Palić Film Festival - Kanski favoriti svečano otvaraju i zatvaraju festival

Film čuvenog španskog reditelja Pedra Almodovara „Bol i slava“ (Pain and glory) za koji je Antonio Banderas dobio nagradu za najbolju mušku ulogu na ovogodišnjem Kanskom festivalu svečano će otvoriti dvadeset šesto izdanje 

 

Festivala evropskog filma Palić 20. jula, dok će 26. jula belgijski film „Mladi Ahmed“ (Young Ahmed), koji je proslavljenim rediteljima, braći Darden, doneo nagradu za najbolju režiju u Kanu svečano zatvoriti omiljeni palićki filmski festival.

 

Drama „Bol i slava“ Pedra Almodovara prati priču mladog reditelja koji preispituje sve izbore koje je donosio u životu dok mu se svet ruši, a sadašnjost i prošlost prepliću. Kombinovana sa fikcijom, radnja je smeštena u Madrid osamdesetih godina kada mladi reditelj Salvador Mallo, ponovo proživljava ključna životna iskustva poput detinjstva šezdesetih godina koje je obeležilo emigriranje njegove porodice u selo u Valensiji u potrazi za prosperitetom, prvog zrelog i bolnog ljubavnog iskustva, pisanja kao jedinog vida terapije za zaboravljanje nezaboravnog, iskustva ranog otkrivanja filma, i osećaja beskonačne praznine koju stvara pomisao na nesposobnost daljeg snimanja filmova. Oporavljajući svoju prošlost, Salvador nalazi hitnu potrebu da to ispriča i da u toj potrebi nađe i svoje spasenje. Reč je o poluautobiografiji u kojoj je Almodovar predstavio pojedine aspekte svog života o kojima nije govorio ranije, a koja, prema rečima ovog reditelja, zajedno sa filmovima „Zakon požude“ i „Loše obrazovanje“ predstavlja deo trilogije njegovih najličnijih i introspektivnih filmova. 

Govoreći o svom filmu na međunarodnoj konferenciji za medije u Kanu, španski reditelj je istakao neminovnost preplitanja fikcije i stvarnosti, i istakao je koji su to delovi koji su istovetni njegovom životu:

"Ovaj film nije doslovna priča mog života, ali sve što se događa glavnom liku moglo se dogoditi i meni. Neke od tih stvari su mi se zaista i dogodile, ali većina njih je izmišljena. Kada počnem da pišem scenario, prve scene imaju neku vezu sa mojim životom, ali onda fikcija dolazi u igru, a kada pišemo, moramo biti verni fikciji, a ne stvarnosti. Kinematografska fikcija mora biti realistična, čak i ako nas udaljava od stvarnosti. Jedna od stvari u filmu koja se zaista odigrala u stvarnom životu bila je činjenica da sam imao vezu koja je došla do kraja iako je naša ljubav još uvek bila živa, ali su me okolnosti naterale da se odvojim od te osobe, i to je neverovatno bolna stvar jer to nije prirodno. Taj odnos koji je još bio veoma živ i od koga sam morao da odsečem - to je bilo kao odsecanje ruke. To iskustvo, koje su mnogi ljudi bez sumnje doživeli, i ja sam prošao, samo što u mom slučaju nije bilo pomirenja, za razliku od onoga što se događa u filmu.“

Belgijski film „Mladi Ahmed“ (Young Ahmed) braće Darden govori o radikalizaciji belgijskog tinejdžera koja ga vodi u njegov lični džihad. Ova filmska priča rediteljskog dvojca koja je naišla na izuzetne reakcije publike i kritike u Kanu, smeštena je u današnju Belgiju, i pokušava da kroz rastrzanost trinaestogodišnjaka Ahmeda između njegovih ideala o čistoti stvorenu pod uticajem lokalnog imama i njegovih životnih iskušenja, obradi način na koji ljubav prema životu može prevladati želju za smrću. 

