САН ЛЕТЊЕ НОЋИ У НАРОДНОМ ПОЗОРИШТУ У БЕОГРАДУ

После паузе дуже од две деценије, једна од најлепших комедија у светској драмској литератури „Сан летње ноћи”, поново ће постати део редовног драмског репертоара Народног позоришта у Београду.

Дошла је јесен и сан је Шекспирове летње ноћи у затвору, иза решетака, како ће нам већ то протумачити редитељ Кокан Младеновић, први студент младе асистеткиње Иване Вујић. А Радмила Живковић, да додамо уље на ватру, је управница затвора!

Премијера представе "САН ЛЕТЊЕ НОЋИ ПРОЈЕКАТ ШЕКСПИР“, заказана је за 8. октобар (19:30) на Великој сцени у режији Kокана Младеновића,  који је одабрао потпуно женску поделу од 16 глумица  које припадају различитим генерацијама - Радмиле Живковић, Лидије Плетл, Александре Николић, Душанке Стојановић Глид, Иване Жигон, Марије Вицковић, Данијеле Угреновић, Вање Ејдус, Вање Милачић, Милене Ђорђевић, Иване Шћепановић, Бојане Бамбић, Јоване Беловић, Сање Марковић, Исидоре Симијоновић и Нине Нешковић и све их стрпао у затвор!  Дан раније биће одржана претмпремијера, а прва реприза је већ 9. октобра. 

Ово је други пут да Младеновић смешта Шексира иза решетка и улази с њим у дијалог кроз Сан летње ноћи. Претходни пут то беше у Српском народном позоришту у Новом Саду.  А Сан летље ноћи је једно од ретких Шекспирових дела за које је он сам самцијат смислио фабулу. Што не говори да је он плагијатор него претходница постмодерниста. 

Дакле никакви људи из шуме, него затвор, брале. Из зачаране шуме, места разоткривања хировитости људске природе, несталности љубавних осећања, раскалашености и неспутаности, где се варка и чаролија испреплићу с фином психологијом, Младеновић је радњу изместио у један женски затвор. На питaње Зашто? одговара:

„Ово је лакмус папир света у којем живимо. Свет имагинација и тајности, али и свет репресије. Комад који  слави слободу сваке врсте; љубави, маште, лепоте ставити на пробу како реагује у простору неслободе. Хамлет каже: Ова земља је тамница. Ми немамо разлога да се неидентификујемо са том његовом реченицом. Просто, затвор јако интензивира и карактере и односе међу њима. Много тога из изворног текста отићи ће у правцу сатиричног, па чак и гротексног. У комаду иограју само жене. Мушкарци су већ довољно упропастили свет. Уживали смо у деконструкцији и реконструкцији Шекспиовог дела, јер како то рече Питер Брук сви се варају у тумачењу Шекспировог дела“

Драматурзи су Димитрије Kоканов и Жељко Хубач, костимографкиња је Бојана Никитовић, сценографкиња Марија Kалабић, композиторка Ирена Поповић, док је за сценски покрет била задужена Андреa Kулешевић.

Како на конференцији за медије рече Ивана Вујић Кокан је у овом комаду помешао жанрове, генерације и осећајности. Ако је Умберто Еко рекао (а јесте) да је Шекспирово дело отворено, онда се може возити у различитим правцима и смеровима, приметила је Ивана и упоредила ово читање Шекспира са вожњом Формује 1- 

Ово ће у Народном позоришту бити шеста драмска поставка „Сна летње ноћи”. Премијере су одржане 04.04.1910. (режија Милорад Гавриловић), 26.03.1912. (Сава Тодоровић), 25.06.1920. (Александар Верешчагин), 11.09.1931. (Јуриј Љвович Ракитин) и 26.09.1997. године (Никита Миливојевић).

На сцени Народног позоришта, у адаптацији Лучијана Јонескуа, у режији и кореографији Михаеле Атанасиу, била је постављена и балетска представа „Сан летње ноћи”, а премијера је одржана 10. децембра 1987. године.

 Вилијам Шекспир (William Shakespeare, крштен 26. априла 1564, умро 23. априла 1616) био је енглески песник и драмски писац, који се, према више различитих извора, сматра за највећег писца на енглеском језику и драматурга светског гласа. У литератури се за њега (и још неколико познатих носилаца, као нпр. Вилијам I Освајач) користи и старији облик транскрипције за ово име, Виљем.

Опус Шекспирових дела која су сачувана до данас састоји се од 38 позоришних комада, 154 сонета, две дуге наративне и неколико других поема. Његови позоришни комади су преведени на многе живе језике и приказују се свуда у свету.  Рођен је у Стратфорду на Ејвону. Кад је имао 18 година, венчао се са Ен Хатавеј (Anne Hathaway), која му је родила троје деце: Сузан и близанце Хамлета и Џудит.

Између 1585. и 1592. започео је успешну каријеру у Лондону као глумац, писац и сувласник глумачке дружине „Људи лорда Чамберлена“, касније познатију као „Краљеви људи“. Шекспир је највећи део свог опуса написао између 1590. и 1613. Његова рана дела су углавном комедије и историје, родови које је он уздигао до савршенства до краја 16. века. Затим је писао трагедије до отприлике 1608. 

У том периоду су настали „Хамлет“, „Краљ Лир“ и „Магбет“, позоришни комади који се убрајају у најбоље позоришне комаде на енглеском језику. У свом позном периоду писао је трагикомедије и сарађивао са осталим драмским писцима. Шекспир је био угледан песник и позоришни писац још за живота, али његова репутација није достигла данашње размере пре 19. века. Романтичари су нарочито истицали Шекспирову генијалност, а викторијанци су га славили готово као идола. Од 20. века, Шекспирова дела се стално приказују у различитим културним и политичким контекстима широм света.

Вратио се у Стратфорд  око 1613. године да би тамо и умро три године касније. Бити или не бити, питање је сад?

Kокаn Mladenović (1970.), rođen je u Nišu, Srbija. Završio je srednju glumačku školu u Nišu u klasi Mime Vuković-Kurić. Diplomirao na Katedri za pozorišnu i radio režiju Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu 1995. godine u klasi Miroslava Belovića i Nikole Jevtića. Bio je umetnički direktor pozorišta „Dadov“, stalni reditelj i umetnički direktor Narodnog pozorišta u Somboru, direktor drame Narodnog pozorišta u Beogradu i upravnik pozorišta Atelje 212 u Beogradu. Sa uspehom je režirao u pozorištima Srbije, Slovenije, Mađarske, Hrvatske, Rumunije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore. Predstave su mu pobeđivale na svim festivalima profesionalnih pozorišta u Srbiji, kao i na značajnim međunarodnim festivalima u Mađarskoj, Rumuniji, Bosni i Hercegovini i Makedoniji.  U poslednje vreme potpisao je režiju: Jami distrikt i Klošmerl.

Фотографије: Ж. Јовановић