Knjiga pesama Dušana Teodorovića Kad je dabar sreo vidru

Simpatična, ilustrovana knjiga pesama Dušana Teodorovića Kad je dabar sreo vidru upravo je objavljena u izdanju Arhipelaga u ediciji Mali Arhipelag. Teodorovićeve pesme prati odlični crteži Lidije Taranović.

 

Kad je dabar sreo vidru je prva knjiga pesama Dušana Teodorovića koga javnost zna kao akademika, univerzitetskog profesora, inženjera koji je živeo i u Americi  i prepoznatljivu javnu figuru. Ova njegova knjiga osvetljava ga u novom svetlu, a nas vraća u neka setna vremena detinjstva. 

Mnoga čuda su se desila kad je dabar sreo vidru. I ta čuda još traju i pozivaju vas da ih svakako upoznate. U ovim pesmama odgovara se na pitanja šta se sve nalazi u vreći za snove, gde žive dobre ale i sa kojim sve životinjama traje najbolja zabava? O nekim od tih čuda akademik Dušan Teodorović je napisao neodoljive pesme koje je lepo čitati, lako pamtiti i sa zadovoljstvom prenositi drugima. Tako su nastale ove pesme za decu i decu u odraslima u tri ciklusa koja tvore celinu. Ne treba da začudi odakle ovakva knjiga od čoveka koji ima šestoro uučadi uzrasta od 6-17 godina, rodno podjenako podeljenih.  U svakom stihu i svakoj rimi jasno je da je imao inspiraciju od krvi i mesa, te tako piše o prirodi i životinjama, s poštovanjem prema malim čitaocima lišenim infatilnopsti i dodvoravanja. Skromno priznaje da mu je ovakvo pisanje svojevrsna terapija od drugih obaveza i od ovakve svakodnevnice. Kako naterati dečicu da čita, na ovo delikartno pitan je nudi logičan odgovor:

„Moja ih je ćerka terala u krevet u pola devet (opet rima n.a.), a oni su je pitali da li mogu da ostave upaljeno  svetla, a kada bi im  ona dopuštala pitali bi da li onda mogu li i  da čitaju!“

Pesme Dušana Teodorovića su zanimljive i duhovite, igrive i vedre, ispunjene jezičkim obrtima, maštom punom slobode, istinskom radošću igre i otvorenim odnosom prema novim i mladim čitaocima.

„Kao da je to oduvek bila njegova osnovna profesija, Dušan Teodorović piše poeziju za decu sa zadivljujućom veštinom i besprekornim ritmom. Njegove pesme su duhovite, maštovite i pitke, a iz njih deca takođe mogu i mnogo da nauče“, konstatuje književnica Jelena Lengold povodom knjige Kad je dabar sreo vidru.

Kaže da je počeo da piše pre sedam godina, a na pitanje zašto onda knjiga tek sada odogovara:

„Bilo me je stid!“

Kako birate pesme?

„Važna je inspiracija. Ne mogu da pišem kada hoću. A supruga mi je sudija. Kada ona kaže da ne valja-sledi delete.“

Vidi li kao matematičar gde se mogu susresti dečiji i svet odraslih?

„Po teoriji rasplinutih skupova nije dobra podela  na decu i odrasle. Svet bi bio bolji kad bi se ljudi češće setili detinjstva. Zato i spas vidim u subvencijama izdavačkima, putujućim pozorišnim trupama...U stvaranju malih čitalaca.“

Meni se najviše dopala pesmica o Vračarskom psu sa Kalenića, a autor i izdavač su najavili i promocije u Beogradu, ali i po Srbiji bilo u bibliotekama, centrima kulture, pa i po školama. 

Ovo simpatično druženje u formi ćaskanja okončali smo zajedničkim sećanjem na riblje ulje i otpor prema njemu.