Најављена премијера опере Станислава Биничког "На уранку" у Народном позоришту у Београду

Опера Станислава Биничког "На уранку", према либрету Бранислава Нушића, биће премијерно изведена 30. октобра (19,:0) на Великој сцени, под диргентском управом Стефана Зекића и у режији Ане Григоровић. 

Управница Ивана Вујић, на конференцији за новинаре, одржаној 24. октобра у фоајеу Друге галерије, подсетила је да ће премијера бити одржана на дан када је пре 150 година први пут у новој згради изведена представа, а реч је о „Посмртној слави Кнеза Мијаила M. Обреновића III“, аутора Ђорђа Малетића.  

 

Говорећи о опери „На уранку“, која се сматра првом српском опером, оценила је да је Нушић написао величанствен либрето који је „митски, антички и у коме, наравно, као и у антици, човек подлеже страстима, а у нашем случају, подстакнут средином, подлеже страстима и убија своју мајку“.

„Убиство мајке, као и убиство сопствене деце, ако правимо паралелу са Медејом, јесу исконски чинови покушаја самоспасавања или самоискупљења у оквиру једне опште неодговарајуће климе“, рекла је Ивана Вујић.

 

Према њеним речима, ова опера је у вези и са просвсветитељском улогом националног театра јер ми, како је нагласила, морамо да се упознамо са својим добром, а кад се упознамо, бивамо позитивно изненађени.

„На контролној проби смо видели један склад, вредноћу рада, динамику мизансцена, вредноћу хора, одличног диригента, редитеља, младе солисте и глумца“, истакла је управница Вујић и поручила да се „ми трудимо да што више младих људи укључимо у рад опере, а ова представа је управо показатељ тога“.

Директорка Опере Јасмина Трумбеташ Петровић је истакла да опера „На уранку“ припада веристичком правцу и нагласила да се то дело „последњих година веже за младост“.

„Зашто инсистирамо на младости? Зато, што и сама порука овог дела јесте љубав која је покретачка снага, нарочито међу младим људима. Сама прича, односно сиже опере, говори о љубави између Радета и Станке, у чему им смета Реџеп. Такође, ова опера завређује посебну пажњу јер је препуна, већ познатих, прокомпонованих мелодија које се могу чути широм наше земље“, казала је Јасмина Трумбеташ Петровић.

Она је посебно похвалила редитељку Ану Григоровић зато што је, како је нагласила, на један посебан начин осмислила поставку ове опере из које се види да то дело „заиста поседује велику снагу и надовезује се, на неки начин, на Коњовићеву Коштану“.

Јасмина Трумбеташ Петровић је најавила да ће на трећој репризи 23. новембра улогу Реџепа певати бас Вук Матић који ће том приликом обележити и 20 година уметничког рада.

Диригент Стефан Зекић је рекао да се трудио да се што више „држи“ паритуре Станислава Биничког и нагласио да му је посебно драго што ће опера „На уранку“ бити изведена са оркестрацијом која је последњи пут била изведена 1968. године.

„Ова опера представља изузетан спој тадашњих европских тенденција и нашег фолклора и верујем да ће публика уживати у томе, као и са свим овим младим људима, окупљеним око ње“, оценио је Зекић.

Редитељка Григоровић је казала да јој је жеља била да поставку опере приближи актуелном тренутку „не само због актуелног тренутка, него и ради интересовања  публике“.

„Не желим да нам опера буде нешто што је далеко и нечитљиво, него да то буде један нови правац који тек треба да створи своју публику. Трудила сам се да у мизансцену и поставци што више разиграм све елементе те опере – од солиста, преко Хора до глумца из ансамбла Драме“, рекла је Ана Григоровић.

Сопран Евгенија Јеремић, која ће на премијери певати улогу Станке, истакла је да је веома срећна и да има велику част што ће само након неколико месеци, колико је прошло од премијере „Коштане“, у којој је певала насловну ролу, наступити у још једној домаћој опери.   

Тенор Марко Живковић оценио је да је улога Радета веома комплексна и захтевна и истакао да је срећан јер му је ово, у веома кратком временском периоду, већ трећа премијера у Народном позоришту.

„Ова опера има једну изузетну вредност, партитура јој је веома богата и много ми је драго што се поново нашла на репертоару“, казао је Живковић.

Баритон Вук Зекић, коме је поверена улога Реџепа, истакао је да му је веома драго што ће певати у овој опери која представља наше национално благо и изразио уверење да ће се и „у будућности настави са неговањем српске културне баштине кроз оперску музику“.

У подели су Евгенија Јеремић/ Марија Јелић/ Софија Пижурица (Станка), Марко Живковић/ Дејан Максимовић (Раде), Дубравка Филиповић/ Светлана Ђокић/ Тамара Никезић (Анђа), Вук Зекић/ Михаило Шљивић/ Вук Матић/  (Реџеп), Михаило Оташевић/ Милан Панић/ Синиша Радин (Мујезин), глумац Хаџи Ненад Маричић (Индустријалац)...  

У представи учествују Хор, Оркестар и чланови Оперског студија Народног позоришта. 

Сценографкиња је Дуња Kостић, костимографкиња Kатарина Грчић Николић, за кореографију је био задужен Милош Kецман, док је аутор сценског покрета Сузана Лукић. 

Асистент редитеља је Исидора Гонцић, инспицијенткиње су Ана Милићевић и Мирјана Голочевац, а корепетитори Срђан Јараковић, Невена Живковић, Нада Матијевић и Глеб Горбунов.

Опера „На уранку“ праизведена је у Народном позоришту у Београду 20. децембра 1903. године.

Радња се дешава у српском селу под Турцима. Љубав Станке и Радета благосиља Радетова мајка Анђа. Из прикрајка их посматра Турчин Реџеп који, када Раде одлази са мајком, изјављује Станки љубав. Пошто га Станка одбија, љутити Реџеп спрема освету. Уз песму наилазе момци и девојке и веселе се због предстојеће свадбе. Међутим, Реџеп на сав глас изјављује да се Радету не зна отац...

У међувремену, на сцени Народног позоришта, премијерно је изведена још три пута – 26.09.1968, 07.10.1999. и 04.12.2003. године.