Ruke u rukama Ane Ristović

„Oslonjene na proživljeno i promišljeno iskustvo, ove pesme oblikuju ubedljivu i uzbudljivu, nimalo ravnodušnu slika našeg sveta i ljudi, postupaka i namera, pritajenih zamki i velikih priča koje ga čine. To su oživljene slike turbulentnog sveta“

Gojko Božović

Neke od najboljih pesama koje je Ana Ristović napisala nalaze se u ovoj odlično komponovanoj knjizi u izdanju Arhipelaga, u prestižnoj pesničkoj ediciji Element. 

Pesme u njoj su u stalnom međusobnom dijalogu, nastavljaju se i produžavaju. Otuda knjiga Ruke u rukama deluje vrlo celovito, kao niz pesama koje su suštinski povezane i u toj povezanosti ispovedaju priču modernog sveta u neprestanoj promeni. Pesme se mogu čitati pojedinančno, ali i kao organska celina.

Beležeći promene takvog sveta iz ugla svakodnevnice  i ono što te promene izazivaju u krhkom lirskom subjektu, pesme ostaju svedočanstvo izdvojenih, privilegovanih, naročitih trenutaka koje magijski rad jezika pretvara u jedino sačuvano vreme.Sa stranica ove knjige oživlajvaju slike praćene zvucima čak i mirisima, koje vam dočaravaju jedan svet koja je Ana posmatrala i beležila. Strpljivo i strastveno, sa distance, ali i nekako saučesnički. Čitajući je, delovaće vam da gledate neki dobar film pun suptilne estetike, a opet sa onom kinematografskom višedimenzionalnošću. U nju su utkana sva ljudska stanja; pobede i porazi, nade i razočaranja. U nju je utkan život sam.

Od prizora iz svakodnevice i od detalja kamernog sveta u stihovima knjige odlazi se vrlo daleko i vrlo prodorno u lirsku ekspresiju, pesničko mišljenje i metafizičke vidike. U njoj su utkani beogradski ali i berlinski motivi (tokom 2018./19. Ana je kao rezidencijalni stipendista nemačke DAAD fondacije boravila u  Berlinu)

U knjizi pleni i izražena kritička intonacija, što je i zadatak mislećeg bića. 

Ana nam je rekla da je ove pesme pisala godinu dana s lakoćom zahvaljujući slobodnom vremenu u Berlinu. U ovoj knjizi ima više ljudi nego u prethodnim. Ličnosti koje nose svoju, ali i zajedničku sudbinu.

„Pesme kao da se međusobno rukuju, između udaljenih, nepovezanih priča i pojava. Berlin je inspirativan, grad ogledalo koji reflektuje osećanja. U njemu su utisnute traume, što ga čini sličnim Beogradu. Prepun je svetlosti i senki, a njegovi stanovnici su smireniji, ne muče egzistrencijalne probleme. Slobodnog je duha, sa slobodom različitosti, individualizmom, mešavinom jezika i mikrosredina.“

Ana Ristović

Ana Ristović (5. 4. 1972, Beograd) završila je srpsku književnost i jezik sa opštom književnošću na Filološkom fakultetu u Beogradu.

Knjige pesama: Snovidna voda (1994), Uže od peska (1997), Zabava za dokone kćeri (1999), Život na razglednici (2003), Oko nule (2006), P. S. (izabrane pesme, 2009), Meteorski otpad (2013), Nešto svetli (izabrane i nove pesme, 2014).

Dobitnica je „Brankove nagrade“ za knjigu Snovidna voda (1994); nagrade „Branko Miljković“ i nagrade Sajma knjiga u Igalu za knjigu Zabava za dokone kćeri (2000); nemačke nagrade „Hubert Burda Preis“ za mladu evropsku poeziju (2005); nagrade „Milica Stojadinović Srpkinja“ za zbirku P.S. (2010), kao i „Disove nagrade“ za pesnički opus (2014).

Njene pesme su prevođene na brojne jezike i zastupljene su u više domaćih i stranih antologija, a pojedinačne knjige su joj prevedene na nemački (So dunkel, so hell, Jung und Jung, Salzburg, Austrija, 2007, prevod: Fabjan Hafner), slovenački (Življenje na razglednici, LUD Šerpa, Ljubljana, Slovenija, prevod: Jana Putrle i Urban Vovk), slovački (Pred tridsiatkou, Drewo a srd, Banska Bystrica, Slovačka, 2001, prevod: Karol Chmel) i mađarski jezik (P.S., versek, zEtna, 2012, prevod: Roland Orcsik, Bencsik Orsolya).

Pored toga što piše poeziju, prevodilac je sa slovenačkog jezika, s kojeg je do sada prevela više od dvadeset knjiga savremene slovenačke proze i poezije.

Živi u Beogradu.

I na kraju 

Ono što nisam rekla 
ni u jednom intrervjuu:

Kako pišete pesme?

Pišem ih 
u rokovniku Elektrodistribucije Srbije 
kada napišem pesmu
upali se svetlo

Sva mudrost, Ana Ristović