Plan B, festival subverzivnog filma u organizaciji Doma omladine Beograda, ove godine održava se od 7. do 9. juna.
U svom četvrtom izdanju predstavlja subverzivnost na velikom platnu
kroz prizmu horor filmova, koji su često ostajali „ispod radara“ iako
veoma otvoreno ruše tabue i govore o temama kojima drugi filmski žanrovi
često ne usuđuju da se bave. Horor film na vrlo efektan način, a to je
strah od drugog, onostranog, strah od nas samih, izvodi subverziju kada
to negovi autori žele. Jedan od takvih autora je i norveški reditelj,
scenarista, glumac, producent i kompozitor Tomas Aske Berg (Thomas Aske Berg), koji će biti gost 4. PLANA B.
Ovogodišnji Festival subverzivnog filma biće otvoren u petak, 7. juna (21:00) njegovim debitantskim celovečernjim igranim filmom „Vidar Vampir“,
horor komedijom koja može biti priča o svakom od nas – o ljudima koji
žele da budu posebni, drugačiji, i o tome šta im se dešava kada to
odjednom postanu. Očajnički želeći da raskrsti sa svojim zapuštenim i
dosadnim životom Vidar Har se moli bogu da mu podari drugačiji život,
život bez ograničenja. Želja mu biva uslišena i on se budu kao Princ
Tame. Sada mora da se prilagođava svom novom vampirskom životu. Film
prikazuje norvešku kulturu i religiju, ali mnogo više i dublje govori o
ljudskoj prirodi i društvu u kome živimo. Iako su teme kojima se film
bavi ozbiljne, autor ih suptilno obrađuje, unoseći dozu humora i zabave.
Nakon projekcije filma razgovor sa Tomasom Bergom vodiće Nenad Bekvalac i Aleksandar Radivojević.
Tomas Aske Berg je svoj filmski zanat pekao u Americi, tačnije na Njujorškoj nezavisnoj filmskoj sceni (Circle in the Square Theatre School), odakle se vratio u rodnu Norvešku i osnovao nezavisnu producentsku kuću UFOh! Pre celovečernjeg igranog filma „Vampir Vidar“ (2017), kao scenarista, producent i reditelj, realizovao je više kratkih filmova i muzičkih spotova. Njegovo ostvarenje „BELIEVEtheDANCE“ (2012), fantazi-horor-plesna komedija, sa uspehom je prikazano na više svetskih festivala i osvojilo je nekoliko nagrada za najbolji kratki film.
U susret gostovanju na 4. Festivalu PLAN B u Domu omladine,
porazgovarali smo sa Tomasom Aske Bergom o filmu „Vampir Vidar“,
nezavisnom filmu u Evopi i SAD, o vampirima i umetnosti…
Da li su, po Vašem mišljenju, vampiri pozitivni ili negativna bića?
Na filmu, vampiri mogu biti i pozitivni i negativni. Zavisi od toga kako je kreiran lik i kakav je njegov odnos prema okruženju u kojem je. Neki vampiri su prikazani kao „dobri“, neki kao „loši“, a ostali su negde između – slično kao i mi, smrtnici.
Ko su vampiri danas? Da li postoje?
Generalno, mislim da su ljudi vampiri današnjice. Živimo u komercijalizovanom svetu, u kojem su ljudi konzumenti više nego ikad. Čini se da naša žeđ za novcem, moći, statusom, seksom, zabavom i „gedžetima“ ničim ne može biti utoljena. Ljudi su postali najveći paraziti na planeti, a šta je vampir drugo nego parazit?
Na filmu, vampiri mogu biti i pozitivni i negativni. Zavisi od toga kako je kreiran lik i kakav je njegov odnos prema okruženju u kojem je. Neki vampiri su prikazani kao „dobri“, neki kao „loši“, a ostali su negde između – slično kao i mi, smrtnici.
Ko su vampiri danas? Da li postoje?
Generalno, mislim da su ljudi vampiri današnjice. Živimo u komercijalizovanom svetu, u kojem su ljudi konzumenti više nego ikad. Čini se da naša žeđ za novcem, moći, statusom, seksom, zabavom i „gedžetima“ ničim ne može biti utoljena. Ljudi su postali najveći paraziti na planeti, a šta je vampir drugo nego parazit?
Koliko je teško snimiti nezavisan film u Norveškoj i da li je „Vampir Vidar“ nezavisan film?
Snimiti film, bilo da je nezavisan ili ne, izuzetno je teško, posebno
ako želite da snimite dobar film. Potrebno je mnogo napornog rada i
neverovatna količina discipline i snage. Proveo sam osam godina
kreirajući ovaj film, od pisanja, preko produkcije, do konačnog
pojavljivanja pred publikom, koje je podrazumevalo i godinu dana
promotivne turneje i prikazivanja na međunarodnim filmskim festivalima.
„Vidar“ je verovatno urađen najnezavisnije moguće. Sam sam ga
finansirao, a budžet je bio oko 60 hiljada dolara.
Pored svih poslova koje ste obavljali u pripremi i realizaciji filma, režirali ste ga i igrate glavnu ulogu u njemu. Kako je izgledalo to iskustvo?