Braća Darden istakla su zahtevan rad na ovom filmu što je, prema njihovim rečima, očekivano s obzirom na kompleksnost teme:

„Kada smo završili pisanje scenarija, shvatili smo da smo, na neki način, pisali priču o bezuspešnim pokušajima raznih likova da odvrate mladog fanatika Ahmeda, našeg glavnog lika, od izvršenja njegovog ubilačkog plana. Kada smo počeli da pišemo, nismo ni slutili da stvaramo tako nedokučiv karakter, sposoban da nam izmiče u tolikoj meri, ostavljajući nas bez ikakve mogućnosti dramatične konstrukcije da ga sustignemo i izvedemo iz njegovog ubilačkog ludila. Čak je i Jusuf, imam u fundamentalističkoj džamiji, ta magnetna figura koja je iskoristila energiju adolescentskih ideala da je fokusira na čistoću i mržnju prema nečistoći, iznenađen odlučnošću svog učenika. Ali, može li biti drugačije? Može li biti drugačije kada je fanatik tako mlad, gotovo dete, i kada ga njegov harizmatični učitelj ohrabruje da poštuje izmučenog rođaka, mrtvog čoveka? Kako preduprediti želju prema ubistvu ovog fanatičnog dečaka odsečenog od ljubaznosti svojih vaspitača, od ljubavi svoje majke, i prijateljstva i romantičnih igara mlade Luiz? Kako može biti zaustavljen u trenutku kada se, bez pribegavanja naivnom optimizmu ili neverovatnom srećnom kraju, može otvoriti životu, i preći na nečistoću koju je prezirao do tog trenutka? Koja scena, koji kadrovi bi nam omogućili da snimimo tu transformaciju i uznemirujući pogled publike koja je ušla u Ahmedovu tamu, što moguće bliže onome što ga poseduje, i onoga odakle bi konačno mogao biti vraćen?“

Navedeni filmovi biće prikazani van konkurencije u okviru Glavnog takmičarskog programa koji ove godine broji 12 filmova. Osim ove tradicionalne palićke selekcije takmičarskog karaktera koja donosi najaktuelnije naslove, filmovi će se takmičiti i u okviru selekcije Paralele i sudari  koja obuhvata najangažovanije istočnoevropske filmove.

Novina u ovogodišnjem festivalskom programu su dve nove selekcije – Velikani evropske kinematografije, posvećena najnovijim filmovima majstora sedme umetnosti Starog kontinenta kao i selekcija Novi evropski dokumentarni film koja donosi najbolje dokumentarce, filmskoj formi koja izaziva sve veću pažnju publike i kritičara. 

Ovogodišnji dobitnik nagrade “Aleksandar Lifka” u kategoriji domaćih stvaralaca koju Festival evropskog filma Palić tradicionalno dodeljuje istaknutim domaćim i inostranim filmskim stvaraocima je naš ugledni scenograf Miljen Kljaković Kreka. Nagrada se dodeljuje umetnicima koji su svojim angažmanom dali izuzetan doprinos evropskoj kinematografiji ostavivši neizbrisiv trag.

Miljen Kljaković Kreka, jedan od najcenjenijih i najpoznatijih scenografa van prostora naše zemlje, rekao je da je ova nagrada izuzetno značajna kako za njega kao stvaraoca, tako i za afirmaciju  filmske scenografije koja je nezaobilazna karika u lancu svakog ozbiljnijeg filmskog projekta:

“Velika je čast ući na listu i u društvo velikana evropskog i domaćeg filma koji su pre mene dobili ovo značajno priznanje. Ova nagrada dobija na svojoj težini i saznanjem da se ona dodeljuje autorima koji su u filmskoj umetnosti ostavili neizbrisiv trag, i dali značajan doprinos kako u evropskom, tako i u domaćem filmu. Hvala onima koji su o tome odlučivali prepoznavši u mom dugogodišnjem bavljenju filmskom scenografijom značaj i kvalitet mog profesionalnog umetničkog rada. Koliko god da je ova nagrada lične prirode jer se dodeljuje autorima ponaosob, ona je isto toliko važna i za afirmaciju filmske scenografije koja predstavlja značajan i nezaobilazan deo u strukturi svakog ozbiljnijeg filmskog projekta. Primam je sa velikim zadovoljstvom u nadi da će se filmskoj scenografiji poklanjati veća pažnja u godinama koje dolaze, jer ona to i zaslužuje.“

