Роман Милутина Ускоковића: Чедомир Илић

Класици српске књижевности у едицији Трагови

Књижевно стваралаштво Милутина Ускоковића наговестило је значајне промене у српској књижевности XX века, пре свега зато што је утицало на развој модерне српске прозе. Приказујући судбине јунака који су типични представници епохе у којој живе, писац успева да сагледа шири културно-историјски контекст предратног Београда – модеран живот, немире и дилеме младих људи – и тако нас увери у то да је ово заправо роман нашег доба.

Неукорењен у времену и простору, речју – стварности, главни јунак романа Чедомир Илић разапет је између идеализма и скептицизма. Он ће непрестано настојати да у практичном животу оствари све своје идеале, јер је уверен да је то једини начин да утоли своју глад за „потпуним животом“. Напослетку, неостварени снови и недовршена љубавна прича разрешиће све његове дилеме и одвешће га до самог краја животног пута.

Аутор Милутин Ускоковић рођен је 1884. године у Ужицу. После завршене основне школе одлази у Београд и уписује гимназију, а потом студије права. Докторску дисертацију одбранио је 1919. године у Женеви. У току повлачења српске војске и народа према Грчкој и Албанији, он одлази према Приштини и Нишу. У Куршумлији, у тешком душевном стању због општег расула у земљи и војничког пораза, одузима себи живот 1915. године.

Роман Чедомир Илић је прва књига из нове едиције Вулкан издаваштва која носи назив Трагови, а посвећена је класицима српске књижевности.

"Књижевност увек и одувек допуњује невидљиви ред стварности настојећи да у себи ослика све његове нијансе и контрасте и да тако у својим редовима испише трагове једног времена. Трагови нас уче да пажљиво ослушкујемо све испричане приче, јер свака од њих је покушај да се одгонетне смисао људског постојања. Бројни технички проналасци, научна и друга достигнућа обогатила су живот модерног човека и засновала нову слику света у експанзији. Сви сегменти друштва и културе су преображени и прилагођени токовима времена. Ни књижевност се није могла одупрети општој клими новог раздобља. Ипак, једно је у књижевности непроменљиво – приповедачи се смењују, али приче се пoнављају, јер их повезује иста нит – настојање уметника да докуче смисао промена које свако доба неумитно доноси са собом. Пратећи трагове, посетићемо минула времена на другачији начин – схватићемо одакле смо кренули, где смо желели да стигнемо и које истине не би требало да заборавимо. Трагови осветљавају и прошлост и садашњост, откривајући нам да се свет може најдубље спознати кроз књижевност. Најснажније отиснути трагови су вечни – не може их обрисати време, не могу их прегазити људи.", сматра Марија Радић, уредница Вулкан издаваштва.