Skakanje iz uloge reditelja u ulogu glumca, zapravo je bilo lakši deo, jer sam znao sve Vidarove osobine i predistoriju, budući da sam i napisao scenario. To mi je dalo mogućnost da iznesem scene kao glumac koji gleda očima reditelja. A imao sam i neprocenjivu pomoć mog ko-reditelja Fredrika Valdelanda (Fredrik Waldeland). Ipak, kada na sve ove uloge dodate i producentsku, može da postane teško da se fokusirate samo na jedan zadatak, pa čovek lako može da napravi grešku ili da zaboravi neki važan aspekt celog procesa.
Kakva su Vaša iskustva rada na filmu u SAD?
Studirao sam glumu u Njujorku i radio kao glumac u Njujorku i Los Anđelesu, od 2003. do 2009. godine. Igrao sam i glavne i sporedne uloge, uglavnom u (ne tako poznatim) nezavisnim filmovima, ali sam igrao i epizodne uloge u velikim Holivudskim produkcijama, kako bih zaradio novac.
Koji su Vaši omiljeni filmovi? Šta volite od muzike i književnosti?
Što se tiče filma gledam sve u svim žanrovima, ako je film dobar, sa sjajnom pričom i odličnom glumom. Neki od mojih omiljenih filomva su „The Big Lebowski“, „The Grand Budapest Hotel“, „Pulp Fiction“, „Bladerunner“ „There Will Be Blood“, „The Witch“, „Intouchables“… Isti slučaj je i sa muzikom – slušam sve od elektronike, preko hip-hopa, do blek metala i džeza, ako su mi kompozicije i produkcija interesantni (to uglavnom podrazumeva pesme koje nisu na top-listama). Što se tiče književnosti, uglavnom čitam nefikciju. Trenutno je to knjiga „Screenwriting 434“, koju je napisao Lew Hunter.
Šta očekujete od posete Beogradu i gostovanja na festivalu Plan B?
Obično se trudim da ne očekujem ništa, jer tada obično budem pozitivno iznenađen. Ipak, siguran sam da ću upoznati jedan lep grad sa bogatom istorijom, da ću gledati subverzivne filmove sa „oštricom“ i, nadam se, upoznati neke nove, interesantne prijatelje.
Da li radite na nekom novom projektu?
Trenutno pišem scenario za svoj drugi dugometražni film. Ne mogu još uvek mnogo da otkrivam, ali biće to mešavina fantastike i horora, zasnovana na norveškom folkloru.
Pored svih poslova koje ste obavljali u pripremi i realizaciji filma, režirali ste ga i igrate glavnu ulogu u njemu. Kako je izgledalo to iskustvo?
Skakanje iz uloge reditelja u ulogu glumca, zapravo je bilo lakši deo, jer sam znao sve Vidarove osobine i predistoriju, budući da sam i napisao scenario. To mi je dalo mogućnost da iznesem scene kao glumac koji gleda očima reditelja. A imao sam i neprocenjivu pomoć mog ko-reditelja Fredrika Valdelanda (Fredrik Waldeland). Ipak, kada na sve ove uloge dodate i producentsku, može da postane teško da se fokusirate samo na jedan zadatak, pa čovek lako može da napravi grešku ili da zaboravi neki važan aspekt celog procesa.
Kakva su Vaša iskustva rada na filmu u SAD?
Studirao sam glumu u Njujorku i radio kao glumac u Njujorku i Los Anđelesu, od 2003. do 2009. godine. Igrao sam i glavne i sporedne uloge, uglavnom u (ne tako poznatim) nezavisnim filmovima, ali sam igrao i epizodne uloge u velikim Holivudskim produkcijama, kako bih zaradio novac.
Koji su Vaši omiljeni filmovi? Šta volite od muzike i književnosti?
Što se tiče filma gledam sve u svim žanrovima, ako je film dobar, sa sjajnom pričom i odličnom glumom. Neki od mojih omiljenih filomva su „The Big Lebowski“, „The Grand Budapest Hotel“, „Pulp Fiction“, „Bladerunner“ „There Will Be Blood“, „The Witch“, „Intouchables“… Isti slučaj je i sa muzikom – slušam sve od elektronike, preko hip-hopa, do blek metala i džeza, ako su mi kompozicije i produkcija interesantni (to uglavnom podrazumeva pesme koje nisu na top-listama). Što se tiče književnosti, uglavnom čitam nefikciju. Trenutno je to knjiga „Screenwriting 434“, koju je napisao Lew Hunter.
Šta očekujete od posete Beogradu i gostovanja na festivalu Plan B?
Obično se trudim da ne očekujem ništa, jer tada obično budem pozitivno iznenađen. Ipak, siguran sam da ću upoznati jedan lep grad sa bogatom istorijom, da ću gledati subverzivne filmove sa „oštricom“ i, nadam se, upoznati neke nove, interesantne prijatelje.
Da li radite na nekom novom projektu?
Trenutno pišem scenario za svoj drugi dugometražni film. Ne mogu još uvek mnogo da otkrivam, ali biće to mešavina fantastike i horora, zasnovana na norveškom folkloru.
Нема коментара:
Постави коментар