Nagrađeni scenograf je jedan od najcenjenijih i najpoznatijih filmskih stvaralaca van prostora naše zemlje, koji je internacionalnu slavu stekao ostvarenjem “Delikatesna radnja”. U jugoslovenskoj i srpskoj kinematografiji ostavio je veliki trag scenografijama u filmovima “Specijalno vaspitanje”, “Miris polјskog cveća”, “Sok od šlјiva”, “Dom za vešanje”, “Andergraund”, “Varljivo leto '68.” i mnogim drugim. Kljaković je nagrađivan mnogobrojnim nagradama, među kojima su Zlatna arena Festivala u Puli, francuska filmska nagrada Cezar, Evropska filmska nagrada za scenografiju u filmu "Delikatesna radnja", a bio je nominovan i za prestižnu nagradu za TV stvaralaštvo Emi - za scenografiju TV filma "Raspućin".

U obrazloženju žirija stoji da nagrada “Aleksandar Lifka” odlazi u ruke istinskog velikana kinematografije, majstora kulisa koji je radeći sa velikim rediteljima ostavio neizbrisiv trag u srpskom i evropskom filmu.

Radoslav Zelenović, direktor festivala, istakao  je da je veoma zadovoljan izborom ovogodišnjeg dobitnika:

 „Miljen Kljaković Kljeka je jedan od najpoznatijih scenografa evropskih prostora, koji je svojevremeno dobio nagradu Cezar za „Delikatesnu radnju“, i biću slobodan da primetim da, ako neko sa ovih prostora bude dobio Oskara, možda će to upravo da bude naš Kreka Kljaković. Zato smo odlučili da on bude naš dobitnik. Čovek koji je radio scenografiju za mnoge poznate filmove od kojih je jedna od njegovih poslednjih velikih scenografija za film iranskog reditelja Madžida Madžidija o Muhamedu, kada je za potrebe filma usred pustinje napravio Meku i Medinu. Kod nas je radio sa Kusturicom, kao i za film „Sveti Georgije ubiva aždahu“ i mnoge druge filmove, i veoma sam zadovoljan što je Kreka naš ovogodišnji dobitnik. Mi ćemo tim povodom, kako to i priliči, napraviti izbor jednog broja filmova koje je on radio, jer je broj oko četrdeset filmova veliki da bismo obuhvatili sve filmove u kojima je Kreka učestvovao kao scenograf.“

Zelenović je dodao da će Kreka biti gost ovogodišnjeg izdanja festivala što je deo želje festivala, ali i uslov da se dobije nagrada:

„Kreka će doći ove godine na festival da primi nagradu kao što su to učinili i svi dosadašnji dobitnici nagrade „Aleksandar Lifka“ poput Ken Louča, Ken Rasela, Nikite Mihalkova, Jirži Mencela, Brajana Koksa i drugih. Od domaćih stvaralaca to su Milena Dravić, Bata Živojinović, Ljubiša Samadžić, Žika Mitrović, Srđan Karanović, Goran Marković, Zoran Simjanović i svi ostali dobitnici ove nagrade.“ 

Ovogodišnje, dvadeset šesto izdanje Festivala evropskog filma Palić, održaće se od 20. do 26. jula na Paliću i u Subotici, u organizaciji Otvorenog univerziteta Subotica. Festival se tradicionalno održava na više lokacija među kojima su jedinstvena Letnja pozornica na Paliću kao i bioskopi Eurocinema, Abazija i Lifka. Tokom predfestivalskog programa i centralnog dela manifestacije publici će biti predstavljeno više od 130 filmova iz svih krajeva Evrope, i to u 15 različitih selekcija i programskih celina. Mnogi od filmova imaće svoju srpsku i regionalnu premijeru. Pored bogatog  filmskog programa, publika će moći da uživa u brojnim dinamičnim pratećim sadržajima – koncertima, izložbama, radionicama i stručnim predavanjima.