Jedan od članova žirija Glavnog
programa na 26. Festivalu evropskog filma Palić, održanom od 20. do 26. jula,
bio je britanski glumac Tom Burk. Ovaj 38-ogodišnji umetnik prisutan je na
matičnoj sceni skoro par decenija, tokom kojih je odigrao brojne uloge u
BBC-jevim TV produkcijama, ali i u nezavisnim i visokobudžetnim filmovima.
Glumio je u filmovima Nikolasa Vindinga Refna, Rejfa Fajnsa, i mnogih drugih,
scenu je delio sa Rajanom Goslingom, a na pozorišnim daskama sarađivao je i sa
legendarnim Alanom Rikmanom.
U oštroj takmičarskoj
konkurenciji, zajedno sa svojim kolegama Lorensom Tulijem, Martom Bereš, Alešom Pavlinom i Silasom Coumerkasom dodelio
je nagradu Zlatni toranj za najbolji film ostvarenju „Jadnici“ francuskog reditelja
Lađa Lija. Tomu Burku je ovo, kako smo saznali, bilo prvi put da se okušao u
ulozi člana nekog festivalskog žirija.
Kakvi su vaši utisci o Festivalu evropskog filma Palić – o
samoj lokaciji, publici, organizaciji?
Svi članovi žirija su primetili da, u poređenju sa drugim festivalima,
ovde postoji veoma lep „vajb“. U smislu da postoji prostor za razgovor, za
uživanje u okruženju, za razliku od drugih festivala gde samo jurite
ovamo-onamo. To je bilo divno. Imali smo šansu da pričamo ne samo o filmovima
koje smo gledali ovde, već i o svim ostalim filmovima, o životu, hrani, svemu.
Išli smo i na plivanje na reci.
Da li vam je ovo prvi put da ste došli u Srbiju?
Nije. Pre nekoliko godina sam ovde snimao film „Look, stranger“,
uglavnom u Novoj Varoši. Tu sam proveo nekoliko nedelja. Jako mi se dopalo.
Tamošnji pejzaži su veoma neobični i interesantni, a upoznao sam i zaista divne
ljude.
Koliko ste upoznati sa srpskom kinematografijom?
Iskren da budem, ne toliko. Generalno nisam baš veliki poznavalac
svetskog filma. Znam Emira Kusturicu.
Da li ste imali
prilike da ovde, na Paliću, upoznate neke filmske autore i glumce iz naše
zemlje?
Upoznao sam Martu Bereš, koja je bila u žiriju. Bio sam i na
retrospektivnoj izložbi (fotografija Mire Banjac, op.a.) gde sam pomislio da
se radi o 50 različitih glumica, a onda
sam shvatio da se sve vreme radi o jednoj. Osetio sam kako moram sada da
pogledam i njen rad, između ostalih stvari koje moram da naučim o Srbiji.
Kakav je vaš utisak o ovogodišnoj selekciji festivala na
Paliću?
Pogledao sam samo filmove iz takmičarskog programa, gde sam bio u
žiriju. Voleo bih da sam pogledao još neki, ali mi je dva dnevno dovoljno,
preko toga mi je previše. Ovi koje smo gledali podstakli su nas na
veoma živu razmenu mišljenja.
Koji je objedinujući kvalitet za filmove iz glavne
takmičarske selekcije?
Svi oni imaju svežu obradu teme, ako možda i nemaju svežu premisu na
kojoj počivaju. Makedonski film („Bog postoji, ime mu je Petrunija“, op.a) je
imao briljantnu polaznu tačku.
Da li ste i ranije imali iskustva kao član žirija, na nekim
drugim festivalima? Kako ste se snašli?
Ovo mi je prvi put. Jednom prilikom su me pozvali, ali nisam mogao da
se odazovem zbog posla. Svi ti radovi su značajni i svim autorima želite da
napreduju. Najveći izazov je da budete zaista fer. Da ne razmišljate o tome
kome je nagrada zaista potrebna, već ko je zaslužuje.
Нема коментара:
Постави коментар