Oтварање изложбе радова докторског уметничког пројекта Јелене
Каришик под називом Лице тела одржаће се у Галерији ФЛУ, Кнез Михаилова
53, Београд, у
четвртак, 29. августа 2019. године, у 19ч.
Изложба ће трајати до 9. септембра 2019. године.
Изложени радови (2017–2019) пружају слику о личном сагледавању
посматраних делова људског тела, доживљају њихове телесности и повезаности с
околином у којој настају и живе. Проучавајући одређени део тела, портрет и
торзо, у ствари проучавам сâмо тело јер су односи, садржаји, облици и структуре
сваког дела одраз и слика његове целине. Ови фрагменти представљају заокружене
ликовне целине и, као такви, самостално егзистирају.
Људско тело,
углавном, не посматрам са дистанце, као фигуру у простору, већ га доживљавам
као простор за себе. Надраста ме, зато покушавам ухватити фрагменте и,
истражујући их, сагледати бар део тог невероватног комплекса. Поистовећивање
формата тела односно његовог дела и рада има за циљ то да нова слика или цртеж
постану простор новог тела, садржај тела прелази на слику и слика постаје ново
тело. Различити формати цртежа, црнобелих и у боји, приказују студиозне анализе
портрета и разгранате нерватуре торза, од слојевитих структура површина и
линија до сведених линијских арабески. Белина папира повезује различите
приступе и третмане, даје им светлост што се рефлектује на њиховој површини и
светлуцавост коју епидерма пружа, а та је белина уједно и подлога која
обједињује седиментне наслаге таложених података што изграђују тело фрагмента.
Разноврсност и могућност различите интерпретације једног призора задржава ме на
посматрању и проучавању истог тела дужи временски период, али и фокусирању на
одређене његове делове. Без обзира на то што гледам једно исто тело или портрет
дужим посматрањем и бележењем видљивог откривам увек нове податке, промењене
односе површина, ритмова и колорита.
Сагледавам и
доживљавам друга људска тела кроз призму сопственог, али исто тако проучавање и
сагледавање туђих тела акумулира њихова искуства у моја, односно обогаћује моја
сазнања. Рад на ликовном делу запис је који оставља наше тело путем телесног,
менталног и емотивног односа, рукописом који је одраз наше осећајности. Веза између
уметника и његовог рада интимна је исповест једног бића другом и обрнуто, место
где стваралац препознаје и сагледава део себе у процесу стварања и обликовања
дела. У тим ретким тренуцима спајања и поистовећивања свесни смо садржајности
властитог бића у делу које стварамо, а које је и само део нас.
Јелена Каришик
Јелена Каришик је рођена 1973. године у
Сарајеву. Завршила је Факултет ликовних уметности у Београду, сликарски одсек,
1997. године и магистарске студије 2001. године. Тренутно је на докторским
уметничким студијама на истом факултету. Ради у звању редовног професора на
Академији умјетности, Универзитет у Бањалуци. Члан је УЛУС-а.
Самосталне
изложбе:
- 2017. Унутрашње структуре, изложба графика, Галерија Графички колектив, Београд
- 2017. Колористичке структуре, изложба графика, Галерија Народне скупштине РС, Бањалука
- 2016. Унутрашње структуре, изложба графика, Мали ликовни салон, Културни центар, Нови Сад
- 2016. Садржаји, изложба цртежа и радова на папиру, Мала галерија УЛУА, Аранђеловац
- 2013/14.Слике и графике, Музеј Козаре, Приједор
- 2012. Графике, Галерија Графички колектив, Београд
- 2011. Изложба слика и графика, Културни центар Бански двор, Бањалука
- 2011. Графике, Галерија Свети Анте, Сарајево
- 2007. Цртежи, Галерија Народне скупштине Републике Српске, Бањалука
- 2006. Изложба слика, Галерија СУЛУЈ, Београд
- 2002. Изложба слика и цртежа, Галерија Нови Храм, Сарајево
- 2001. Изложба слика и цртежа, Галерија ФЛУ, Београд
Излагала
је на више колективних изложби у земљи и иностранству. Добитник је награде
Златна игла за најбољу графику на Пролећној изложби УЛУС-а, Београд (2011),
награде Талент за сликарство, Факултета ликовних уметности у Београду (1997) и
Велике награде Бета и Риста Вукановић, за сликарство, Факултета ликовних
уметности у Београду (1997).
Нема коментара:
Постави коментар