Konferencija za novinare Nezavisne kulturne scene Srbije-NKSS povodom objavljivanja rezultata rezultata godišnjih konkursa Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije i Sekretarijata za kulturu Grada Beograda

U utorak, 14. maja održana je pres- konferencija na kojoj je predstavena analizu ovogodišnjih rezultata konkursa Ministarstva kulture i informisanja u oblasti savremenog stvaralaštva, ukazujući na napredak u procedurama sprovođenja konkursa, ali i na probleme. Rezultati konkursa za (su)finansiranje projekata u kulturi Sekretarijata za kulturu Grada Beograda za tekuću godinu ponovo ukazuju na produbljivanje zloupotreba, te je ANKSS prezentovati analizu koja je rađena na osnovu dostupnih informacija, jer rezultati konkursa nisu objavljeni u skladu s Uredbom i ne uključuju obavezne podatke.

Podsećaju da je Asocijacija tokom 2018. godine tražila informacije o sprovedenim projektima u vidu finansijskih i narativnih izveštaja na osnovu Zakona o dostupnosti informacija od javnog značaja, te da je Sekretarijat za kulturu tada prekršio Upravni postupak onemogućavajući uvid u dokumentaciju nakon što je on prvobitno bio odobren od strane bivše sekretarke Ivone Jevtić.

Kako bi se uslovi rada u kulturi i status kulture u društvu kontekstualizovali, Asocijacija će predstaviti i analizu budžeta za kulturu u zemljama regiona, te najaviti pokretanje javne kampanje sa svim zainteresovanim akterima za povećanje budžeta za kulturu i za rešavanje nagomilanih problema u kulturi.

Treću godinu za redom analizirani su odnosi budžetskih linija, ukupnog izdvajanja za oblast kulture po konkursima, a ovoga puta urađena je i komparativna analiza među gradovima i državama u regionu.

Prema nalazima koje je na osnovu prikupljenih podataka uradio Centar za empirijske studije kulture Jugositočne Evrope (CESK) ovogodišnji konkurs Ministarstva kulture i informisanja za savremeno stvaralaštvo je u svim oblastima proceduralno zadovoljio sve pravno regulisane kriterijume dajući objašenjenja komisija za svaki pojedinačni odbijeni i podržani projekat, objavljivanjem imena članova komisija, dok sami rezultati u velikoj meri pokazuju poznavanje scene i prepoznavanje kvaliteta projekata organizacija i ustanova koje već dugo deluju u polju kulture i savremenog stvaralaštva.

Gledano u ukupnim iznosima, ove godine budžet za kulturu iznosi 0,74% od ukupnog budžeta Republike Srbije što predstavlja minimalno povećanje u odnosu na 2018-u a raspoređen je tako da još uvek najveći njegov deo odlazi na održavanje funkcionisanja republičkih ustanova kulture (čak 70%) dok se primerice radi samo 6% izdvaja za savremenu kulturnu produkciju.  Tokom predstavljanja rezultata istraživanja pomenuto je i to da je uočen rast izdvajanja za sufinansiranje međunarodnih projekata što je ocenjeno kao pozitivan korak u polju kulturne diplomatije naše zemlje i podsticaju međunarodnih aktivnosti organizacija i ustanova. Po istom konkursu koji u svojoj ukupnoj vrednosti čini 4% ukupnog budžeta Ministarstva u nekim oblastima osetan je disparitet u odnosu na iznose i broj podržanih organizacija odnosno projekata pa se tako komercijalnom Festivalu igre (u oblasti savremenog plesa) dodeljuje ubedljivo najveći iznos dok drugi akteri ostaju potpuno marginalizovani.

Nešto kasnije raspisan, ove godine konkurs Sekretarijata za kulturu Grada Beograda donosi još jednom katastrofalne rezultate i pokazuje visok stepen netransparetnosti rada komisija čija imena čak ni nakon zahteva NKSS nisu objavljena. Počevši od toga da nije objavljena lista odbijenih projekata, kao ni obrazloženja za podržane projekte, pa sve do velikog broja “sumnjivih” programa organizacija osnovanih nakon raspisivanja konkursa ili pravnih lica koja u registru delovanja ili nemaju kulturu uopšte ili je navedena u generičkom opisu velikog broja oblasti u rasponu od ekologije do preduzetništva.

Konferencija je završena pregledom komparativnih odnosa budžeta za kulturu u gradovima i zemljama regiona sa zaključkom da iako Srbija i Beograd ovde ne zaostaju mnogo po apsolutnim iznosima budžeta za kulturu, znatno su u zaostatku kada je reč o procentualnom izdvajanju, kao i izdvajanju po glavi stanovnika.

Time je ujedno najavljen i predstojeći početak kampanje pod nazivom 1% za kulturu koju Asocijacija želi da pokrene u saradnji sa širom mrežom partnera zagovarajući ovaj preporučeni UNESCO standard koji bi uz transparetnije i odgovornije upravjanje mehanizmom finasiranja kulture javnim sredstvima mogao da bude značajan korak za celokupnu kulturnu politiku Republike Srbije.