzervativac, uz pomoć mladog doktoranda Simona Hercoga, koji predaje semiologiju na levičarskom Unverzitetu u Vensenu. Njih dvojica će se tokom istrage susresti sa mnogim intelektualcima tog vremena, kako iz Francuske tako i iz drugih zemalja. Tu su, između ostalih: Mišel Fuko, Žil Delez, Žak Derida, Julija Kristeva, Filip Solers, Luj Altiser, Elen Siksu, Umberto Eko, Roman Jakobson, Džon Serl... Kada se tome pridodaju bugarske, sovjetske i japanske tajne službe, napuljska Kamora i Crvene brigade, kao i mnogi francuski političari tog vremena, dobije se silno zabavan kriminalistički roman u čijoj osnovi zapravo leži inteligentna, prefinjena i duhovita kritika društva i intelektualne scene tog vremena.

Ova knjiga neodredivog žanra, u kojoj autor ispituje granice između fikcije i realnosti, pravi je biser – inteligentan, originalan, istovremeno i zgusnut i duhovit, i čita se u jednom dahu. Ovenčana je mnogim nagradama, među kojima su nagrada Fnac za roman godine i nagrada Interralié, i prevedena je na tridesetak jezika.